Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM GROUP

NOVA S - 5. maj 2021.

MINISTRAKA PRAVDE HVALI SAMU SEBE, SINDIKALCI JOJ ODGOVARAJU

Na navode Sindikata pravosuđa da se zbog odluke ministarstva pravde o selektivnom povećanju plata zaposlenima u najopterećenijim sudovima stvara raskol, juče je odreagovala PR služba tog ministratva, hvalospevom o ministraki Maji Popović i njenoj "kadrovskoj politici koja se sprovodi prvi put od 2014. godine". Sindikat je potom saopštio da su ovakve izjave površne, podsećajući ministarku da s kadrovskim planom - malo kasni.

Nako što je Sindikat pravosuđa izrazio nezadovoljstvo zbog odluke Visokog saveta sudstva (VSS) i Ministarstva pravde da se povećaju plate sudijama iz pojedinih sudova zbog preopterećenosti poslom, ali ne i ostalim, podjednako ili više opterećenim službenicima tih istih sudova, oglasilo se Ministarstvo pravde koje je njihovo saopštenje nazvalo tendecioznim i zlonamernim, navodeći da je prvi put posle šest godina, ministarka Popović najzaslužnija za uspostavljanje „kadrovskog plana u pravosuđu“.

„Povodom tendecioznih i zlonamernih istupanja u pojedinim medijama predstavnika sindikalne organizacije pravosuđa pres služba ministarstva pravde navodi:
Takvim istupanjem se neumesno i površno dezavuiše opšta i stručna javnost povodom finansijskog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i sudskog i tužilačkog osoblja. Štaviše, skreće se pažnja sa velikog uspeha koje je Ministarstvo pravde upornim zalagenjem u mandatu ministarke Popović postiglo, a to je donošenje kadrovskog plana za pravosuđe prvi put posle više od šest godina.

Od juče, prvi put od 2014. godine, pravosudni organi će konačno imati mogućnost da, usled usvojenog kadrovskog plana, radno-pravno na neodređeno vreme zbrinu dobar deo osoblja koji je, nalažost, do danas u velikom broju na određeno vreme bio angažovan. Ministarka pravde ističe da je ovakav rezultat upravo usmeren na jačanje kapaciteta administrativne potpore sudovima i javnim tužilaštvima, te da će se neminovno, u njenom mandatu, boriti i za finansijski položaj svih zaposlenih u pravosuđu“, saopštilo je juče Ministarstvo pravde.

Sindikat pravosuđa pak, ovakve izjave ocenjuje kao površne, napominjući da je sve što je o selektivnom povećanju plata objavio, apsolutno tačno, dokumentujući to pisanim odlukama VSS.

„Istina je za nekoga i tendenciozna, i zlonamerna, pa ako je objavite onda ste “neumesni i površni”. Smatramo da je zapravo neumesno i površno saopštenje Ministarstva pravde objavom “velikog uspeha jer je, prvi put od 2014. godine, donet kadrovski plan.”

Istine radi, kadrovski plan se donosi u roku od 30 dana od dana objavljivanja zakona o budžetu Republike Srbije i on važi za jednu budžetsku godinu. Inače, Zakon o budžetu Republike Srbije objavljen je 11.12.2020. godine, tako da Ministarstvo pravde kasni tri i po meseca.

Dalje, opet istine radi, kadrovski plan je personalna slika neke organizacije, odnosno prikazuje postojeći broj državnih službenika i nameštenika na neodređeno vreme, na određeno vreme zbog povećanog obima posla, broj pripravnika, kao i potreban broj lica na neodređeno i određeno vreme u godini za koju je kadrovski plan donesen.
Predlog kadrovskog plana za sudove i javna tužilaštva priprema ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa koje ga i usvaja nakon što dobije saglasnost Ministarstva finansija. Takođe, Ministarstvo pravde prati i sprovođenje kadrovskog plana.

Ministarstvo pravde nije demantovalo odluke o selektivnoj povišici plate, ali je pohvalom da je kadrovski plan donet prvi put od 2014. godine, u stvari, brutalno diskreditovalo prethodna rukovodstva u Ministarstvu pravde“, naveo je Sindikat pravosuđa u svom saooštenju.

IZVOR: NOVA S

TUŽILAC ŠTITI ŠEFA ZATVORA KOJI JE OŠTETIO DRŽAVU

Zamenica tužioca Smiljka Stojanović, iz beogradskog Prvog osnovnog javnog tužilaštva, odbacila je krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg upravnika zatvora "Nova Skela" Milana Pavlovića, koji je za vreme svog mandata odbijao da zaposlenima isplaćuje novac za putne troškove, a koje im je potom dodelio Vrhovni-kasacioni sud na teret budžeta republike Srbije i njenih poreskih obveznika. Prijavu je podneo Sindikat pravosuđa još pre tri godine, a na odluku tužiteljke da ne goni upravnika zatvora koji je naneo štetu budžetu, uložio je prigovor.

Portal Nova.rs objavio je pre nekoliko meseci da je Sindikat pravosuđa teretio Pavlovića da je svojim nesavesnim postupanjem iz vremena kada je bio upravnik novog zatvora u Padinskoj Skeli olakšao džepove poreskih obveznika Srbije za čak 10 miliona dinara.

Taj iznos isplaćen je iz budžeta na ime presude koja je doneta protiv države Srbije, a u korist 90 radnika zatvora koji su tužili Pavlovića jer je uporno odbijao da im isplaćuje novac za putne troškove, iako mu je to bila zakonska obaveza.

Krivična prijva protiv Pavlovića procesuirala se čak tri pune godine, pre nego što je, nakon preditražnih radnji, konačno odbačena. Kako je moguće da zamenica tužioca koja je vodila predistragu nije pronašla elemente krivičnog dela, iako je kao dokaz njegovog nezakonskog postupanja imala presude koje je sud doneo u korist oštećenih zatvorskih službenika, nije najjasnije ni Sindikatu, koji je zbog toga pre dva dana uložio prigovor Višem tužilaštvu.

Tužiteljka Stojanović je obrazloženju svoje odluke o odbacivanju krivične prijave navela da kod Pavlovića nije postojao umišljaj da ošteti svoje zaposlene, već da je došlo do pogreške “u tumačenju zakonskih normi”.

U prigovoru Sindikata se međutim, između ostalog navodi i to da postoje dokazi da je Pavlović izdao naređenje da se u pisarnici ne primaju i ne zavode zahtevi radnika za isplatu putnih troškova, kao i da je tuženi bivši upravik imao više sastanaka sa predstavnicima Sindikata čija su tema bili upravo putni troškovi.

Sindikat prigovorom zahteva od Višeg tužilaštva da kao više istanca postupajućoj zamenici Smiljki Stojanović naloži da pokrene istragu protiv Pavlovića, na osnovu svih dokaza koje su priložili.

Podsetimo, Sindikat je u junu 2017. podneo prijavu Prvom osnovnom tužilaštvu, koje je posle nekoliko meseci, kada je formirano posebno odeljenje za borbu protiv korupcije, predmet ustupilo na dalje postupanje Višem tužilaštvu.

Međutim, tamo su se oglasili nenadležnim, pa je usledilo međusobno dobacivanje krivičnoim prijavom, da bi na posletku Apelaciono tužilaštvo presudilo da je osnovno to koje treba da ispita odgovornost Pavlovića.

U tom trenutku već je uveliko otkucavao jun mesec 2019., kada je postupajuća zamenica tužioca, nakon nekoliko neuspelih pokušaja da pozove Pavlovića na saslušanje, u pomoć pozvala policiju.

Za operaciju privođenja “običnog” građanina, policiji u najvećem broju slučajeva treba manje od 10 minuta, ali ne i za bivšeg upravnika “Skele”, koji je baš u to vreme osvanuo na novoj funkciji u CZ u Bačvanskoj ulici. Činjenica da policija nije uspela da ga pronađe na adresi stanovanja i uruči poziv za saslušanje, iako je na radnom mestu bio više nego dostupan, nije najbizarniji trenutak ove potrage koji je usledio kada je tužilac obavestio Sindikat da se istraga obustavlja jer je Pavlović – preminuo.

Iako je Sindikat imao informaciju da se zamenik upravnika u tom trenutku nalazi na godišnjem odmoru, stigla je potvrda da Milan Pavlović jeste preminuo, ali ne onaj za kojim se traga, već stanovnik sasvim druge beogradske opštine, a u čiju su kuću su, između ostalog, upali policajci i prestravili njegovu ožalošćenu porodicu. Konačno, pri povratku s odmora, “nestali” upravnik Pavlović je primio poziv, a potom se pojavio na saslušanju – tri godine nakon podnošenja krivične prijave.

IZVOR: NOVA S

PRIPRAVNICI I PRIPRAVNICI - VOLONTERI

Diplomirani pravnici za polaganje pravosudnog ispita moraju da steknu pripravnički staž. Ipak, do ispunjenih uslova da ga polažu ne idu istim putem. Neki se za taj ispit, kojim postaju ravnopravni sa ostalim sudijama, tužiocima i advokatima, spremaju kao pripravnici, a neki kao pripravnici - volonteri. Osim u statusu, razlika je i u materijalnoj satifkaciji. I ne samo u tome.

Imaju iste obaveze, ali drugačija prava. I pripravnici i tzv. pripravnici-volonteri obavljaju pripravnički staž, što im je uslov za polaganje pravosudnog ispita. Međutim, razlikuju ih ugovori i mesečna primanja.

Maja Delić iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu objašnjava da se pripravnici u tužilaštvo primaju u radni odnos rešenjem tužilaštva, dok pripravnik-volonter započinje obavljanje pripravničkog staža potpisivanjem ugovora o volonterskom radu.

"Pripravnici koji su u radnom odnosu imaju neto iznos mesečne zarade 47.000 dinara. Pripravnici-volonteri dobijaju naknadu za prevoz tokom obavljanja pripravničkog staža, osim ukoliko Nacionalna služba za zapošljavanje omogući primanje tzv. stručne prakse koja iznosi 24.000 dinara u trajanju od 12 meseci", dodaje Delićeva.

Navodi podatak prema kome osnovna tužilaštva u Beogradu imaju po dvoje pripravnika i deset do trinaest volontera. Koliko je jednih i drugih u sudovima u Srbiji, Vrhovni kasacioni sud –ne vodi statistiku.

Za Sindikat pravosuđa računica je i više nego jasna. Tvrde - nisu popunjena sva pripravnička mesta, a primaju se volonteri.

"Država to ne čini zato što štedi na tim mladim ljudima jer u ovoj zemlji se sve vrti oko novca. Položaj pripravnika-volontera u tužilaštvima i sudovima je robovski, oni su eksploatisani, dakle rade besplatno, a moraju pritom da odrade taj pripravnički staž. Imajući u vidu zatrpanost pravosuđa, oni su nam veoma neophodni zato i čudi ta nemarnost prema tim mladim ljudima", smatra Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Poslednji javni konkurs za primanje sudijskih i tužilačkih pripravnika bio je 2017, navode u Ministarstvu pravde. Datum novog konkursa nije poznat.

"Pravilnik iz 2017. godine predviđa 223 sudska pripravnika u osnovnim, višim, privrednim i prekršajnim sudovima, a prema podacima iz oktobra ove godine ima ih 99. Broj tužilačkih pripravnika koji se primaju u osnovno i više javno tužilaštvo prema Pravilniku je 107, a ima ih 33. Pored njih radi ukupno 1.930 sudijskih i tužilačkih pomoćnika", navodi Ministarstvo pravde.

U Sindikatu pravosuđa smatraju da bi svima na pripravničkom stažu trebalo dati iste ugovore - ugovor o radu.
U Advokatskoj komori Beograda stava su da bi se u tom slučaju manje primalo u prirpavništvo, pa bi tako mnogi ostali uskraćeni za praktična znanja. U advokatskim kancelarijama ukupno je oko 3.500 pripravnika i volontera.

"Advokat i pripravnik, oni dogovore iznos te naknade kada je reč o ugovoru o radu, kada je reč o volontiranju u formalnom smislu tu nema nikakvog plaćanja, što ne isključuje mogućnost da dobijaju neki iznos od principala mimo tog ugovorenog doborovoljnog odnosa, ali ja zaista kao predsednik komore nemam uvid niti evidenciju da li se neko eventualno dogovorio da mu mesečnom nivou da neki iznos na ruke", ističe Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.
Kod inspekcije rada nema prijava niti postupanja u vezi sa radnopravnim statusom i ugovorima pripravnika i pripravnika volontera u advokatskim kancelarijama.

Sudovi i tužilaštva nisu u njihovoj nadležnosti, odgovara Ministarstvo za rad.

Nisu nadležni, kažu, ni za pitanje da li su zakoni o advokaturi, uređenju sudova, javnom tužilaštvu u suprotnosti sa Zakonom o volontiranju prema kojem volontiranje podrazumeva opšte dobro i javni interes, a ne najpre lični - kao što je i obavljanje pripravničkog staža bez čega se ne može na pravosudni ispit.

Izvor: RTS

Jednočasovni štrajk administrativnih radnika u pravosuđu

Zaposleni u pravosuđu danas su obustavili rad na sat vremena, od 11 do 12 časova, kako bi skrenuli pažnju na ekspoloataciju ljudi zaposlenih na određeno vreme i neophodnost usklađivanja statusa nameštenika.

Štrajk upozorenja organizovao je Sindikat pravosuđa Srbije, a predsednica tog sindikata Slađanka Milošević rekla je ranije za agenciju Beta da štrajk neće ugroziti suđenja, jer rad obustavljaju administrativni radnici.

Ona je navela da sindikat ima 11.000 članova.

"Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru striktno se poštuje samo u pravosuđu. Gradska uprava prošle godine zaposlila je 3.500 ljudi, policija svake godine zapošljava, samo u pravosuđu nema zapošljavanja iako imamo čest izbor nosilaca pravosudnih funkcija", kazala je Milošević.

Objasnila je i da nameštenici treba da rade sporedne poslove u pravosuđu, ali da oni obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni.

Dodala je da u pravosuđu ljudi rade na određeno vreme i po 15 godina, iako je zakonom predviđeno da u takvom statusu mogu da rade najduže šest meseci.

"Ti ljudi se godinama zloupotrebljavaju i drže u strahu. Ne razumem zašto ne mogu da se zaposle na neodređeno vreme, to ne bi značilo dodatna izdvajanja iz budžeta jer su oni već u sistemu", rekla je Milošević.

Kao primer navela je da u Javnom tužilaštvu na jednog tužioca dolazi 1,4 zaposlenih što nije dovoljno za efikasan rad.

"Dakle tih 1,4 zaposlenih su i zapisničar, kurir, ekspeditor, vozač. Nedostatak zaposlenih je toliki da zapisničari trče od jednog do drugog tužioca na saslušanja. Kako država u takvim uslovima očekuje efikasniju borbu protiv kriminala?", upitala je Milošević.
Sindikat pravosuđa Srbije imao je u sastanak s ministarkom pravde Nelom Kuburović u petak, 11. januara, ali na tom sastanku nije došlo do dogovora.

Kako je sindikat saopštio posle sastanka, Kuburović je izjavila da nije moguće zapošljavanje ljudi na neodređeno vreme, a da je promena statusa nameštenika u status državnog službenika moguća za daktilografe i dostavljače. Za ostale nameštenike ministarka je predložila preraspodelu novčanih sredstava.

Karijera u ime naroda

Čudesna karijera Snežane Malović i dalje traje – u Tužilaštvu za ratne zločine. Bivša ministarka te poslanica DS i SDS jedna je od odgovornih za neustavnu reformu pravosuđa koja je državu koštala 1,5 milijardi dinara.

Bivša ministarka pravde Snežana Malović, u čijem mandatu je sprovedena neustavna reforma pravosuđa, i dalje radi u pravosuđu i to u Tužilaštvu za ratne zločine. Ona se posle ministarske funkcije i dva nepotpuna mandata u Narodnoj skupštini 2015. vratila na poziciju višeg savetnika u Tužilaštvu, za koju je predviđena plata od 135.000 do 195.000 dinara. Odgovornost za neuspelu reformu koja se meri između ostalog i materijalnom štetom od 1,5 milijardi dinara odštete neizabranim sudijama nikada nije snosila.

„To je samo logična posledica lošeg postupanja“, kaže za DW predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. „Time je pljunuto u lice i građanima, a posebno nama u pravosuđu“, dodaje predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević. „Nama je to prst u oku, jer je ogromna šteta – i merljiva i nemerljiva – napravljena pravosuđu tom reformom. S jedne strane, godinama unazad pričamo o štednji, a sa druge strane udomljavamo štetočine mimo očiju javnosti, a nemamo novca da zaposlimo dovoljan broj tužilaca, sudija i osoblja.“

Snežana Malović je u kratkom telefonskom razgovoru odbila da odgovori na pitanja DW.

Neustavni početak

Malović je u Tužilaštvu za ratne zločine zaposlena od 2004. godine. Karijeru je počela u Ministarstvu pravde 2001. godine, gde je prvo radila kao zamenica sekretara, a potom i šefica kabineta tadašnjeg ministra Vladana Batića. Upravo na njegov predlog 2003. godine je prvi put izabrana na funkciju u Tužilaštvu na osnovu izmena zakona kojima je predlaganje javnih tužilaca i njihovih zamenika iz nadležnosti Visokog saveta prebačeno na Vladu. Ministar tako svoju šeficu kabineta predlaže za zamenika tužioca Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva.

Nekoliko meseci kasnije Ustavni sud je izmene zakona oglasio neustavnim, ali niko nije podneo predlog da se pojedinačne odluke ukinu, te tako imenovani tužioci nisu razrešeni. Dok se čekalo na odluku suda, Malović je prešla na mesto sekretara u Tužilaštvu za ratne zločine. Sporazum o preuzimanju je, međutim, sklopljen između Tužilaštva za ratne zločine i Drugog opštinskog javnog tužilaštva, u kojem ona nije ni bila.

„U Četvrto opštinsko tužilaštvo ona nikada nije ni kročila nogom, nikad nije stupila na funkciju, a onda je na sve to kao funkcioner prešla u Tužilaštvo za ratne zločine na izvršilačko radno mesto“, priča Slađanka Milošević. „Sporazum mogu da potpišu dva tužioca o preuzimanju radnika uz saglasnost radnika – ali radnika – a ona je bila funkcionerka. Dakle, pre toga bi trebalo da bude razrešena i onda je moguće da bude primljena u tužilaštvo, ali uz raspisan konkurs za to radno mesto.“

Kroz tri grane vlasti

Iz sudske u izvršnu, iz izvršne u zakonodavnu, iz zakonodavne nazad u sudsku vlast. Tako je Snežana Malović od 2007. obavljala funkcije državne sekretarke u Ministarstvu pravde, ministarke pravde, a potom i narodne poslanice u dva mandata. U pauzama između funkcija uvek se vraćala u Tužilaštvo za ratne zločine. Prvi put nakon što je zajedno sa stranačkim kolegom Oliverom Dulićem na poziv predsednika stranke Dragana Đilasa podnela ostavku na mesto narodne poslanice. Ostavku je, međutim, podnela u novembru 2012. godine, a u Tužilaštvo se vratila tek u februaru 2014. U međuvremenu, Malović je bila aktivna u Demokratskoj stranci.

„Mislim da nije dobro da ljudi iz tužilaštva i sudova ulaze u političke vode, ili obrnuto, jer to može da pokrene legitimna pitanja o tome da li su na neki način koristili jednu funkciju da bi bolje prošli na sledećoj“, kaže za DW Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentost Srbija“.

„Međutim, bilo bi veoma problematično sa stanovišta ljudskih prava ukoliko bi postojala trajna zabrana. U našem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije postoje ograničenja za bivše funkcionere u pogledu obavljanja delatnosti nakon odlaska sa funkcije, ali su ta ograničenja privremena i odnose se dominantno na prelazak u privatni sektor, a ne na druge funkcije unutar javnog sektora“, kaže Nenadić.

Posle svega tri meseca rada u Tužilaštvu, Malović je ponovo dobila mandat u Narodnoj skupštini, ali ovog puta na listi Socijaldemokartske stranke Borisa Tadića. Za vreme mandata pokušala je da se upiše u advokaturu. Ogranak Advokatske komore Vojvodine u Subotici je većinom glasova odbio bivšu ministarku, ali je pre konačne odluke koju je trebalo da donese Advokatska komora Vojvodine Malović zahtev povukla. Nekoliko meseci kasnije, ponovo je podnela ostavku na mesto narodne poslanice i vratila se u Tužilaštvo za ratne zločine.

Crv nije ni postojao

Da bi nekome bila uskraćena mogućnost da obavlja javnu funkciju ili radi u državnim organima, međutim, mora da postoji zakonski osnov, kaže za DW Nemanja Nenadić. „Takav osnov bi mogla da bude osuda u krivičnom postupku praćena merom zabrane obavljanja funkcije. U slučaju Snežane Malović ne postoji ništa slično“, objašnjava Nenadić.

Postoji samo pokušaj. Naime, nakon što je Ustavni sud utvrdio da je reforma u postupku reizbora sudija bila neustavna, zbog čega su neizabrane sudije na sudu dobile odštetu od države u iznosu od 1,5 milijardi dinara, nova vladajuća struktura u kojoj je ministar pravde bio Nikola Selaković najavila je da će država tražiti da štetu nadoknade oni koji su za reformu odgovorni i najavio mogućnost krivične prijave.

Od toga, međutim, nije bilo ništa, a odgovornost su umesto države ponovo tražile oštećene sudije. Oni su protiv Snežane Malović i drugih članova tadašnjeg saziva Visokog saveta sudstva podneli krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo za organizovani kriminal je prijavu odbacilo u januaru ove godine s obrazloženjem da se zbog promašene reforme ne stiču elementi krivičnog dela.

„Za razliku od bitke koju smo vodili da dokažemo da je čitav reizbor protivustavno i na loš način izveden, i u kojoj smo uspeli, na kraju ove druge bitke odgovornost niko nije snosio“, kaže za DW Dragana Boljević. „To je najtragičniji propust koji se desio posle 2012, jer u momentu kada je pravosuđe 2012. godine bilo osvešćeno da svojim aktivnostima može da pobedi zakonodavnu i izvršnu vlast koje imaju sve poluge sile i moći za razliku od sudske vlasti, trebalo je da neko snosi tu odgovornost. Umesto da tada budu ohrabreni, usledile su velika apatija i rezignacija u pravosuđu.“

Slađanka Milošević deli njeno razočaranje i dodaje da je to pokazatelj na koji način političari jedni druge štite. „Odlično se čuvaju i jedni druge pokrivaju, jer ko zna, sutra će da se promeni stanje. U ovoj zemlji mi ganjamo pljuckavice, ukradete kilo čajne kobasice zato što ste gladni i idete u zatvor. Ali imate garanciju da što više oštetite državu, to vam je jača ulaznica za napredovanje“, zaključuje Slađanka Milošević.

Zatvorski čuvari nezadovoljni odnosom države prema njima

Sekretar Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija Zvonko Tomašević izjavio je da je stanje u zatvorima, iz ugla zatvorskih čuvara, izuzetno loše.

"Jako je teško raditi u zatvorima, naročito u današnjim uslovima - veliki je obim posla, a mali broj zaposlenih. Poslednja sistematizacija nas je bukvalno prepolovila", rekao je Tomašević gostujući u Novom danu.

Prosečna plata

Prosečna plata zatvorskih čuvara je, kaže Tomašević, 40.000 dinara. Kako objašnjava, jedan pripadnik službe za obezbeđenje mora da pokriva tri do četiri radna mesta.

Tomašević objašnjava da je njihova organizacija deo Sindikata pravosuđa, koji je nedavno, nakon pretnje štrajkom, postigao kompromisno rešenje s Ministarstvom pravde da se zaposlenima plate povećaju pet odsto.

"Naši stavovi su stoga identični onima iz Sindikata pravosuđa. Nismo samo nezadovoljni platama već i ukupnim odnosom poslodavca prema nama, koji ne poštuju zakon koji donese. Malo je zaposlenih, teški su uslovi", kaže on.

Dodaje da se ljudi zapošljavaju na određeno vreme i takav status može da traje duži vremenski interval.

"Na primer, i do 10 godina ne može da preraste u ugovor na neodređeno vreme", tvrdi Tomašević i nabraja sledeće:

"Nedostatak uniformi, tehničkih sredstava, ne poštuje se akt o proceni rizika, ne slanje ljudi na redovne lekarske preglede... Ima mnogo problema", kaže Tomašević.

On objašnjava da se od štrajka nije odustalo već da je zamrznut i da se "može pokrenuti svakog dana" ukoliko se ne ispoštuje dogovoreno.

"Dogovoreno je povećanje plata od 5 odsto od januara. To smo prihvatili iako nismo zadovoljni, jer šest godina unazad nismo dobili povećanje plate. Ali smo shvatili da je država potpisala ugovor s MMF-om pa nismo hteli da budemo remetilački faktor", rekao je on.

Tomašević kaže da je došlo i do "ujednačavanja stavova" kad je reč o nacrtu zakona o pravosuđu.

"Formirana je radna grupa, kad dođe taj zakon mi ćemo svoj status popraviti. S tim da mi zahtevamo da zakon ide po hitnom postupku. Jer dosad su nas svrstavali u državnu administraciju, a mi radimo najrizičnije poslove", zaključuje Tomašević.

Hoćemo da nam se plate približe drugim

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević kaže da ne razume zašto je premijer pravosuđu ostavio mogućnost izbora - povišice od pet odsto ili isplatu jednokratne pomoći.

Ona kaže da pravosuđe očekuje i jedno i drugo jer njihove plate nisu povećane već šest godina a jednokratnu pomoć obećao je sam premijer pre 11 meseci. Ne odustaju od štrajka 1. novembra što znači da građani od utorka neće moći da podnose krivične prijave i tužbe, a sudije i tužioci neće moći da saslušavaju osumnjičene i održavaju ročišta.

"Mi zaista očekujemo da se naše plate približe drugima. Posebno očekujemo da nam neko da objašnjenje na osnovu kojih pokazatelja dolaze do zaključka da nekom treba povećati platu 7 odsto, nekom pet posto. Ponavljam, mi u proteklih šest godina nismo dobili povećanje plate i ako bi sad dobili samo pet posto mi bi se samo udaljavali dalje od ovih drugih budžetskih korisnika. A mi bismo da se približimo. A pri tom svi živimo u Srbiji i za sve su cene iste", kaže Milošević.

Vojni sindikat podržao štrajk sindikata pravosuđa

Vojni sindikat Srbije daje punu podršku štrajku koji je najavio Sindikat pravosuđa Srbije za 1. novembar i pridružuje se njihovom zahtevu za povećanje plata.

Vojni sindikat Srbije je u avgustu od ministra odbrane zatražio povećanje plata za zaposlene u Vojsci Srbije, ali do današnjeg dana nije bilo konkretnog dogovora niti rešenja, navode.

Najinteresantnije je, ipak, to što su plate u sistemu odbrane definisane Zakonom o Vojsci Srbije koji se uspešno ne sprovodi od svog donošenja. Osnovica određena zakonom nije u skladu sa predviđenim iznosom još od 2008.godine, a i pored toga zarade u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane su umanjene za 10 odsto u sklopu mera štednje, podsećaju iz ovog sindikata.

Kako kažu, u slučaju da se u najskorijem periodu ne iznađe modus za dovođenje zarada u sistemu odbrane na minimalno zakonom garantovani nivo, Vojni sindikat Srbije će biti prinuđen na sprovođenje represivnijih mera.

Vojni sindikat Srbije smatra da je neophodno obezbediti funkcionisanje pravne države, pod čime smatra striktno sprovođenje važećih zakona i brigu o kadru koji je klјučan u obezbeđenju funkcionisanja Ustavnog poretka i bezbednosti Srbije zbog čega dajemo punu podršku kolegama iz sindikata pravosuđa, saopšteno je iz tog sindikata.

Izvor: N1

Štrajk pravosuđa će trajati do ispunjenja zahteva

Zaposleni u pravosuđu od 1. novembra stupaju u generalni štrajk koji će, kako kaže predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević, trajati sve dok ne budu zadovoljni pregovorima.

Slađanka Milošević kaže da će se 1. novembra stupiti u štrajk, ali da će intenzivno da pregovaraju do tada. Navodi da građani tog 1. novembra sigurno neće moći da završe posao u sudu i da će poštovati minimum procesa rada, što znači da će se raditi samo hitne stvari. O zahtevima sindikata kaže:

"Imamo samo jedan - povećanje zarade službenicima, zahtev da naš poslodavac, a to je država, ima isti tretman prema službenicima u pravosuđu, kao prema nekim drugima. Neću da kažem kolika je prosečna plata jer računaju najnižu i najvišu sudijsku, ali reći ću da je plata referenta do 25.650, imamo i neke sa 21.000 do 34.000 ili stručni saradnici, fakultetski obrazovani sa najvećim koeficijentom imaju pedesetak hiljada", objašnjava ona.

Pored toga navodi da im, bez obrazloženja, ni obećana pomoć nije isplaćena i da je u javnosti stvoren utisak da su u pravosuđu visoke plate.

"Ja se nadam da građani neće ispaštati, ali štrajk će više osetiti građani nego poslodavac, ali mislim da je u interesu da funkcioniše pravosudni sistem, država mora da brine o tome. Pored plate prima se i pomoću iznosu od četiri hiljade. Recimo u specijalnoj zatvorskoj bolnici, koleginica koja radi u kantini sa najtežim zatvorenicima nema beneficirani radni staž i nema tu pomoć, ona nije ni na koji način zaštićena".

Kaže da nije bilo štrajka šest godina, a da je u januaru održan samo štrajk upozorenja.

"Sindikat je vrlo otvoren socijalni partner, mi imamo obavezu da obavestimo poslodavca o štrajku, hteli smo da im ostavimo mogućnost da ozbiljno shvate da treba nešto da se učini, kako bi nam se popravio materijalni položaj. Danas idemo u Ministarstvo pravde i nadam se da se poslodavac unormalio jer nikome ne odgovara da pravosudni sistem stane. Bilo je dovoljno zastoja, optimista sam i mislim da smo uspeli da ubedimo poslodavca da je potrebno da se menja nešto".

Ona ističe da sa ministarkom pravde Nelom Kuburović imaju odličnu saradnju, ali da mnogo toga ne zavisi od nje.

"Možda je krajnje vreme da stanu svi prema kojima se poslodavac ponaša kao maćeha. Što se tiče broja nerešenih predmeta, mi radimo po nalogu sudija i tužilaca, to ne zavisi od nas. ali ne treba zaboraviti da je smanjen broj i sudija i tužilaca", navela je ona.

Slađanka Milošević naglašava da je država dužna da obezbedi uslove za rad pravosuđa - opremu, dovoljan broj sudija, zgrada, osoblja.

Izvor: N1

Štrajk u pravosuđu ne zavisi od MMF-a

Do štrajka u pravosuđu će sigurno doći i on ne zavisi od trenutnih pregovora srpskih zvaničnika sa predstavnicima misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) oko povećanja zarada, izjavio je danas FoNetu član Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije za Podunavski okrug Predrag Jocić.

Odluka o štrajku je doneta i od nje ne odstupamo. O odnosu našeg poslodavca prema pravosudnoj administraciji dovoljno svedoči izjava ministarke pravde da će pokušati da nas ubaci u korpus onih kojima treba da se poveća plata, rekao je Jocić.

On podseća da im je još prošle godine u decembru premijer obećao jednokratnu pomoć u iznosu od 20.000 dinara i da to do danas nije realizovano. S druge strane, stvorena je klima u društvu da državni službenici ništa ne rade, svesno je navučen gnev građana na nas, pa svakodnevno trpimo nesnosne pritiske od stranaka. Nigde u svetu nema da država huška građane na svoje službenike, kaže Jocić i dodaje da kroz ruke desetak hiljada zaposlenih u pravosuđu svakodnevno prolazi više od milion predmeta.

Nama nedostaju ljudi, a oni pričaju o racionalizaciji zaposlenih. Konstantno u strahu zbog gubitka radnog mesta narod ćuti i radi i više nećemo da ćutimo, rekao je Jocić. On je istakao da bi štrajku prvi put trebalo da se priključe i zaposleni u Okružnom zatvoru u Smederevu. Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je u četvrtak odluku o totalnoj obustavi rada od 1. novembra.

Oni traže povećanje osnovice za obračun zarada državnih službenika i nameštenika u pravosudnim organima, odnosno da osnovica umesto 17.101 dinar bude minimalna zarada za sve državne službenike, nameštenike u sudovima, tužilaštvima i zatvorima.

Sindikat podseća da plate u pravosuđu nisu povećavane šest godina, tačnije od poslednjeg štrajka 2010. godine, a u međuvremenu su smanjene za deset odsto. Štrajka u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, kako je najvljeno, počeće 1. novembra u 8 časova i trajaće do ispunjenja zahteva, a minimum procesa rada biće utvrđen sa starešinama pravosudnih organa.

Pravosuđe stupa u štrajk, a za Vladu imaju samo jedan zahtev

Zaposleni u pravosuđu od 1. novembra stupaju u generalni štrajk. Od Vlade traže samo jedno - da poveća plate i da se krene sa isplatom odmah.

Sindikat pravosuđa Srbije ne odustaje od najavljenog generalnog štrajka pravosudnog osoblja, koji je najavljen za 1. novembar. Gordana Nenadić iz tog sindikata za N1 kaže da ne veruju svom poslodavcu, jer ih je više puta izigrao i zbog toga inistiraju na povećanju plata osoblju, kao jedinom uslovu za povratak na posao.

“Prvog novembra zaposleni u pravosuđu će stati. I to je generalni štrajk”, objašnjava Nenadić.

Evo i zašto – 13.465 dinara, što predstavlja polovinu redovne plate sudskog, tužilačkog i zatvorskog osobljam, i nešto je više od zakonskog minimalca, mora biti povećana, kažu u Sindikatu pravosuđa.

I dodaju da se radi o ljudima koji predstavljaju noseći deo pravosuđa, jer upravo oni završavaju najveći deo posla – od prijema pošte, do izrade presuda i odluka.

“U 8 sati ćemo silaziti u hol, nećemo izlaziti napolje, nećemo ići ulicama, nećemo protestovati. Mislimo da ne moramo to da radimo, jer svi znaju zašto smo stali. Stranke će moći da dođu ali informacije od nas neće dobijati, postojaće utvrđeni minimumi rada koji će biti određeni u svakom pravosudnom organu koji će morati da se poštuju“, kaže Gordana Nenadić.

Iz Sindikata najavljuju da će poštovati minimum procesa rada i da neće ugroziti interese građana u hitnim predmetima. Tvrde da ne veruju obećanjima - nisu dobili dve obećane jednokratne pomoći, a nije ispoštovan ni sporazum o povećanju plata koji su sa predstavnicima Ministarstva pravde potpisali pred Agencijom za rešavanje sporova. Ipak kažu je rešenje na dohvat ruke.

“Jedino što mogu da urade je da nas uvere da će ispoštovati ono što se dogovorimo. Moraće da povećaju plate i da se krene sa isplatom odmah“, kaže Gordana Nenadić, i dodaje da veruje da je to moguće učiniti za sedam dana: “Zašto da ne? Ono što hoće, to i mogu.“

U Ministarstvu pravde nisu posebno komentarisali najavu štrajka. Podsećaju na zakonske odredbe - da svako ima pravo na štrajk, dok god je on u okvirima zakona i Ustava. Ipak, ističu da je do rešenja potrebno doći razgovorima, a ne obustavom rada.

Plate zaposlenih u pravosuđu nisu regulisane posebnim zakonom, pa se o njihovom povećanju odlučuje u okviru pregovora Vlade Srbije i delegacije MMF-a. Kako je saopšteno u petak, o procentu povećanja plata u javnom sektoru nije postignuta saglasnost. Prilika postoji do prvog dana najavljenog štrajka, 1. novembra, do kada misija MMF-a boravi u Srbiji.

Zbog toga Sindikat predlaže da se Zakon koji reguliše plate državnih službenika dopuni novim članom koji bi omogućio da pravosudno osoblje dobije osnovicu 30 odsto veću od one koja je propisana zakonom, kao i da se promeni način utvrđivanja vrednosti radnih sati. Na taj način, procenjuju, njhove plate će rasti nekoliko stotina dinara godišnje.

Lični stav

Selidbe umesto reforme

Slađanka Milošević

Reforma se svela na prosto premeštanje predmeta i zaposlenih, smanjenje broja zaposlenih, ponavljanje postupaka zbog promene obrađivača, prekidanje razumnih rokova, planirano zatrpavanje koje smanjuje dostupnost pravdi... Koristi od ovakve reforme imaju okrivljeni i tuženi kojima je u interesu da postupci traju beskonačno, ili da zastare

Prema Zakonu o uređenju sudova, sedište suda je u zgradi gde je sud, a područje suda je teritorija na kojoj se prostire njegova nadležnost. Međutim, stvarnost je drugačija: upravo je završeno iseljavanje pravosudnih organa iz Palate pravde, gde su se, prema slovu pomenutog zakona, na svoju teritoriju nadležnosti jedino preselili Treći osnovni sud i Treće osnovno javno tužilaštvo. Prvi i Drugi osnovni sud, kao i Prvo i Drugo osnovno javno tužilaštvo, nalaziće se na tuđoj, odnosno teritoriji za koju nisu nadležni!

Ali koga je briga za to, kao i za zakon, jer je u Srbiji danas najteže primeniti zakon. Pravosuđe je ionako dežurni krivac za sve neprilike u kojima se građani nađu kada odluče da zatraže sudsku zaštitu. Krivo je što je sporo, neažurno, nepravedno, neefikasno... I, kao pravi okrivljeni, pravosuđe se uvek brani ćutanjem. Međutim, promene u pravosuđu su stalne, sprovode ih druge dve grane vlasti, obično bez jasnog plana za uspeh. Pošto nema plana za uspeh, neuspeh je zagarantovan.

TRI U JEDAN: Da li okrečene, adaptirane ili rekonstruisane zgrade, namenjene beogradskom pravosuđu, mogu da zabašure istinu o tome da sve što se od 2010. godine događa u pravosuđu, u stvari, usporava pravosuđe i tako odvraća građane od ostvarivanja njihovih zakonskih prava?

U Srbiji je 2000. godine uvedena nova mreža sudova. Od 138 sudova napravljena su 34 suda i nekoliko sudskih jedinica. Nakon toga su, tokom oktobra 2013. godine, tužilaštva dobila veća ovlašćenja, to jest uvedena je tzv. tužilačka istraga. U januaru 2014. godine je prepravljena mreža sudova, pa se broj sa 34 uvećao na 66.

U Beogradu su se te 2010. opštinski sudovi spojili u jedan, 2013. je zaživela tužilačka istraga, a 2014. su od jednog suda napravljena tri. Međutim, te 2014. iz Ustaničke ulice preseljena su parnična odeljenja Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Novi Beograd. Nakon adaptiranja zgrade u Ustaničkoj ulici, 2015. godine, svi prekršajni sudovi preselili su se u odgovarajuće i higijenski čiste uslove rada. U proleće 2016. godine Prekršajni apelacioni sud završio je svoj podstanarski status u Timočkoj i preselio se u Katanićevu ulicu. Kao što sam navela na početku teksta, u toku je raseljavanje pravosudnih organa iz Palate pravde. Drugim rečima, u Beogradu je ovo sedma po redu selidba. Preseljeno je nekoliko stotina hiljada predmeta.

Dakle, analizirajući reformske poteze, zaključak je vrlo uočljiv i jednostavan. Reforma se svela na prosto premeštanje predmeta i zaposlenih, smanjenje broja zaposlenih, ponavljanje postupaka zbog promene obrađivača, prekidanje razumnih rokova, planirano zatrpavanje koje smanjuje dostupnost pravdi... Koristi od ovakve reforme imaju okrivljeni i tuženi kojima je u interesu da postupci traju beskonačno, ili da zastare. Sigurna sam da preseljeni pravosudni organi nisu profunkcionisali 5. septembra kako je planirano, jer nosioci pravosudnih funkcija nisu zakazivali ročišta pošto nisu unapred znali na koju adresu će se preseliti, kao ni broj svojih kabineta/sudnica. Strankama se, po pravilu, pozivi šalju tri nedelje pre održavanja ročišta. Pod uslovom da su predmeti raspakovani i izneti sudijama i tužiocima u rad, da su informaciono svi povezani i umreženi, pozivi će biti poslati strankama i održavanje prvih ročišta očekuje se najranije 26. septembra.

Ipak, veći broj zaposlenih je zadovoljan preseljenjem. Jer, da se razumemo, svaka zgrada je bolja od Palate pravde. Tamo su zimi imali osećaj da rade u zamrzivaču, a leti u sauni. Pored agresivnosti stranaka, vrebale su ih razne opasnosti, kao što su nehigijena, slepi miševi, otrovne pečurke i razne bolesti. Zaposleni u beogradskom pravosuđu, ne računajući više instance sa dobrim uslovima, ćutke su radili u opasnim uslovima. Nikada nije bilo novca za poboljšanje njihovih uslova rada, niti za osnovna sredstva rada. Sa druge strane, novca je uvek bilo za vladine i poslaničke zgrade, opremanje tih zgrada, kao i nova službena vozila. Pravosuđe zaslužuje ove nove "bezobrazno dobre" uslove rada, ali zbog toga ne treba nikoga da gladi po tabanima.

Dobri uslovi su neophodni i zbog toga što je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen pre više od deset godina, ali se on ne primenjuje u pravosudnim organima. Iako sudovi kažnjavaju druge poslodavce zbog nepoštovanja tog zakona, nijedan rukovodilac pravosudnog organa nije kažnjen zato što sudovi i tužilaštva nemaju akte o proceni rizika radnog mesta. Za razliku od sudova i tužilaštava, u zatvorima su izrađeni akti o proceni rizika radnog mesta, ali se retko postupa po preporukama iz tih akata.

JUBILARI RADA NA ODREĐENO VREME: Sada je rešen smeštajni prostor, ali i dalje ostaje kadrovsko i finansijsko ograničenje. Za zapošljavanje, kao i za veća primanja, potrebna je saglasnost ministra finansija (čitajte: premijera Vučića). Neravnopravnost sa zaposlenima u drugim delatnostima je očigledna, jer su primanja pravosudne administracije u odnosu na lokalni i gradski nivo, javni sektor i neke druge državne organe niže i do 50 odsto. Znajući to, premijer je polovinom decembra 2015. godine obećao da će zaposlenima u pravosuđu isplatiti pomoć u iznosu od 20.000 dinara, jer su izuzeti od povećanja plata. Obećao je i da su pravosuđe i kultura prvi na redu za sledeće povećanje. Sada to ne pominje. Predložili smo premijeru da zaposli lice koje će da beleži njegova obećanja, kako ih ne bi zaboravljao.

Inače, i među zakonima vlada veliki nesklad, kao i među zaposlenima u pravosudnim organima koji za isti rad nemaju jednake zarade, odnosno cena sata im se razlikuje.

Najbolji primer razlike u ceni sata jesu zapisničari nameštenici sa koeficijentom 1,5 čija plata iznosi 25.650 dinara, a cena radnog sata, u zavisnosti od njihovog broja u mesecu, varira od 139,41 do 152,69 dinara. Plata zapisničara u statusu državnog službenika sa koeficijentom 1,71 iznosi 29.241 dinar, a cena sata kreće se od 158,93 do 174,06 dinara. Dakle, cena radnog sata je individualna i različita za svakog zaposlenog. Ona se menja od meseca do meseca, u zavisnosti od broja radnih sati, ali zaposleni u pravosudnom organu primaju istu platu bez obzira na vreme provedeno na radu. Osnovicu za obračun zarada trebalo bi da čini cena sata, ne promenljiva već ista za sve, koeficijent radnog mesta i vreme provedeno na radu. Ali, to nije slučaj upravo u pravosudnim organima.

Naime, visina osnovne plate zaposlenog u pravosudnom organu sa koeficijentom jedan, dakle za najjednostavniji rad bez stručne spreme, nije usklađena sa visinom minimalne zarade. Dakle, iz ovoga sledi da bi osnovica za obračun i isplatu plata trebalo da bude u visini minimalne zarade. Uz posredovanje Agencije, Sindikat je tokom maja 2013. godine sa Ministarstvom pravde potpisao Poseban sporazum, kojim se Ministarstvo pravde obavezalo da se zaposlenima u pravosudnim organima, zaključno sa IV stepenom stručne spreme, plata obračunava na drugačiji način, odnosno da cena sata bude najmanje u visini cene radnog sata u skladu sa Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

Od tada do danas, u skladu sa potpisanim sporazumom, Ministarstvo preuzete obaveze nije ispunilo. Zbog toga je Sindikat pravosuđa Srbije pokrenuo postupak pred sudom. Iako su rokovi u izvršnom postupku propisani zakonom, naš traje već treću godinu. Zbog dužine postupka i odugovlačenja, na rad sudije podneli smo pritužbu predsedniku suda, kao i inicijativu Visokom savetu sudstva za pokretanje disciplinskog postupka protiv postupajućeg sudije.

Pored prethodnog iščašenja, u pravosudnim organima Srbije, zloupotrebljava se radni odnos na određeno vreme. Tako, na primer, imamo i zaposlene koji su za desetogodišnji rad na određeno vreme ostvarili pravo na jubilarnu nagradu. Zakon o državnim službenicima je jasan – radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla može da traje najduže šest meseci. S obzirom na to da predsednici sudova, javni tužioci i upravnici direktno krše zakon, Sindikat pravosuđa Srbije zatražiće njihovo razrešenje, jer rade protiv struke, ruše ugled pravosuđa i na takav način zlostavljaju zaposlene na određeno vreme koji rade u stalnom strahu od otkaza.

Autor: Zoran Ivošević,

           Sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

KAKO STATI NA PUT ZLOUPOTREBAMA

RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME?

U "Politici", 25. avgusta 2016. godine, pročitah da je posle stupanja na snagu noveliranog Zakona o radu, sredinom jula 2014. godine, znatno porastao broj zaposlenih na određeno vreme. Žrtve ove pojave ne reaguju u strahu od gubitka posla.

Odgovornost za ovu zabrinjavajuću istinu ne snosi Zakon o radu već oni koji njegove odredbe pogrešno primenjuju ili ih uopšte ne primenjuju.

Prema članu 37. st. 1 - 5. Zakona o radu, ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti radi zasnivanja radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji se opravdavaju – rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, ali za period od najduže 24 meseca. Duže od toga ovakav ugovor može biti zaključen samo radi zamene odsutnog radnika – do njegovog povratka; za rad na određenom projektu – do njegovog završetka; sa stranim državljaninom – dok važi dozvola za njegov rad; u prvoj godini rada poslodavca – za vreme od najduže 36 meseci; sa nezaposlenim licem kome nedostaje najviše pet godina do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje starosne penzije. Samo prva tri od ovih razloga mogu biti osnov za zaključenje novog ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim.

Radni odnos na određeno vreme može biti zaključen i po posebnim propisima o zaposlenima u organima države, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave - radi zamene odsutnog radnika, zbog privremenog povećanja obima posla ali najduže šest meseci, na radnim mestima u kabinetu dok traje mandat funkcionera i radi obuke pripravnika.
Pošto se svi ovi slučajevi odnose prema radnom odnosu na neodređeno vreme kao izuzeci prema pravilu, van njih se radni odnos može zasnovati samo na neodređeno vreme. Zato se u članu 37. stav 6. Zakona o radu kaže: "Ako je ugovor o radu zaključen na određeno vreme suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme". Ova odredba predviđa dve mogućnosti da zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme dospe do radnog odnosa na neodređeno vreme: putem pravne fikcije i putem pravne promene.

Pravna fikcija dovodi do radnog odnosa na neodređeno vreme kad zaposleni zasnuje radni odnos van slučajeva kada je to po zakonu moguće, najčešće ako obavlja stalne poslove predviđene aktom o sistematizaciji radnih mesta. Ti slučajevi su predviđeni kao izuzeci, ali pošto se oni primenjuju striktno i usko tumače, van njih vlada pravilo – radni odnos na neodređeno vreme. Pošto se tada uzima da pravilo važi od samog stupanja zaposlenog na rad, ovde nije reč o prerastanju radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko poslodavac ovu pravnu fikciju ospori, nadležan sud će po tužbi zaposlenog utvrđujućom presudom konstatovati postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Pravna promena postoji kad je zaposleni u skladu sa zakonom zasnovao radni odnos na određeno vreme, pa po isteku tog vremena nastavi da radi najmanje pet radnih dana. Tada prvobitno zasnovan radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, prvog dana po isteku roka. Ukoliko poslodavac ovu promenu ospori, nadležni sud će utvrđujućom presudom konstatovati postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme. – Po posebnim propisima, do ovakve promene statusa ne može doći u organima države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. U delu javnog sektora koji se odnose na javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, kao i na Narodnu banku Srbije – može.

Prva mogućnost je nova i još nije zaživela. Druga mogućnost se koristi, ali ne u meri koja odgovara potrebama. Zašto je tako? Zato što se zaposleni, u strahu da zbog srdžbe poslodavca ostanu i bez nametnutog neodgovarajućeg statusa, ne usuđuju da zahtevaju status koji im pripada. Zato ćute i trpe, iako broj zaposlenih koji stalne poslove obavljaju u radnom odnosu na određeno vreme drastično raste, ne samo u realnom nego i u javnom sektoru, uključujući i organe države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Pošto posebni propisi o zaposlenima u organima države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave ne dopuštaju prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, zaposlenima preostaje da se u sticanju odgovarajućeg statusa koriste samo pravnom fikcijom. S tim u vezi, ohrabruje poziv Sindikata pravosuđa Srbije upućen zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i zatvorima, koji stalne poslove obavljaju u radnom odnosu na određeno vreme, da se saglase da u njihovo ime tužbu za utvrđenje trajnog radnog odnosa podnese predstavnik sindikata, supsidijarnom primenom člana 195. Zakona o radu.

ZATVORSKI ČUVARI NAJAVLJUJU BLOKADU PRAVOSUĐA

Sindikat zaposlenih u kazneno-popravnim zavodima najavio obustavu rada po formiranju nove vlade

Ko god se po formiranju nove vlade bude našao u fotelji ministra pravde suočiće se sa velikim problemima.

Piše: V. Jeremić

Kako je rečeno Danasu, čeka se samo početak rada nove vlade kako bi počeo štrajk zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Iako su zaposleni u zatvorima dužni da tokom štrajka poštuju minimum procesa rada, njihova obustava rada bi lako mogla da blokira rad celokupnog pravosuđa.

- Obustava rada u svim zatvorima je gotovo izvesna. Krećemo sa štrajkom čim se formira Vlada, a od sporednog je značaja da li će na čelu Ministarstva pravde biti Nikola Selaković ili neko novi - kaže za Danas Zvonko Tomašević, sekretar Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija (JSO).

Kako je objasnio Tomašević, postoje aktivnosti koje radnici u zatvorskim ustanovama po zakonu moraju da obavljaju tokom štrajka.

- Mi ćemo i pored štrajka deliti zatvorenicima obroke, izvodićemo ih na svež vazduh, sprovodićemo ih medicinskim radnicima i radićemo prijem i otpust lica - navodi Tomašević.

Pored toga, on naglašava da štrajk zatvorskih radnika može da blokira rad pravosudnih organa.

- Jedan od poslova koji nećemo obavljati je sprovođenje zatvorenika na suđenja. Takođe, ukinuće se posete i prijem paketa, a biće stopirane organizovane sportsko-kulturne aktivnosti u zavodima - kaže Tomašević.

Zahtevi zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija čijim bi ispunjenjem odustali od najavljenog štrajka su identični onima koje je pred vladu izneo Sindikat pravosuđa Srbije.

- Od Vlade tražimo tri stvari. Povećanje zarada, da Ministarstvo pravde poštuje ugovor kojim se obračunavaju zarade i da premijer Vučić ispuni obećanje o dvokratnoj novčanoj pomoći koju nam je dao u decembru prošle godine - tvrdi Tomašević.

Pored JSO, štrajk su najavili i predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije koji okuplja pravosudne službenike. Iako nije bilo reči o zajedničkoj obustavi rada, činjenica da je ovaj sindikat nedavno potpisao sporazum o saradnji sa Policijskim sindikatom Srbije i Vojnim sindikatom Srbije mogla bi da znači paralizu celokupnog pravosudno-bezbednosnog sistema.

Čuvari u belim mantilima

Iako se time krši Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, u KPZ u Beogradu je već preko godinu dana na snazi naredba načelnik po kojoj se od zaposlenih u Službi za obezbeđenje traži da umesto zdravstvenih radnika dele terapije zaposlenima. Na ovaj način se, prema rečima Zvonka Tomaševića, sekretara Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, krše prava i osuđenika i zaposlenih.

IZBORI ZATURILI OBEĆANI NOVAC

Zaposleni u pravosuđu i policiji još nisu dobili novčanu pomoć koju im je garantovao premijer

Sindikatu pravosuđa Vučić obećao pare u martu, policijskim sindikatima u aprilu i junu * Slađanka Milošević: Premijer da zaposli nekoga ko će da zapisuje njegova obećanja

 

Autor: V. Jeremić

Suočen sa pretnjom obustave rada i potencijalnim socijalnim nemirima, premijer Srbije Aleksandar Vučić je krajem prošle godine obećao zaposlenima u pravosuđu i policiji isplaćivanje jednokratne novčane pomoći. Pet meseci kasnije, ta obećanja su i dalje neispunjena. Zaposleni u pravosuđu i policiji još uvek čekaju na obećani novac.

Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije su u decembru 2015. godine imali sastanak sa premijerom Vučićem na kojem je dogovorena isplata dve rate novčane pomoći u ukupnom iznosu od 20 hiljada dinara. Prema rečima Slađanke Milošević, predsednice Sindikata pravosuđa premijer je prekršio dato obećanje.

- Dogovor je bio da se zaposlenima u pravosuđu isplati prva rata pomoći nakon što iz Srbije ode misija MMF-a. Misija je otišla krajem februara, a od novca nema ništa - kaže Miloševićeva. Ona dodaje da od tada ne može da stupi u kontakt sa bilo kim iz Vlade kako bi dobila informaciju o obećanom novcu.

- Na telefon Vlade mogu samo da dobijem službenicu koja je zadužena za poštu, koja mi je rekla da postavljam neprijatna pitanja - navodi Miloševićeva i dodaje da "ne bi bilo loše da premijer zaposli nekoga ko bi zapisivao obećanja koja daje, kako ih ne bi zaboravio".

Novac nisu dobili ni policajci, mada prema rečima Veljka Mijailovića, predsednika Policijskog sindikata Srbije dogovoreni rok za isplatu još uvek nije prošao.

- Naš sindikat je imao sastanak sa premijerom 1. decembra 2015. godine. Mi smo predložili da se svim zaposlenima u MUP-u isplati jednokratna pomoć od 20 hiljada i da se iznos dnevnica poveća na otprilike 2 hiljade dinara. Sa tim našim predlozima se premijer saglasio. Bilo je dogovoreno da se novac uplati do 1. juna ove godine - navodi Mijailović, dodajući da za sada policajci nisu dobili ni dinara.

Ipak, Mijailović ističe da je situacija oko isplate pomoći zakomplikovana zbog aktivnosti drugog reprezentativnog policijskog sindikata.

- Deset dana nakon našeg sastanka, predstavnici Nezavisnog sindikata policije su imali sastanak sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova gde su dogovorili jednokratnu pomoć u iznosu od 10 hiljada dinara. Potom su oni počeli na društvenim mrežama da objavljuju razne datume kada očekuju obećanu isplatu, zbog čega su se zbunili zaposleni u MUP-u. Što se nas tiče, mi očekujemo da premijer ispuni obećanje i isplati policajcima 20 hiljada do 1. juna, kao što je i dogovoreno - kaže Mijailović.

Velimir Lukić, predsednik Nezavisnog sindikata policije je demantovao navode svog sindikalnog kolege.
- Istina je da je na sastanku premijer Vučić rekao da će pomoć sigurno iznositi 10 hiljada dinara, a da ukoliko drastično smanjimo budžetski deficit i ostvarimo rast BDP-a, ta pomoć može da bude i viša. Mi iz sindikata smo rezonovali da je bolje da prihvatimo realnu ponudu. Mislim da je to odgovoran pristup i nema ni govora da smo mi tražili da policajci dobiju manje novca - navodi Lukić.

On je dodao da je sa premijerom dogovoreno da se pomoć isplati u martu ili aprilu, ali da je isplata odložena do konstituisanja novog saziva parlamenta.

- Da bi se ta pomoć isplatila, neophodne su izmene zakona, stoga ćemo morati da sačekamo da se konstituiše skupština. Pomoć bi možda bila isplaćena i ranije, ali bi svi optuživali Vladu da njome kupuju glasove. Mi smo dobili garancije da će pomoć biti isplaćena do kraja ove godine - tvrdi Lukić.

 

Ne može bilbord ispod Vučićevog prozora

Pošto je prošao obećani rok za isplatu pomoći zaposlenima u pravosuđu, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević je imala ideju da iznajmi bilbord na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, kako bi podsetila premijera na data obećanja. Ipak, kada je firmi Media Max saopštila koju poruku bi želela da postavi, rečeno joj je da ta firma nema bilborde u tom delu grada i da se obrati nekoj drugoj firmi koja se bavi tim poslom. Na naredno pitanje o lokacijama raspoloživih bilborda, Slađanka Milošević nije dobila odgovor. Poruka Sindikata pravosuđa je trebalo da glasi: "Vučiću, majstore - ispuni obećanje"

 

DANAS - 9. maj 2016.

 

OGRANIČAVANJEM I ZASTRAŠIVANJEM DO POSLUŠNIŠTVA

Potpuno je svejedno ko je ministar pravde. Bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno, premijer je zadovoljan radom ministra pravde. A kad je premijer zadovoljan, moraju i svi ostali da budu. Ova Vlada nastavila je utabanim putem prethodne u urušavanju pravosuđa

Autor: Tatjana Tagirov

Prošloga ponedjeljka zaposleni u pravosuđu održali su jednosatni štrajk upozorenja, zbog najave nadležnih da će i u pravosuđu biti otpuštanja, iako je već sad nemoguće stanje, pogotovo stoga što veliki broj ljudi radi na određeno vrijeme, a upravo će oni biti na udaru propisa o otpuštanju. Predsjednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević kaže da očekuje da se njihov status mora konačno riješiti, da se njih mora zaposliti na neodređeno vrijeme, zato što to odgovara realnim potrebama posla i da bi to bio dokaz da se uredba o zabrani zapošljavanja ne primenjuje diskriminatorski – samo na pravosuđe.

 

"VREME": Upozorili ste, ne jednom, da je odluka o otpuštanju nerazumna, jer ne da ima viška zaposlenih u pravosuđu, nego naprotiv. Što kažu brojke?

 

SLAĐANKA MILOŠEVIĆ: Protivimo se otpuštanju zaposlenih na određeno vreme zato što su eksploatisani godinama, iako Zakon o državnim službenicima propisuje da radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla može da traje najduže šest meseci. Pored toga, u pravosuđu nema viška zaposlenih, ali pošto su sve reforme i krize jedino smanjivale broj zaposlenih, ima viška posla. Stvarnost ukazuje na to da se pravosuđe stalno menja, ali da očekivani rezultati izostaju. Broj zaposlenih ima značajan uticaj na rezultate rada u pravosuđu, a rezultati izostaju zbog malog broja pravosudnih službenika, zbog čega je nemoguće napraviti jasnu podelu rada između nosilaca pravosudnih funkcija i pratećeg osoblja. Nosioci pravosudnih funkcija prinuđeni su da obavljaju sporedne poslove koji ih ograničavaju u vršenju njihove sudijske, odnosno tužilačke funkcije. Broj pravosudnih službenika je presudan, ako ne i najpresudniji faktor u pružanju usluga. Brojke ukazuju na to da je do 2008. godine u pravosuđu bilo zaposleno 14.375 državnih službenika i nameštenika, s tim da u ovaj broj ulaze i stručni saradnici i pripravnici (diplomirani pravnici sa položenim i nepoloženim pravosudnim ispitom). Tada je sudiju u radu pratilo 4,3 službenika. Krajem 2008. godine prvi put je smanjen broj zaposlenih i 1150 zaposlenih dobrovoljno je, uz socijalni program, otišlo iz pravosuđa. Godine 2010. dogodila nam se "čuvena" reforma pravosuđa i tada je, prema podacima kojima raspolažemo, u pravosuđu ostalo 9463 državna službenika i nameštenika. Drugim rečima, iz pravosuđa je otišlo skoro 5000 službenika. Sa druge strane, uvidom u odgovore na Upitnik Evropske komisije utvrdili smo da je predstavljeno da pravosudnu administraciju čini 12.887 lica. Dakle, do tačnog broja zaposlenih u pravosuđu nemoguće je doći. U svakom slučaju, postoji velika razlika između planiranih radnih mesta u pravilnicima o sistematizaciji i stvarnosti, odobrenih radnih mesta. Kada su zatvori u pitanju, situacija je veoma slična. Broj sistematizovanih radnih mesta je nešto manji od 6000, ali je odobreno i bilo zaposleno najviše 4223 lica. Početkom godine jedan broj zaposlenih sa ugovorima na određeno vreme u trajanju od nekoliko godina, dobio je otkaz. Prema zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, broj zaposlenih u zatvorima "zakucan je" na 3796. Jednostavno, kao što je to slučaj sa sudovima i tužilaštvima, oni su sistematizovana a nepopunjena radna mesta precrtali bez utvrđivanja potreba posla i konsultacija sa Sindikatom kao socijalnim partnerom. Zbog očigledne zloupotrebe rada na određeno vreme, Sindikat pravosuđa podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti odredbe Zakona o državnim službenicima koja propisuje da radni odnos zasnovan na određeno radno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno radno vreme. Ta odredba ne može da se krši, ali odredba koja propisuje da radni odnos na određeno radno vreme zbog povećanog obima posla može biti zasnovan najduže na rok od šest meseci, može da se krši.

Sindikat godinama upozorava na problem zaposlenih na određeno vrijeme – upravo su oni na meti otpuštanja – i njihovu eksploataciju i gaženje i ljudskih i radnih prava.

Merila za određivanje broja sudskog i javnotužilačkog osoblja su poznata i ona su propisana Pravilnikom o merilima za određivanje sudskog, odnosno javnotužilačkog osoblja. Broj službenika određuje ministar pravde i trebalo bi da to radi na osnovu broja sudija i tužilaca. Na osnovu tih merila, 2010. godine sačinjeni su i usvojeni pravilnici o sistematizaciji radnih mesta. Dakle, i 2010. godine, kada je smanjen broj sudija i tužilaca, postojala je potreba za službenicima na određeno vreme. Međutim, do dana današnjeg slobodna radna mesta nisu popunjena. Bez obzira na to što su pravilnici usvojeni, rukovodioci pravosudnih organa morali su da traže dodatne saglasnosti za popunjavanje slobodnih radnih mesta koje od Ministarstva pravde nisu dobijali. Neki predsednici sudova su tražili saglasnost čak 17 puta, ali uzaludno. Dobijali su saglasnost za "izrabljivanje", odnosno za zapošljavanje na određeno radno vreme zbog povećanog obima posla. Podsećam i da je krajem 2013. godine uvedena tužilačka istraga koja je zahtevala i zahteva kadrovsko jačanje tužilaštva, odnosno veći broj zamenika i službenika. Za njeno sprovođenje bilo je neophodno zaposliti skoro 700 službenika, a odobreno je samo 56. Zaposleni na određeno vreme rade, eksploatišu se godinama ne zbog privremenog, već trajnog povećanja obima posla. Takav radnik prihvata sve uslove i živi u strahu zbog neizvesnosti od ugovora do ugovora, bez plana za budućnost, braneći se ćutanjem, jer je ucenjen. Ne samo što rade, već i žive na određeno vreme. Prema našem zakonu, kao i prema evropskim direktivama, rad na određeno vreme je izuzetak. Ali, eto baš u pravosuđu postao je pravilo. Ugovor o radu na određeno vreme zaključuje se sa istim licem više puta i više godina, što nije u skladu sa zakonom. Ako nismo u stanju da zaštitimo zakonska prava zaposlenih u pravosuđu, postavlja se pitanje da li smo takvi sposobni da pružimo zaštitu prava građanima.

U jednom svom saopćenju napisali ste da je Vlada Srbije uvijek štedjela na pravosuđu: "Javni sektor, onaj pravi, i njegovi predstavnici koji su najviše doprineli sunovratu srpskog budžeta (javna preduzeća, alavi funkcioneri, odbornici, članovi upravnih, nadzornih odbora i drugih znanih i neznanih radnih tela), bez obzira na zvanične izjave predstavnika Vlade, do danas ostao je netaknut. Tamo gde bi trebalo, ne štedi se. Predstavnici Vlade ponašaju se kao majstori – ne lažu, ali odlažu. Štede na radnim mestima gde je plata 27.000 dinara i tamo gde nema šta da se uštedi."

Da, smatramo da su nas upropastili, zajedno, javna preduzeća, alavi funkcioneri, odbornici, članovi upravnih, nadzornih odbora i drugih radnih tela kao što su agencije, kancelarije, komiteti, fondovi, saveti koje za ove tri i po godine nisu uspeli da popišu. Predlagali smo niz mera koje bi dovele do uštede. Na primer da se, ne po preporuci premijera i dobrovoljnosti funkcionera, već u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, ograniči broj funkcija, da članovi upravnih i nadzornih odbora primaju naknadu samo kad rade (sednice se održavaju jednom u dva-tri meseca a oni svakog meseca imaju primanja), da odbornici (lokalni i gradski) primaju jednaku naknadu za obavljanje odborničke dužnosti bez dnevnica za sednice (i sednice spadaju u odborničku dužnost). Inače, odbornika u Srbiji ima oko 13.000. Imamo i mesne zajednice, a ne zna im se tačan broj. Predlagali smo da se neka primanja budžetskih korisnika reše na jedinstven način (jubilarna nagrada zaposlenog u EPS-u za 30 godina rada isplaćuje se u visini godišnje plate pravosudnog službenika, dok pravosudni službenik za 30 godina rada dobija jednu i po prosečnu platu), solidarne pomoći, otpremnine za penzije, otpremnine za prekobrojne, naknade za bolovanje, prekovremeni rad, ukidanje 13. plate zbog krize... Što se tiče funkcionera, oni mogu da se zapošljavaju bez ograničenja, njihova prava i privilegije ne sme niko da dirne jer su sebe zaštitili na sve načine. I dok sve njih finansijski "tapaciramo", mi propadosmo. Rezultati rada funkcionera najbolje se ogledaju na njihovom imovnom stanju. Dakle, tamo gde ima šta da se uštedi nisu ni dirnuli. Ne lažu, nego odlažu.

Nisu rijetke tvrdnje da su plaće u sudstvu za 25 posto veće od prosjeka u javnom sektoru. Vaše brojke govore sasvim suprotno?

Te tvrdnje se namerno i u cilju manipulacije "provlače" kroz uši građana, kako bi se predstavilo da je pravosudna administracija preskupa i da je treba smanjivati. Bez obzira na to, visina zarada pravosudne administracije osporava ovakve izjave, jer su plate u pravosuđu daleko ispod republičkog proseka. Plate državnih službenika i nameštenika (administracije) u sudovima, tužilaštvima i zatvorima kreću se u rasponu od 27.000 do 34.000 dinara. Nešto malo veće plate imaju zatvorski stražari, ali zbog rizika posla koji obavljaju. Sudije osnovnog suda ili zamenik javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu, koji su najopterećeniji predmetima, iznose 89.000 dinara. Republički prosek je 44.000 dinara, iz čega sledi da su administrativne plate u pravosuđu niže od proseka i do 40 odsto, a od zarada u javnim preduzećima (zbog čijih gubitaka Vlada kao njihov osnivač ne vadi ruku iz naših novčanika) niže su i do 100 odsto. Navedene plate sudija i zamenika javnog tužioca niže su od plate funkcionera na najnižem položaju i ministarstvima u Vladi, dok su duplo niže od plata predsednika opštine, čak i one zaostale u razvoju.

Govorite o neuspjelim reformama pravosuđa, o problemima koje je izazvalo uvođenje tužilačke istrage, o blokiranim sudovima širom Srbije... U svom lanjskom Otvorenom pismu javnosti ukazali ste na podatke iz registra Agencije za borbu protiv korupcije u odnosu na januar 2014. godine, kada je bilo ukupno 36.000 funkcionera. Taj broj do danas je narastao na 45.551, te od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru funkcioneri čine skoro deset posto od tog broja!

Svedoci smo da je smanjivanje broja zaposlenih u cilju smanjenja troškova za pravosuđe, u stvari, izazvalo negativne posledice koje osećaju i zaposleni i građani: sudovi su zatrpani, pravda je sve udaljenija od građana, zaposleni su "sagoreli" kako bi obmana o delotvornosti reforme uspela, uz rast kriminala i nemogućnost da se savlada priliv predmeta uz manji broj zaposlenih koji rade više, još uvek nemamo izveštaj o "reformskoj šteti", još uvek niko nije odgovarao, istaknuti reformatori su nagrađeni – i dalje im se zahvaljujemo na tome što su nas upropastili masno ih plaćajući, spoznaja da je ova vlast nastavila putem svojih prethodnika – nebriga i zanemarivanje potreba za nesmetano funkcionisanje pravosuđa... Reforma pravosuđa dovela je do još većeg zaostatka u radu pravosuđa. Rekoh da sudije i tužioci sve više svog radnog vremena troše na sporedne poslove. Zbog nedostatka broja službenika sudije i tužioci sve češće troše svoje vreme na fotokopiranje, skeniranje, kovertiranje, štampanje, pa i kucanje. Za taj posao oni su prekvalifikovani i preplaćeni. Vlast tvrdi da su plate sudija i tužilaca visoke, pa ako zaista misle da je tužilački ili sudijski sat skup, zbog čega onda dozvoljavaju da ga troše na sporedne poslove? Jeftinije bi bilo da plate radnika sa platom od 27.000 dinara. Kada su u pitanju funkcioneri, njihov broj svakodnevno se uvećava. Prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, krajem jula bilo ih je 45.551 a sada ih ima 47.585. Dakle, iako važi zabrana zapošljavanja, njihov broj se od kraja jula uvećao za 2000. Opterećenje za budžet su funkcioneri ili, bolje rečeno, budžovani, jer oni obavljaju više plaćenih funkcija. Zamislite kolika bi ušteda bila kada bi se njihova primanja ograničila. Jedan sam funkcioner, ne računajući sekretaricu, vozača, vozilo vredi, mislim novčano, od pet do 25 minimalnih zarada. Kada bi se svako od njih odrekao primanja u visini minimalne zarade, ušteda na mesečnom nivou bila bi milijarda dinara.

U novembru ste se vi iz Sindikata sastali s ministrom pravde Nikolom Selakovićem i zaključili da je potpuno svejedno tko je ministar pravde, jer je on "svakako uspešan bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno i bez poverenja". Slijedio je sastanak s premijerom Aleksandrom Vučićem početkom decembra, nakon čega ste konstatirali da posebno ohrabruje činjenica da ste uvjerili premijera u dobre namjere vaših prijedloga i sugestija. Što se dogodilo nakon toga?

Da, zaključili smo da je potpuno svejedno ko je ministar pravde. Bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno, premijer je zadovoljan radom ministra pravde. A kad je premijer zadovoljan, moraju i svi ostali da budu. Ova Vlada nastavila je utabanim putem prethodne u urušavanju pravosuđa. Naše predloge i upozorenja prethodna Vlada namerno je arogantno ignorisala. Malo je verovatno da je Sindikat tada bio vidovit kada je prognozirao propast reforme, a da to ondašnji reformatori nisu mogli da vide. Ni sadašnja vlast nema sluha za naše predloge. Sigurna sam da nije u pitanju neznanje, već im je cilj da pravosuđe još više ograniče, zatrpaju i zastraše kako bi bilo poslušnije. U Vladi ne sede tupavi ljudi, što znači da sve što rade – rade namerno i ciljano i zato što njima tako odgovara. Uverili smo premijera u naše dobre namere, ali imajući u vidu odluku o otpuštanju donetu mimo nas, očigledno je da naši predlozi i sugestije nisu prihvaćeni.

Izvor: VREME

 

Molba

ISPECITE, PA RECITE

Otvoreno pismo budućem ministru pravde gospodinu Batiću

Nisam sigurna da li je trebalo da Vam se obratim ili ne, ali, da budem iskrena, nervira me osuda nekoga ko nas ne poznaje, a pri tom treba da nas predstavlja. Niste još ni postavljeni na mesto ministra, a vi ste sebi dali za pravo da zaposlene u pravosuđu optužite i, naravno, osudite, bez utvrđivanja činjeničnog stanja i ispita okrivljenih.

A, okrivljeni, naravno ovde zaposleni, brane se, kao i uvek, ćutanjem. Unapred ste kolektivno sve etiketirali i javno prozvali da su korumpirani i podmitljivi. Ako Vi, kao advokat, imate saznanja i dokaze da ste nekog podmitili, molim Vas da javno kažete puno ime i prezime tog lica. Jer, po mom mišljenju, vi ste proizvoljno, napamet i paušalno osudili sve. Bila sam uverena da smo 5. oktobra prošle godine završili sa kolektivnom krivicom i da je stvarno došlo vreme promena. Više nisam sigurna. Prošli ministri su nas ignorisali a budući nam preti. Izgleda da je samo došlo do promene igrača. Rezervni su zamenili glavne igrače, samo je publika ostala ista, dok je rezultat nerešen.

Sa druge strane, želim ministra prema kome ću imati poštovanja. Ali ne i strahopoštovanja! On mora da bude pošten, umeren, stručan, profesionalac u obavljanju ove privremene dužnosti i iznad svega, dobar čovek. Takav ministar treba da:

- prvo upozna ljude koje predstavlja

- uvede novi stil rada,

- obezbedi kvalitetan i efikasan rad,

- radi na unapređenju pravosudnog sistema,

- obezbedi uvođenje kompjutera,

- obezbedi veb sajt pravosuđa na Internetu,

- otvori odeljenje informisanja za obaveštavanje javnosti o radu pravosuđa,

- obezbedi usavršavanje kadrova,

- obezbedi bolji materijalni položaj zaposlenih,

- obezbedi novogodišnje paketiće deci zaposlenih,

- održava informativne sastanke o radu i problemima pravosuđa sa predstavnicima zaposlenih,

- organizuje susrete i razmenu iskustava sa pravosuđem drugih zemalja, itd. itd.

Posebno, treba da učini sve da pravosuđe bude elita ove zemlje. Ubeđena sam da ne tražim mnogo.

Istovremeno, smatram da se "carskim rezom" u pravosuđu, odnosno, promenom ljudi, bez utvrđivanja pojedinačne odgovornosti svakog od njih, neće mnogo uraditi na poboljšanju pravosudnog sistema.

I na kraju, glavni razlog moj javljanja je neslaganje sa Vašim najavama da ćete prvo razrešiti predsednike sudova i javne tužioce.

Protivim se tome, jer u pravosuđu ima ličnosti koji mogu biti primer i sadašnjim i budućim generacijama. Postoje ljudi koji su ceo svoj radni vek posvetili baš pravosuđu. Od pravosuđa, niti ove države, nisu dobili po dva stana ili nekoliko kredita, a o kućama na Dedinju da i ne govorim. Neki žive u garsonjerama. Ovo je za svaku pohvalu. Zar i Vi ne mislite tako? Neki jesu u prošlim godinama za sebe ućarili sve što su mogli, ali ne svi. Trebalo bi da su se kriterijumi za vrednovanje nečije ličnosti vrate u prave okvire. U prošlim vremenima biti pošten bilo je isto što i biti glup ili nesposoban.

Sledi da u pravosuđu još ima skromnih, vrednih, dostojanstvenih i poštenih, u primeni zakona ispravnih, koji se nikada nisu javno isticali i eksponirali. Shodno tome, izvršite proveru rečenog i dozvolite tim skromnim ljudima da i dalje rade svoj posao, kao i da dočekaju svoju penziju dostojanstveno, kako to zaslužuje svaki pošten i dobar čovek.

Slađanka Milošević,

predsednik Sindikata Drugog OJT

Beograd

SUDOVI U BLOKADI JER DRŽAVA NE IZMIRUJE OBAVEZE

 U Srbiji postoje sudovi čiji su računi u blokadi više od godinu dana, jer država ne izmiruje svoje obaveze prema pravosudju, izjavila je danas predsednica Sindikata pravosudja Srbije Sladjanka Milošević.

"Osnovni i Viši sud u Nišu su više od 370 dana u blokadi, to nije normalno. Beogradska tužiaštva jedno više i tri osnovna duguju 150 miliona dinara. Oni taj novac nisu pojeli, taj novac predstavlja troškove rada. Sudije i tužioci su stručnjaci za pravo, ali za neke odluke su neophodne i mišljenja drugih stručnjaka, na primer drugih advokata, Biološkog fakulteta", rekla je Slađanka Milošević za agenciju Beta.

Ona je navela da su svi u pravosudju spremni da štrajkuju, ne samo zbog malih zarada i loših uslova rada, nego i zbog zanemarivanja pravosudja.

"Sadašnja vlast uglavnom reaguje na reč štajk. Mi imamo dobru komunikaciju sa Ministarstvom pravde, ali to su mali, milimetarski koraci. Jako pravosudje odgovara gradjanima, ali ne odgovara političarima, jer kada bi pravosudje bilo onakvo kakvo bi trebalo da bude, nama političari ne bi bili najpošteniji gradjani ove zemlje, naprotiv", dodala je predsednica Sindikata pravosudja.

Kako je kazala, nijedan predstavnik vlasti neće "izaći i reći:'Mi se nemarno ponašamo i pravosudje duguje mnogo novca, jer im mi ne prebacujemo novac'".

"To niste čuli ni od ministra pravde (Nikole Selakovića). Retko se čuje druga strana", navela je ona.

Slađanka Milošević je kazala i da se oni često žale Ministarstvu zbog "očajnog stanja pravosudja", da Ministarstvo kaže da razume, ali da je zemlja u krizi.

Prema njenim rečima, nema nikog da odgovori kako je moguće da u budžetu ima novca koji se neracionalno troši, a da za pošten rad, ne samo pravosudja, novca nema.

"Vlada Srbije se ponaša prema nekom kao majka, a prema nekom kao maćeha. Vlada propagira jačanje pravosudja i vladavinu prava, a u praksi ne izdvaja novac za jačanje te oblasti, ali je zato večiti garant preduzećima kojima daje subvencije i garancije za kredite koje posle vraćamo svi mi zajedno", dodala je Milošević.

Ona je ocenila da se u Srbiji samo čuje da neko prihvata odgovornost, ali da za to ne postoji kazna.

"Mi godinama plaćamo porez i nemamo ni bolnice, ni sudnice, ni ludnice. Gde je taj novac? Gradjani to mogu s pravom da pitaju, a sigurna sam da kada biste pitali gradjane da bi sigurno bili za to da imamo jako pravosudje", rekla je ona.

Predsednica Sindikata pravosudja Srbije rekla je i da u pravosudnom sistemu nema dovoljno zaposlenih, a da sudije i tužioci sve češće obavljaju posao službenika, zbog čega nemaju vremena da rade svoj posao.

"Sve češće troše svoje vreme na fotokopiranje, skeniranje, kovertiranje, kucanje poziva, na štampanje tamo gde ima tonera i papira, a ne rade svoj stvarni posao", navela je ona.

Prema njenim rečima, jedan službenik obavlja i posao pomoćnika, pripravnika, zapisničara, kurira, vozača i dostavljača.

"Tačno je da smo loši i spori, tačno je da bismo voleli da budemo bolji, ali neko bi morao nešto da obezbedi da bismo mi bili bolji. Ja radim u Drugom tužilaštvu i mi jedan toner šetamo iz kabineta u kabinet, dok u Višem tužilaštvu tužioci od svojih para kupuju papir za rad", kazala je Sladjanka Milošević.

U pravosudnom sistemu Srbije ima 3.000 sudija i tužilaca, što je manje od tri odsto zaposlenih u javnom sektoru i oko 11.600 službenika.

Izvor: BETA

KATASTROFALNA SITUACIJA U OSNOVNOM I VIŠEM SUDU U NIŠU

Nišavski okružni odbor Sindikata pravosuđa Srbije upozorava na katastrofalnu situaciju u Osnovnom i Višem sudu u Nišu. Oni ističu da je nezadovoljstvo zaposlenih veliko, i dodaju da pored stalnih pretnji reformama i otpuštanjem, više ne mogu da ćute o lošim i nebezbednim uslovima u kojima rade, nedostatku prostora i sredstava za rad, prekovremenom radu koji se ne plaća i drugim problemima.

Zbog blokade žiro računa sudova, njihova novčana primanja kasne mesecima pa su njihove porodice dovedene ispod granice materjalne egzistencije.

Sumnjaju u nameru države da ujednači bilo šta u javnom sektoru jer žiro računi javnih preduzeća koja redovno posluju sa gubitkom nisu blokirani, a zaposleni redovno primaju 2 do 3 puta veće plate za istu stručnu spremu.

Najavljeni zakon koji treba da ujednači plate u javnom sektoru baš takve izuzima iz ujednačavanja pa je Sindikatu pravosuđa nejasno čije će plate ujednačiti i zbog čega se donosi.

Zakon se odnosi na zaposlene u pravosuđu, zdravstvu, prosveti i državnoj upravi, a njihove plate su već ujednačene i kreću se oko minimalca.

Zbog toga su danas održali sastanak sa kog upućuju vapaj vlastima da posrću pod jarmom mera štednje i mole da se taj teret prebaci tamo gde ima šta da se uštedi.

Predsednici Sindikata pravosuđa Srbije pružaju punu podršku i poručuju da računa na njih kod sprovođenja najradikalnijih sindikalnih mera.

Izvor: NIŠKE VESTI

Lični stav

SAMO ZADOVOLJAN RADNIK JE "PROFITABILAN"

Malo nezaposlenih ljudi svoje beskonačno slobodno vreme koristi da stekne dodatno formalno ili neformalno znanje, koje bi ih učinilo konkurentnijim na tržištu rada

Autor: Olga Vučković Kićanović

Tokom tranzicije i privatizacije postalo je skoro društveno prihvatljivo kršenje svih ljudskih prava, ali najčešće radnih i socijalnih. Radeći u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, svakodnevno se susrećem sa pitanjima: kako naći ili zadržati posao u zemlji gde ga mnogi gube? Može li radnik da izađe na kraj sa poslodavcem u periodu prvobitne akumulacije kapitala?

Kako ostvariti svoja radna i socijalna prava, bez rizika da se zbog toga na tom istom poslu doživi odmazda. Kako reagovati na mobing, trpeti po cenu zdravlja i života, ili rizikovati gubitak posla?

Ili, posmatrano iz ugla poslodavca: može li socijalno odgovoran poslodavac ostati konkurentan, radeći legalno, poštujući prava zaposlenih i fiskalne obaveze, u odnosu na poslodavce koji tako ne posluju, a uprkos tome opstaju i često ostaju nekažnjeni. Kako motivisati apatičnog i nelojalnog radnika da na poslu pruži maksimum?

Ako se zaposleni, a i poslodavac fokusiraju na traženje odgovora, umesto bespomoćno ponavljanje pitanja, shvatiće da mnoga rešenja zavise i od njih samih. Lični i profesionalni uspeh nisu rezultat čekanja boljih okolnosti, već niza strateški ukomponovanih aktivnosti, veština i alata koji vode ka cilju. U Srbiji se posao dugo i uzaludno čeka. U razvijenom svetu posao se juri. Po cenu da padnem u nemilost "hejtera", moram da kažem da malo nezaposlenih ljudi svoje beskonačno slobodno vreme koristi da stekne dodatno formalno ili neformalno znanje, koje bi ih učinilo konkurentnijim na tržištu rada. Npr. trenutno je aktuelna racionalizacija u državnom sektoru, ali uprkos tome, besplatne obuke koje organizuje Služba za upravljanje kadrovima nedovoljno su posećene. Malo je interesovanje za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju. Nezaposleni često čak i prvi korak u traženju posla naprave inertno.

Svoj CV uzaludno šalju kao cirkularno pismo, umesto da se potrude da ga prilagode očekivanjima potencijalnog poslodavca i privuku njegovu pažnju. Iz biografija ljudi koji su primljeni i napredovali, može se videti sličnost koja ih povezuje, i prezentirati kod sebe ta osobinu, ako se ima. Treba se fokusirati na očekivane ciljeve i navesti znanja i veštine relevantne za konkretan posao, uz proverljive podatke, ali bez preterivanja i neistine - npr. da se govori jezik koji se ne govori, jer ta jedna laž dovodi u sumnju u kompletan kredibilitet. Pošto je CV formalan dokument, dobro je napisati i motivaciono pismo, iz kog se mogu videti potencijali, ambicije i vizije koje mogu kandidata učiniti konkurentnijim. Ukazivanje poverenja i ponosa ako se dobije posao može biti prepoznato kao znak buduće lojalnosti i biti razlog poziva na razgovor... Prvi posao u traženju posla je dobar CV!

Nijedan posao ne treba odbiti, jer ma koliko bio nepoželjan, bolji je od sedenja kod kuće, jer otvara potencijalne mogućnosti. Zato treba zaboraviti radni moto: ne može toliko malo da me plati koliko malo ja mogu da radim, kao i sve "izgovoritise" (dr. Dejvid Švars, jedan od vodećih motivatora SAD): zašto da radim na sebi kad se trud ne isplati, jedina sposobnost je podobnost, zašto da se borim za to radno mesto kad je namešteno... Treba se izvući iz rezigniranosti i kolektivne depresije.

Činjenica je da malo zaposlenih ostvaruje svoja prava. To uspevaju samo oni koji se za to potrude. Danas je preko interneta dostupna svaka informacija, pa nije problem upoznati se sa pravima i obavezama koje imamo, pa se realno postaviti prema sebi i svom radu. Npr. svi poslodavci su izvršili zakonsku obavezu obaveštavanja zaposlenih o zaštiti od mobinga i pravima uzbunjivača, a iz iskustva znam da je više od polovine zaposlenih to samo letimično pogledalo, kao da to nije u njihovom interesu. Znati svoje pravo i proceduru kako ga ostvariti je prvi korak uspeha. Za složenija pitanja može se konsultovati pravna služba ili sindikat.

Na povredu prava treba umeti reagovati, učtivo, argumentovano i u pisanom obliku, jer je to sigurniji način da će se dobiti odgovor. Mnogi zaposleni ovaj savet poslušaju, ali posustanu ako se njihovi dopisi ignorišu, pri čemu greše, jer u eventualnom sudskom sporu to može biti materijalni dokaz mobinga.

O povredi individualnog ili kolektivnog prava može se tražiti mišljenje Ministarstva rada ili dobiti stručan i besplatan savet u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, u kojoj i ja radim. Uvek se može naći malo vremena da se isprate nova zakonska rešenja, kako bi se prilagodilo aktuelnoj radnopravnoj situaciji.

Važno je znati da je u antidiskriminacionim zakonima, u slučaju mobinga i zaštite uzbunjivača teret dokazivanja prebačen na tužioca. To znači da je dovoljno da zaposleni učini verovatnim da je diskriminisan, mobiran ili stavljen u teži radnopravni položaj zbog uzbunjivanja, a na poslodavcu je da dokaže suprotno.

Prebacivanje tereta dokazivanja na poslodavca svakako je osnov procesne ravnoteže u sporu nejednakih mogućnosti, ali je ovo odstupanje od uobičajenog dokaznog postupka uvelo sankcionisanje zloupotrebe prava na zaštitu iz opšteg režima obligacionog prava u posebne zakone. Zbog toga treba znati da je za zloupotrebu potrebno da se steknu kumulativno 2 uslova: vinost (da je zaposleni svestan ili morao biti svestan da ne postoji povreda prava) i cilj (da se pokretanjem postupka sebi pričini korist ili drugom nanese šteta).

Tendencija je da se skupi i dugi sudski sporovi rešavaju vansudski, pa se o prednostima i mogućnostima treba raspitati. Pred Agencijom za za mirno rešavanje radnih sporova može se brzo, stručno i besplatno rešiti većina sporova, pa pravda postaje dostupna.

Na pitanje može li radnik da izađe na kraj sa poslodavcem u periodu prvobitne akumulacije kapitala, odgovor bi bio: može, ali treba razviti svest tog poslodavca da su zaposleni su resurs u koji treba ulagati, a ne trošak koji treba smanjiti. To je posao društva. Samo zadovoljan radnik je dobar i profitabilan. LJudski resursi su, po rečima Bila Gejtsa, kome s razlogom možemo verovati, najvažniji izvor Majkrosofta, od menadžera stratega do krajnjeg izvršioca. Industrijski magnat čelika, Endrju Karnegi (1835-1919) je pre više od 100 godina rekao: "Uzmite mi moje ljude, a ostavite fabrike, one će zarasti u korov. Uzmite mi fabrike, ali mi ostavite moje ljude, napravićemo još veće, nove fabrike!" Dobri međuljudski odnosi, podela i delegiranje posla, timski rad bez stvaranja nelojalne konkurencije strahom od otkaza, pravedno i transparentno vrednovanje, pa i utvrđivanje viška zaposlenih svaraju radnopravnu sigurnost, u kojoj zaposleni daju maksimum svog potencijala, motivisani su i lojalni, pa profit neće izostati.

O tome kako prosperitetno oblikovati zaposlenog, tim, menadžera i firmu, napisala sam knjigu "Praktikum poslovnog uspeha: pravni, emocionalni i socijalni okvir", koja izlazi za Sajam knjiga. Nadam se da će primenjiva rešenja biti korisna čitaocima.

Ipak, ima pitanja na koji odgovore mogu dati samo nadležni organi i država. Npr. šta da učini zaposleni koji je uslovljen da povuče tužbu za naknadu neisplaćenih zarada ili odustane od izvršenja takve presude. Ili, kada će nesavesni i socijalno neodgovorni poslodavci početi da snose zaslužene sankcije. Nadamo se da će krovni Zakon o inspekcijama i Zakon o zabrani uzbunjivača doneti efikasna rešenja.

Za kraj, moja poruka zaposlenima i poslodavcima bi bila: alibi da određene ekonomske, socijalne i političke okolnosti koče sve aktivnosti neće Vam doneti prosperitet. Bernard Šo, irski književnik i društveno angažovan intelektualac je to definisao: "LJudi koji u današnjem svetu uspevaju su oni koji traže okolnosti koje žele, a u koliko ih ne uspeju pronaći, oni ih stvore."

*Autorka je napisala knjigu "Praktikum poslovnog uspeha" i dugogodišnja je pravna savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova

Posledice neselektvine racionalizacije u Kazneno-popravnim zavodima

ZATVORSKI ČUVARI LEČE PACIJENTE

Janković: Povećati broj zaposlenih u zatvorima

Zbog nedostatka zdravstvenog osoblja, u novom zatvoru u Padinskoj skeli će terapije koje propiše zavodski lekar ubuduće deliti čuvari zatvora, saznaje Danas.

Prema rečima Zvonka Tomaševića, predsednika sindikata u ovom zatvoru, pripadnici službe obezbeđenja, koji nemaju nikakve veze sa medicinskom strukom, dobili su naređenje da oni, umesto zdravstvenih radnika, dele terapiju zatvorenicima.

U dopisu koji je Tomašević poslao Lekarskoj komori Srbije, u koji je Danas imao uvid, navodi se da je ovo rešenje u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Krivičnim zakonikom.

Zbog svega navedenog, sindikat se žalio inspekciji Ministarstva zdravlja. Prema navodima Tomaševića, odgovori koje su dobili od inspekcije su poražavajući za struku i kodeks medicinskih radnika.

"Za inspektorku primarijusa Zoru Pandurov, koja je obavila inspekcijski nadzor, lekovi poput trodona, haldola, metotena, leponeksa, mendileksa, flormidala, lamala, largaktila, rispolepta, rivotrila, tolvona, sidata, flunirina, bromazepama, lorazepama, bensedina, ksalola, karbapina, eftila i sličnih su obični i bezopasni lekovi, koji na recept mogu dobiti građani u apotekama, zaboravljajući jednu činjenicu, da u apotekama rade medicinski radnici, a ne policajci i drugi pripadnici službi bezbednosti", navodi se u Tomaševićevom dopisu.

Kako se dodaje, punu podršku rešenju po kojem čuvari treba da dele terapiju je dala i v. d. načelnika zdravstvene službe KPZ-a Beograd, Jasna Milekić.

"Inspektorka nije zaštitila i naložila, shodno svojim ovlašćenjima, sprovođenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji propisuje ko se može smatrati zdravstvenim radnikom i saradnikom i na koji način stiče zvanje i titulu. Isti zakon zabranjuje obavljanje zdravstvene delatnosti licima koji nisu zdravstveni radnici i saradnicima, Umesto toga inspektorka je tumačila Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, a i u tom zakonu se kaže da je dužnost zavodskog lekara da nadzire rad apoteke i medicinskog osoblja koje evidentira, izdaje i daje propisanu terapiju osuđenom", piše Tomašević u dopisu Lekarskoj komori Srbije.

Prema njegovim rečima, sve ovo se radi u svrhu smanjenja medicinskog osoblja u KPZ-u, a na štetu zaposlenih medicinskih radnika i zdravlja osuđenih lica.

"Takođe moram da napomenem da i Krivični zakonik propisuje zabranu pružanja medicinskih usluga licima koja nemaju odgovarajuću stručnu spremu", piše Tomašević i navodi da će sličan dopis poslati i relevantnim međunarodnim Lekarskim organizacijama.

Prema rečima Miloša Jankovića, zamenika zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode, važeći zakoni i međunarodni pravni standardi propisuju da su isključivo lekari ti koji treba da se bave zdravstvenom zaštitom zatvorenika.

- Nedostatak osoblja u zatvorima smanjuje obim i kvalitet prava koja uživaju lica lišena slobode. Zaštitnik građana je izdao brojne preporuke u kojima je isticao neophodnost povećanja broja zaposlenih u zatvorima, pre svih, medicinskog osoblja, kaže Janković.

Manjak lekara, navodi on, dovodi do toga da su pregledi zatvorenika paušalni i dodaje da postojeći broj medicinskog osoblja nije u stanju da adekvatno odgovori na zakonom predviđene obaveze. - Lekari u zatvorima igraju veliku ulogu u sprečavanju torture na taj način što dokumentuju zdravstveno stanje osuđenika, tvrdi Janković. Kako navodi, razlog zbog kojeg se država odlučila da uštedi smanjivanjem broja radnika u zatvorima, može se pronaći u odnosu koji javnost ima prema osuđenim licima.

- U siromašnom društvu, građaninu je teško da shvati da i ljudi koji su osuđeni moraju da uživaju određena prava. Ali, oni moraju da razumeju da su ti ljudi kažnjeni time što su u zatvoru i da nema potrebe da se dodatno kažnjavaju očajnim uslovima života. A donosioci odluka bi morali da shvate da je odnos prema zatvorenicima slika civilizacijskog praga do kojeg je došlo jedno društvo, naglašava Janković.

U toku jučerašnjeg dana nismo mogli da dobijemo komentar u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Izvor: Danas

UPRAVNIKA ZATVORA TUŽILO 127 ZAPOSLENIH

Tri četvrtine radnika KPZ Beograd, poznatijeg kao „Nova skela”, tvrde da su zlostavljani i da im se dve i po godine ne plaća prevoz

Čak 127 zaposlenih u zatvoru u Padinskoj skeli, poznatom kao „Nova skela”, podnelo je tužbe za mobing protiv upravnika Milana Pavlovića. Da problem nije rešen uprkos dogovoru direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Milana Stevovića i predstavnika Sindikata zaposlenih u KPZ Beograd u maju ove godine, pokazuje i broj tužbi koje su zaposleni zbog mobinga podneli protiv upravnika KPZ Beograd Milana Pavlovića: sa tadašnjih 114 „popeo” se na 127. Uprava nije isplatila zaposlenima zaostale naknade za troškove prevoza, niti potraživanja za neiskorišćeni godišnji odmor za 2011. godinu.

Zvonko Tomašević, predsednik Sindikalne organizacije zaposlenih u KPZ Beograd, za „Politiku” tvrdi da navedeni problemi nisu i jedini sa kojima se radnici u ovom zatvoru suočavaju. I, dok zaposleni u „Novoj skeli” optužuju, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – ćute. Osim nezvanične potvrde da su protiv upravnika Pavlovića podnete tužbe za mobing i da nadležni organi postupaju po njima, u upravi nisu želeli da komentarišu ništa drugo.

– Tri četvrtine zaposlenih podnelo je tužbu protiv upravnika Pavlovića kojom ga terete za mobing i prvi sudski postupci zakazani su za početak novembra. U tužbi se, između ostalog, navodi da zlostavljanje upravnika ima za posledicu povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja zaposlenih. Takvo ponašanje upravnika izaziva strah kod zaposlenih, stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada i dovodi do toga da zaposleni na sopstvenu inicijativu raskinu radni odnos. Putni troškovi nam nisu isplaćivani od januara 2013. godine, iako je direktor Stevović doneo odluku da to bude urađeno u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe. Zbog toga je u prethodnom periodu podneto više od 80 tužbi i Prvi osnovni sud u Beogradu postupa po njima – navodi Tomašević.

Prema njegovim rečima, neisplaćeni putni troškovi predstavljaju veliki problem, pošto je čak 95 odsto zaposlenih u Službi obezbeđenja „sa strane”. Na posao u Padinsku skelu dolaze iz Šapca, Valjeva, Loznice, Niša, Jagodine, Leskovca... Zaposlenima nisu omogućene ni dnevne pauze na način kako je to opisano u zakonu.

Iako su za podelu lekarske terapije osobama na izdržavanju kazne zaduženi zdravstveni radnici, prema Tomaševićevim rečima, umesto njih to rade – zaposleni. Osim ovoga, pripadnici obezbeđenja rade i poslove koji nisu u opisu njihovog radnog mesta: kurirske, sekretarske, pisarske, poslove nabavke, pa čak i čiste, nose pakete, guraju kante i sve to pred osuđenicima.

– Poznato je da su u ovom zavodu na izdržavanje kazne upućeni počinioci najtežih krivičnih dela. Upravo iz tog razloga mora da se poštuje zakon na svim nivoima – navodi Tomašević.

Da su u „Novoj skeli” zaposleni izloženi mobingu objašnjava i jedan od zaposlenih u Službi obezbeđenja ovog zatvora koji je želeo da ostane anoniman.

– Ne poštuje se zakonska odredba koja propisuje da je pauza za zaposlene kojima je radno vreme osam sati – 30 minuta, a za one koji rade 12 sati – 45 minuta. Pauze nam se često skraćuju i nemamo prostoriju namenjenu za tu svrhu. Od pre dvadesetak dana, uklonjene su stolice sa radnih mesta, tako da mnoge kolege nemaju gde da sednu kako bi predahnule od posla – kaže D. J..

Nadležni ćute

„Politika” je od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija tražila prošle srede odgovore u vezi tvrdnji predsednika Sindikalne organizacije zaposlenih u KPZ Beograd. Odgovor nadležnih zaduženih za komunikaciju medija i rukovodstava zatvora u Srbiji ni posle sedmodnevnog čekanja nismo dobili.

Šta piše u tužbi

U tužbi protiv upravnika Pavlovića, pored ostalog, navodi se i da je on u poslednjih šest meseci poveo više od 30 disciplinskih postupaka protiv zaposlenih, od čega su samo tri okončana kažnjavanjem. To, tvrde podnosioci tužbe, pokazuje da je pravi razlog pokretanja ovakvih postupaka uterivanje straha kod zaposlenih. Po naređenju upravnika KPZ Beograd, navodi se u tužbi, promenjeni su podaci u evidenciji zaposlenih i o opštini prebivališta, kako se radnicima ne bi isplaćivali putni troškovi.

Izvor:POLITIKA

DRŽAVA NE UZIMA SINDIKAT ZA OZBILJNOG PARTNERA

Država ne uzima sindikat za ozbiljnog partnera koji predstavlja više stotina hiljada radnika, smatraju u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Oni to potkrepljuju činjenicom da sindikati nisu konsultovani prilikom donošenja zakona o maksimalnom broju državnih službenika.

Potpredsednik sindikata Milan Grujić istakao je i da je ovakav način rešavanja viškova u državnoj upravi omogućava da se nastavi partijsko zapošljavanje.

Takođe, rekao je da otpremnine ne treba da budu niže od 200 evra po godini staža, kao i da će radnici koji budu ostali bez posla biti u veoma nezavidnoj situaciji.

Sindikati takođe ukazuju da je kriterijum po kome se višak određuje prema broju stanovnika lokalne zajednice loš.

Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da je Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru diskriminatorski, jer zaposlene u tom sektoru stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na radnike javnih i preduzeća u restrukturiranju.

Oni su se zapitali i zbog čega se ovako važan zakon, koji je već u skupštinskoj proceduri, donosi u periodu godišnjih odmora, po hitnom postupku i bez javne rasprave, naglasivši da nije pružena prilika da se na njega iznesu primedbe.

Sindikalci su naglasili da je diskriminatorski to što se zaposlenima u javnom sektoru po ovom zakonu ne odobrava otpremnina od 200 evra po godini radnog staža i zabranjuje pravo na novčanu nadoknadu kod Nacionalne sližbe za zapošljavanje kao što je to omogućeno zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju.

Grujić: Povoljno tlo za one sa partijskim knjižicama

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti Srbije Milan Grujić kazao je da je ovaj zakon "izuzetno povoljno tlo za sprovođenje samovolje i supstitucije da se jedni radnici zamene drugim zahvaljujući određenim partijskim knjižicama".

On je naglasio da su ovim zakonom obuhvaćena komunalna preduzeća, ali da to ne bi trebalo, jer komunalni sektor nije budžetski korisnik.

"Sigurno da u komunalnom sektoru ima viška zaposlenih, ali to je bila potreba političkog usklađivanja. Međutim to pitanje ne treba rešavati na diskriminatorski način", kazao je Grujić.

Predsednik Samostalnog sindikata zdravstva Zoran Savić kazao je da u zdravstvu nema viškova i da nedostaje 13.000 radnika, kako bi sistem bio održiv.

On je kazao da u Srbiji ne postoji socijalno ekonomski dijalog, jer nijedan važan zakon nije prošao Socijalno ekonomnski savet.

Predsednica samostalnog sindikata kulture Dragana Đorđević kazala je da je kultura statistička greška u budžetu Srbije, ali da to nije tako kada je reč o viškovima zaposlenih i kod otpuštanja.

Ona je naglasila da u tom sektoru nema viška već manjka zaposlenih, naglasivši "da bi se veće uštede ostvarile kada bi se smanjile plate zaposlenih u nekim državnim agencijama na koje odlazi oko 2,5 milijardi dinara.

"Plate u nekim državnim agencijama veće su nego premijeru i idu do 600.000 dinara, i njihovo smanjenje bilo bi veća ušteda nego ako bi se otpustili svi zaposleni za koje se proceni da su višak u kulturi", rekla je Đorđević.

Milošević: Za sve bi bilo bolje da se smanji broj fukcionera

Predsednica sindikata pravosuđa Slađanka Milošević kazala je da ni u pravosuđu nema viškova i da su u tom sektoru već rađene reforme od kojih se pravosuđe još nije oporavilo.

Ona je naglasila da bi pravosuđe trebalo da se izuzme iz racionalizacije, jer će i suprotnom doći do zatrpanosti sudova.

Miloševićeva je kazala da bi država trebalo da se zapita o smanjenju broja funkcionera, jer se prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije njihov broj stalno povećava i da je dostigao 45.649, a pre desetak dana ih je bilo stotinak manje, od kojih je aktivno oko 39.000.

"Za sve bi bilo bolje ukoliko bi se smanjio broj funkcionera, koji sa sobom povlače još po nekoliko osoba, nego da se smanji broj zaposlenih u pravosuđu i zdravstvu, kojih je inače nedovoljno. Građeni bi to manje osetili i pre prihvatili ako bi ih pitali za mišljenje", kazala je ona.

Izvor: BETA / N1

LIČNI STAV

O pritiscima na pravosuđe

Uvođenje nove mreže sudova i tužilačke istrage dovelo je do usporavanja rada pravosuđa

Tekst pišem zbog dva razloga. Prvi - nadam se da će ga pročitati donosioci odluka i razmisliti još jednom o značaju pravosuđa i dobrobiti građana, a drugi - želim da ukažem javnosti da se reformisanje pravosuđa pretvorilo u deformisanje, odnosno da objasnim prikriveni a direktan uticaj na pravosuđe otpuštanjem navodnog viška administracije, to jest pratećeg osoblja.

Merila za određivanje potrebnog broja sudskog i tužilačkog osoblja propisana su pravilnikom o merilima za određivanje njihovog broja koji, isključivo, donosi ministar pravde. Prema tim pravilnicima (jedan za sudsko a drugi za tužilačko osoblje), potreban broj sudskog osoblja u sudu određuje se, po pravilu, prema broju sudija, a potreban broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje se, po pravilu, prema broju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Broj sudijskih, odnosno tužilačkih pomoćnika i pripravnika takođe se određuje na osnovu broja sudija i tužilaca.

Prateće osoblje u sudu ili tužilaštvu, kako ih "krste" oni koji ne znaju način i organizaciju rada u pravosudnom sistemu, ali znaju da postoji višak, jesu svi zaposleni koji nisu sudije i tužioci, ali tokom rada stalno su u dodiru sa predmetom. Dakle, pravosudna administracija ne može da utiče na to kakva će biti sudska ili tužilačka odluka, ali svojim radom pomaže sudijama i tužiocima da dođu do te odluke. Njihov rad veoma je značajan za tok postupka i efikasnost. Upravo pravosudna administracija služi kao veza između suda i građana, jer građani prvi susret imaju sa administracijom. Sudski predmet prvo stiže u pisarnicu. Službenik prima sve prijave, tužbe, žalbe, podneske i slično, otvara ih i zavodi u određene upisnike, raspoređuje i iznosi sudiji. Službenici ne mogu da utiču na odluku, ali na druge načine mogu da utiču na tok postupka. Neko namerno, neko slučajno.

Na primer, mogu da zature predmet, izvuku izveštaj o urednoj dostavi, sklone neki podnesak ili naknadno ubace novi, izgube predmet ili deo pravne građe u predmetu... i na takav način odugovlače ili ubrzavaju postupak. Jednostavno, sve što se preda sudu, prvo ide u ruke službenika. S obzirom na nedovoljan broj administracije zbog čega svi rade sve, teško je naći odgovornog za eventualne propuste koji mogu biti i posledica umora i preopterećenja.

Pravosudni sistem Srbije usporen je prethodno neuspelom reformom, za koju do danas niko nije odgovarao. Naknadnom "popravkom" vraćeni su nezakonito otpušteni sudije i tužioci, ali u skladu sa njihovim brojem do danas nije popunjen broj potrebnog pratećeg osoblja. Pored toga, uvođenje nove mreže sudova i tužilačke istrage, takođe je dovelo do usporavanja rada pravosuđa, jer je u dva miliona predmeta, koji su bili u nekoj vrsti postupka u osnovnim sudovima, postupak počinjao od početka zbog osnivanja novih sudova i dodeljivanja predmeta novim sudijama, a tužilačka istraga zahtevala je i zahteva veći broj tužilaca i osoblja.

Efikasnost pravosuđa zavisi, pre svega, od broja sudija i tužilaca, broja predmeta u radu, broja sudijskih-tužilačkih pomoćnika i pripravnika i drugog osoblja usklađenog sa brojem sudija i tužilaca, tehničke opremljenosti i broja sudnica.
Sve prethodno pobrojano ne zavisi od sudija i tužilaca, kao ni administracije. Ministar pravde je taj koji ima nadležnost da donosi pravilnik o merilima za određivanje potrebnog broja sudskog i tužilačkog osoblja. Odluku o potrebnom broju sudija i tužilaca donosi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca. VSS je u poslednjih nekoliko meseci raspisao oglas za izbor preko 80 sudija. Međutim, to neće povećati efikasnost. Naprotiv, nepopunjavanjem postojećih sistematizacija potrebnim brojem pratećeg osoblja i najavom otpuštanja vlast, u stvari, direktno utiče na efikasnost pravosudnog sistema jer sudije i tužioci nemaju sa kim da rade.

Slađanka Milošević,

predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

https://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/o_pritiscima_na_pravosudje_.1118.html?news_id=305602

NAŠA PRIČA

Čuvarima prete disciplinski da bi radili prekovremeno

Radnicima Okružnog zatvora u Novom Sadu rukovodstvo ove kazneno-popravne ustanove na više načina grubo krši zakonska prava, nezvanično saznaje Danas. Prema tvrdnjama izvora našeg lista, radnici u ovom zatvoru su sistematski podvrgnuti tretmanu kojim se direktno krše odredbe Zakona o radu, Zakona o platama državnih službenika i Posebni kolektivni ugovor. Jedan od načina na koji se to čini je primoravanje zaposlenih da potpisuju saglasnost kako bi mogli da rade prekovremeno.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ne može da radi prekovremeno više od osam sati nedeljno, odnosno 32 sata mesečno, osim ukoliko ne potpiše saglasnost. Prema tvrdnjama izvora Danasa, zaposleni Okružnog zatvora u Novom Sadu su pod pretnjom disciplinskih postupaka prinuđeni da potpisuju saglasnost, tako da određeni broj njih radi prekovremeno i do 90 sati mesečno. Dodatno, iako je prema Posebnom kolektivnom ugovoru uprava dužna da deset dana unapred izađe sa rasporedom smena, a pet dana unapred sa obaveštenjem da zaposleni mora da radi mimo rasporeda, pojedini zaposleni su dobijali rešenja u kojima se od njih zahteva da se kroz dva dana pojave na poslu. Svaki prigovor bi bio praćen pretnjom o pokretanju disciplinskog postupka.

Jedan od načina na koji se krše prava zaposlenih jeste i zloupotreba instituta pasivne pripravnosti. Naime, pasivna pripravnost podrazumeva da je zaposleni dostupan 24 sata i da poslodavac u svako doba dana i noći može da ga pozove na posao. Pošto je stanje stalne pripravnosti opterećujuće, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika je predvideo da dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10 odsto vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. Ali kada je jedan zaposleni u Okružnom zatvoru Novi Sad, koji je neko vreme bio u stanju pasivne pripravnosti, zatražio rešenje kako bi mogao to da naplati, uprava zatvora je to odbila. Obrazlažući tu odluku, uprava je istakla da priroda posla u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija zahteva da zaposleni bude dostupan 24 sata i da se u tom slučaju ne primenjuje Zakon o platama državnih službenika, već se kao lex specialis primenjuje Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

Upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu Zoran Jovanović je demantovao gore iznete navode. Prema njegovim rečima, oko sedamdeset odsto zaposlenih u službi obezbeđenja je potpisalo saglasnost da radi prekovremeno više od zakonom predviđena 32 sata mesečno i apsolutno niko od njih nije bio prinuđen da tu saglasnost potpiše.

Govoreći o rasporedu smena, Jovanović je istakao da se on objavljuje mesec dana unapred. Ipak, kada je reč o rešenjima da zaposleni moraju da dođu na posao mimo rasporeda, on je naglasio da je posao u zatvoru nepredvidiv i da nije uvek moguće ispoštovati pojedine delove Posebnog kolektivnog ugovora.

- Istina je da mi po Posebnom kolektivnom ugovoru moramo radnicima pet dana unapred da javimo kada mimo rasporeda treba da se pojave na poslu. Ipak, mi se suočavamo sa velikim brojem neplaniranih aktivnosti i nepredviđenih okolnosti kao što su bolest zatvorenika ili povećan broj posetilaca i u skladu sa tim mi ne možemo uvek pet dana unapred da znamo koliki broj ljudi će nam biti potreban - rekao je Jovanović i dodao da nije tajna da u zatvorima radi manjak ljudi.

Prema njegovim rečima, već nekoliko godina se zbog mera štednje ne pravi plan koji određuje koji radnik treba da bude u stanju pripravnosti.

- Pre sedam-osam godina je stigao papir iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u kojem je pisalo da se više ne pravi plan pripravnosti. Zbog toga se to ne isplaćuje. Da postoji plan, to bi se isplaćivalo, pošto nema plana, to se ne isplaćuje - kazao je Jovanović.

Podsetimo, ovo nije prvi zatvor u Srbiji u kojem radnici imaju problema sa upravnikom. Naime, zaposleni u Kazneno-popravnom zavodu Beograd, njih 114, tužili su Ministarstvo pravde, Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i KPZ Beograd zbog navodnog zlostavljanja na radu koje prema njima, kako tvrde u tužbi, sprovodi direktor te ustanove. Prvo ročište u ovom procesu će biti održano u novembru.

Autor: V. Jeremić

PROVERA POSLUŠNOSTI

 LIČNI STAV: Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Vlada Srbije donela je zaključak kojim je zabranila napredovanje državnih službenika na osnovu ocenjivanja, prekoračivši tako granice svojih ovlašćenja jer se umešala u nadležnost zakonodavne vlasti. Osim što Vlada Srbije navedenim zaključkom krši najviši pravni akt zemlje, kao i zakone, istim zaključkom navodi predsednike sudova i javne tužioce da otkažu vernost Ustavu i zakonima a potvrde poslušnost izvršnoj vlasti.

Glavni posao rukovodilaca pravosudnih organa - predsednika sudova i javnih tužilaca jeste da poštuju Ustav, primenjuju i sprovode zakone. Za to su plaćeni. Ali uz zaključak Vlade Srbije, kao pojačanje, stigao je i dopis ministra pravde kojim upozorava predsednike sudova i javne tužioce da će, ukoliko donesu zakonska rešenja o napredovanju na osnovu ocene, snositi odgovornost zbog eventualnog manjka novca u poslednjem kvartalu za plate. Nikome od rukovodilaca ne pade na pamet da priupita ministra pravde šta bi sa obećanom tužbom za regresiranje štete zbog nakaradne i pogrešne reforme. Da li je podneta tužba i protiv koga, kom sudu, kada, na koji iznos...? Nije valjda da im je oprošteno u naše ime i za naš račun a da mi to ne znamo?!

Sramota me je da kažem, ali činjenica jeste da se predsednici sudova i javni tužioci utrkuju u poslušnosti. Isfrustrirani svojom slabošću i nespremnošću da se suprotstave izvršnoj vlasti, očigledno nedorasli funkcijama na koje su izabrani, prethodno doneta rešenja o napredovanju stavljaju van snage, pa čak i ucenjuju državne službenike. Dobiće rešenja o napredovanju koja se neće sprovoditi, ukoliko se odreknu prava na žalbu?! Nije suvišno da podsetim predsednike sudova i javne tužioce na 2004. godinu kada je ondašnja Vlada Srbije donela zaključak kojim je plate, mimo zakona, povećala samo ministrima. Tada su skoro svi nosioci pravosudnih organa pokrenuli sudske postupke za zaštitu uskraćenih prava i dobili ih u svoju korist jer im je to pravo po zakonu pripadalo. I sada, umesto da kao pravni stručnjaci pomognu državnim službenicima u ostvarivanju njihovih zakonskih prava i nateraju predstavnike vlasti da se povinuju Ustavu i zakonima, oni prete malim državnim službenicima.

Ne moraju sudije i tužioci da budu pravni savetnici državnim službenicima ali moraju da služe isključivo Ustavu i zakonu. Ukoliko nisu spremni za to, možda bi trebalo da se nađu u nekom drugom poslu. Ovaj zaključak Vlade bio je idealna prilika da pokažu i dokažu da su /ne/zavisni. I pokazali su. Samostalno i dobrovoljno pristali su da budu nezavisni od sebe samih.

ZABRANJENO NAPREDOVANJE U SUDOVIMA I TUŽILAŠTVIMA

Ministar pravde Nikola Selaković poslao je dopis predsednicima sudova i čelnim ljudima tužilaštava kojim ih je obavestio da u budžetu Srbije nema novca za poštovanje Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i upozorio da će za "eventualne probleme" oni snositi odgovornost. Iz toga proizilazi da će daktilografi, radnici u pisarnici, zapisničari i ostali državni službenici koji rade u pravosuđu, a koji su na osnovu ocene svog rada zaslužili unapređenje i povišicu, ove godine ostati uskraćeni za svoje zakonom ustanovljeno pravo.

U dopisu se navodi da Zakonom o budžetu nisu predviđena sredstva za uvećanje plata i napredovanje državnih službenika po osnovu ocenjivanja u pravosuđu, a da je Vlada Srbije zaključkom od 26. marta onemogućila Ministarstvu finansija da odobri dodatna sredstva organima državne uprave.

"Iako je Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika propisano da državni službenici napreduju u viši platni razred po osnovu ocenjivanja, sredstva odobrena u budžetu za 2015. godinu to onemogućavaju. Ukazujemo da bi uvećanje plata državnim službenicima koji po osnovu ocenjivanja ispunjavaju uslove za napredovanje u viši platni razred, dovelo u pitanje redovnu isplatu zarada zaposlenih u pravosuđu u poslednjem kvartalu 2015. godine", piše u dopisu ministra pravde Nikole Selakovića. Za slučaj da predsednici sudova odluče da poštuju Zakon o platama državnih službenika i omoguće povećanje plata državnim službenicima koji su dobro ocenjeni za svoj rad, u dopisu se navodi i upozorenje.

"Odgovornost za eventualne probleme snosiće rukovodioci organa, na šta je ukazano Zaključkom Vlade", stoji na kraju dopisa.

Zajedno sa dopisom, predsednicima sudova je dostavljen i zaključak Vlade Srbije u kojem se navodi da organi državne uprave, kao ni drugi direktni i indirektni korisnici budžeta Srbije ne mogu po osnovu napredovanja državnih službenika zahtevati dodatna sredstva u budžetu. Suspendovanje Zakona o platama državnih službenika i nameštenika se ne odnosi na sudije i tužioce jer je njihov sistem napredovanja nevezan za povećanje plate.

Ova odluka Vlade Srbije nije utemeljena u zakonima, pošto za razliku od nekih prethodnih godina u ovogodišnjem Zakonu o budžetu ne postoji nijedna odredba koja se odnosi na ograničenje napredovanja državnih službenika. Takođe, takva odredba ne postoji ni u Zakonu o privremenom umanjenju zarada. Naprotiv, u članu 4 ovog zakona piše da su ništave odredbe bilo kojeg akta kojima se povećavaju zarade državnim službenicima osim pojedinačnog akta kojim se plata povećava po osnovu napredovanja.

Kako napreduje državni službenik

U Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika jasno je definisano pod kojim uslovima se napreduje u viši platni razred na osnovu ocene sopstvenog rada. "Državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena - "naročito se ističe", napreduje za dva platna razreda. Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena - "ističe se" ili ocene - "naročito se ističe" i "ističe se", bez obzira na njihov redosled. Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je tri godine uzastopno određena ocena "dobar" ili ocene "ističe se" i "dobar", bez obzira na njihov redosled", piše u zakonu.

Autor: V. Jeremić

INTERVJU: DRAGANA BOLjEVIĆ, PREDSEDNICA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE

Od srpskih sudija na KiM tražiće da prihvate kosovsko državljanstvo

Integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja

Položaj sudija na Kosovu i Metohiji izuzetno je težak. Našli smo se u situaciji da se očekuje da se sudije Republike Srbije prijave za rad u kosovskim sudovima koji su van sudskog sistema Srbije po konkursu institucija Kosova, koje mi ne priznajemo kao samostalnu državu. Ako ostavimo po strani očiglednu neustavnost gašenja sudske vlasti na Kosovu i Metohiji, integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja. Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, u intervjuu za „Politiku” otvara ovo i govori o drugim pitanjima u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji.

Kako rešiti problem sudija na Kosovu?

Osnovno pitanje je da li će te sudije moći da rade u sudovima u Srbiji. Ako je to njihova slobodna želja, nema problema da prihvate penziju, pa i da se jave na taj konkurs, ali šta ćemo s onima koji to ne žele? Oni moraju ostati sudije Srbije. Ostali treba da znaju da će se od sudija koji se prijave za rad u kosovskim sudovima naknadno tražiti da prihvate kosovsko i odreknu se srpskog državljanstva jer niko ne želi da mu sudija bude strani državljanin. Tamo ne važi princip nepremestivosti sudije kao jedne od garancija nezavisnosti u njegovom radu. Doći će do toga da sudija danas sudi u Mitrovici, a da za pet meseci ili godinu dana bude premešten u Peć ili Đakovicu gde će, realno, njegova bezbednost biti ugrožena ako ne sudi po volji kriminalnih grupa, a ako odbije premeštaj, rizikuje da bude razrešen. Takođe, penzioni sistem tzv. Kosova je nerazvijen pa su tamo penzije između 70 i 90 evra.

Koji je najveći probleme u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji?

Na Skupštini Društva sudija koja je održana 4. aprila, usvojili smo okvirni plan aktivnosti, koji je u stvari vezan za probleme s kojima se pravosuđe suočava. Na primer, nejednaka opterećenost sudija. Taj problem je planuo 2010. godine, kada je izmenjena nadležnost dotadašnjih okružnih sudova a broj opštinskih sudova sa 138 smanjen na 34 osnovna. Ta nova mreža sudova okrenula je pravosuđe naopačke. Novi zakon o sudskoj mreži, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine, uveo je još 32 osnovna suda, ali je i on donet bez prethodne detaljne analize. Neravnomerna opterećenost njime je donekle ublažena ali i sada imate razliku u broju krivičnih predmeta po sudiji – oko 400 u Prokuplju, Obrenovcu i čak više od 500 u Ivanjici, s jedne strane, i oko 100 ili i manje u četrdesetak drugih osnovnih sudova. Parničnih predmeta ima više od 500 po sudiji u Prvom i Trećem beogradskom sudu i oko 100 ili i manje u više od 20 osnovnih sudova. U višim sudovima ima sudija s više od 700, pa i 1.200 parničnih predmeta po žalbi, kao u Novom Sadu i Beogradu, a u preostalih 25 viših sudova skoro svi imaju manje od 100 predmeta po sudiji; pa i manje od 20 po sudiji u čak 15 takvih sudova. Posebno je teška situacija u prvostepenom građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu, i to mora da bude predmet posebne analize koja je do sada, koliko znamo, izostala. Zbog toga dolazimo u situaciju da se građanima Bora, Prokuplja ili Pirota predmet reši za mesec dana, a Beograđanima i Novosađanima za nekoliko godina, a to znači da građani nemaju jednak pristup pravdi.

Neravnomerna opterećenost sudija sigurno nije jedini problem?

Naravno da nije. Društvo sudija je spremno, koliko je to moguće, da učestvuje i u rešavanju ostalih problema. Važno pitanje je nedovoljan kvalitet. Već desetak godina nedostaje kontinuirana obuka sudija u većini oblasti. Sudija koji nije stručan, ili nije siguran u svoje znanje, ne može da bude nezavisan, podložan je uticaju. I nepotrebno duže sudi. Trenutno se od sudija traži da reše što više predmeta i što brže. Sudije to i rade, često zanemarujući kvalitet svog rada. Ta prevelika brzina veoma šteti građanima.

Jesu li utihnuli pritisci na sudije?

Uočili smo tri vrste pritisaka: oni koji dolaze od političke vlasti, oni koji idu od sudije na sudiju i pritisak medija. Drago nam je da se unutrašnji pritisci, posle reakcije Društva sudija, zaštitnika građana i Evropske komisije, ne šire. Svaki predsednik suda treba da ima u vidu da je sudija i da će se, kada mu istekne mandat, vratiti među kolege. A, što se tiče pritisaka medija, mogu da kažem da oni i pravosuđe boluju od iste bolesti – nedostatka nezavisnosti.

Nedavno ste učestvovali na kongresu u Italiji čija je tema bila „Evropa kao promotor prava?”. Na šta ste ukazali stranim kolegama?

Zanimljivo mi je bilo da su svi govornici zadržali taj znak pitanja usvojim izlaganjima zbog problema funkcionisanja Evrope kao političke organizacije, netransparentnosti i nedostatka demokratičnosti. Ja sam na primeru reizbora govorila o dvoznačnom uticaju Evrope na vladavinu prava u Srbiji. Evropske institucije insistirale su na vladavini prava kad se to podudaralo s njihovom agendom, kada je trebalo ostvariti određene ustupke, na primer u vezi s izručenjem haških optuženika ili pregovorima o Kosovu. Kada su naše vlasti radile po njihovoj volji, zauzvrat su mogli nesmetano da krše sve principe i da im to ne bude zamereno. S druge strane, Evropa nas nikad nije razočarala kada je reč o mišljenjima evropskih stručnjaka, sudijskih i tužilačkih institucija i udruženja s kojima „govorimo isti jezik”.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 14.04.2015.

ZATVORSKI ČUVARI TUŽILI UPRAVNIKA ZA MOBING

Predstavnici sindikata i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dogovorili posle pet sati većanja da se održi sastanak zaposlenih i rukovodstva zatvora i pokušaju da se reše nastali problemi

Zaposleni u KPZ Beograd u Padinskoj Skeli u tužbi koju je 114 njih zbog mobinga podnelo protiv upravnika ove ustanove Milana Pavlovića, juče su pričali o ovoj vrućoj temi sa direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milanom Stevovićem i predstavnicima sindikata. Posle gotovo pet sati razgovora dogovoreno je da sledeći sastanak bude održan za sedam do deset dana, kao i da se za to vreme „sprovedu određene aktivnosti koje bi doprinele rešavanju nastalih problema”.

U pomenutom roku, direktoru Stevoviću biće podneti izveštaji o preduzetim aktivnostima, posle čega će biti odlučeno o daljem postupanju, navedeno je u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

– Prvi put smo bez „uvijanja” i zadrške izneli probleme sa kojima se susreću zaposleni u KPZ Beograd. Direktor Stevović je izrazio razumevanje za probleme i obećao da će pokušati da reši ono što je u njegovoj moći, ne zadirući u budžet Republike Srbije. Dogovoreno je da predstavnici sindikata KPZ Beograd i upravnik Pavlović održe sastanak u narednih nekoliko dana koji za cilj ima poboljšanje komunikacije između rukovodstva i zaposlenih i rešavanje problema na koje je ukazano – kažu za „Politiku” Zvonko Tomašević, predsednik Sindikalne organizacije zaposlenih u KPZ Beograd i Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa.

Na stanje u zatvoru, zaposleni su skrenuli pažnju tako što je njih 114 Višem sudu u Beogradu podnelo tužbu protiv upravnika Milana Pavlovića tereteći ga za mobing. U tužbi se navodi da zlostavljanje upravnika ima za posledicu povredu njihovog dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja zaposlenih, a koje izaziva strah, stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada i dovodi do toga da zaposleni na sopstvenu inicijativu raskinu radni odnos.

Usled krivice upravnika Milana Pavlovića, poslodavac tužiocima nije isplatio zaostale naknade za troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, piše između ostalog u tužbi zaposlenih u KPZ Beograd.

Prema daljim navodima, upravnik je u poslednjih šest meseci poveo više od trideset disciplinskih postupaka protiv zaposlenih, od čega su samo tri okončana kažnjavanjem. To, tvrde podnosioci tužbe, pokazuje da je pravi razlog pokretanje ovakvih postupaka uterivanje straha kod zaposlenih. Po naređenju upravnika KPZ Beograd promenjeni su podaci u evidenciji zaposlenih i o opštini prebivališta kako se zaposlenima ne bi isplaćivali putni troškovi.

Tužioci su konstantno izloženi poniženju i degradaciji jer im upravnik svakodnevno naređuje da obavljaju poslove koji nisu u opisu njihovih radnih mesta, poput onih da obavljaju higijenske poslove u prisustvu osuđenika, narušavajući na taj način profesionalni integritet, navodi se u tužbi.

Opisujući slučajeve u kojima upravnik Pavlović zlostavlja zaposlene, u tužbi se dodaje da im i pored njihovog zahteva nije obezbedio prostoriju za odmor, da je pripadnicima službe za obezbeđenje zabranio da obeduju na poslu, kao i da se zaposleni po povratku sa bolovanja privode na raport kako bi objasnili zbog čega su bili odsutni sa posla.

Zbog ovih i drugih primera zlostavljanja na radu koji se navode u tužbi, 114 podnosilaca zahteva od Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i KPZ Beograd da ih zaštiti od zlostavljanja tako što će zabraniti takvo ponašanje.

Sporno i davanje krvi

Radnici KPZ Beograd u podnetoj tužbi navode da ih je upravnik Pavlović primoravao da za dobrovoljno davanje krivi pišu njemu molbu, pa tek ako on dozvoli, tada mogu to da učine. U suprotnom odbijao je da im izda rešenje o plaćenom odsustvu.

Miroslava Derikonjić

MASOVNA TUŽBA ZA MOBING U ZATVORU

Zaposleni u novom zatvoru u Padinskoj Skeli podneli su jednu od najmasovnijih tužbi protiv državnih organa zbog mobinga.

Njih 114 tužilo je Ministarstvo pravde, Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i Kazneno-popravnog zavoda Beograd zbog zlostavljanja na radu, koje, prema njima, kako tvrde u tužbi, sprovodi direktor te ustanove.

Novi zatvor u Padinskoj Skeli pre četiri godine je otvoren kao jedan od najbezbednijiih na Balkanu, moderan, sa evropskim standardom smeštaja zatvorenika.

S druge strane, stražari, kako tvrde, do danas nisu dobili prostoriju za odmor sa dnevnim svetlom i svežim vazduhom.

"12 sati nam traje smena, rizik sami možete proceniti, svako od nas mora raditi sa tim licima koja su na 35-40 godina osuđena, Bilo šta da urade bilo šta da se desi oni ne mogu dobiti veću kaznu nego što imaju", kaže Zvonko Tomašević iz Samostalnog sindikata KPZ Beograd.

"Znači neko treba da dođe da radi 12 sati, dnevna ili noćna smena, i da u tih 12 sati nema ni odmor u toku dana, nema ni pauzu za doručak, onemogućeno mu je da to uopšte obavi", pojašnjava Dragoljub Kuridža iz Jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u KPZ.

"Tačno je da oni ne mogu da jedu na svom radnom mestu, ali oni ne mogu ni da napuste svoje radno mesto za vreme te pauze, jer nema dovoljnog broja zaposlenih", kaže Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa Srbije.

Štednja i manji broj zaposlenih nagnali su upravnika da stražarima dodeli i nova zaduženja kao što je čišćenje prostorija pred osuđenicima, ali i deljenje lekova umesto nedostajućih medicinskih radnika.

"Zar dolikuje jednom pripadniku službe obezbeđenja koji nosi uniformu i zastavu i grb srbije da nosi kofu, džoger, da se saginje, da nosi prljave one krpe i ostalo? To treba da rade osuđenici ili zaposleni koji bi trebalo da budu zaposleni da to rade, međutim, zbog štednje i zabrane zapošljavanja, njih nema", dodaju iz sindikata.

Nakon što su zaposleni podneli tužbe, za sledeću nedelju je dogovoren sastanak direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milana Stevovića sa predstavnicima sindikata na kojem će tema biti njihove nesuglasice sa upravnikom najnovije srpske kazneno-popravne ustanove s maksimalnom bezbednošću.

Izvor: B92

PRAVO DANAS

Vlada bez mere

Autor: Slađanka Milošević

LIČNI STAV

Dosta štednje na pravosuđu

Autor: Slađanka Milošević

LIČNI STAV

Nastavljeno stranačko zapošljavanje

Autor: Slađanka Milošević

LIČNI STAV

Preporuka jača od zakona

Autor: Slađanka Milošević

PRAVO DANAS

Imamo pravo na istinu

Autor: Slađanka Milošević

PRAVO DANAS

Šaljivi snovi

Autor: Slađanka Milošević

PRAVO DANAS

Udar na sindikate

Autor: Slađanka Milošević

Lični stav

Penzija i plata

Autor: Slađanka Milošević

Višak bolesnika i manjak lekara

Autor: Slađanka Milošević

Specijalna zatvorska bolnica pripada zatvorskom sistemu. Ona obavlja zdravstvenu delatnost, to jest vrši bolničko lečenje lica tokom istražnog postupka (uhapšenih, pritvorenih), izdržavanja kazne (osuđenih), kao i lica kojima je sud izrekao meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja (narkomani, alkoholičari, psihijatrijski slučajevi).

Dakle, u njoj se nalaze izvršioci najtežih krivičnih dela kojima je izrečena zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja. Ova bolnica je jedina ustanova gde je moguće takve izvršioce krivičnih dela izolovati od društva.

Na inicijativu zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici i Sindikata pravosuđa Srbije, uspostavljena je veza između Ministarstva pravde - Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva zdravlja, koja je rezultirala rešenjem Ministarstva zdravlja da Specijalna zatvorska bolnica ispunjava zakonske uslove u pogledu kadrova, prostorija, opreme i lekova za rad, i obavljanje zdravstvene delatnosti. U Specijalnoj zatvorskoj bolnici trenutno ima skoro 600 lica na lečenju, i to veći broj na odeljenju psihijatrije. Postoji višak bolesnika, ali manjak doktora i svih ostalih.

Međutim, iako je ova bolnica specijalna zdravstvena ustanova, zaposleni u njoj nemaju takav status. Da bi trebalo da ga imaju, potvrđuje Akt o proceni rizika radnog mesta koji je izradio Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ još 2010. godine. U tom aktu stoji da su sva radna mesta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici visokorizična i date su 23 preporuke za otklanjanje rizika. Do danas, iako je prošlo četiri godine od izrade tog akta, iako se upravnik u ime Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kao poslodavac obavezao, nijedna preporuka nije primenjena.

Neke od preporuka su: zbog emocionalnog opterećenja zaposlenih na koje se postojećim merama bezbednosti ne može uticati, potrebno je skratiti broj radnih sati na 36 i godišnji odmor svih zaposlenih produžiti za deset radnih dana kao što je određeno posebnim kolektivnim ugovorom u svim psihijatrijskim bolnicama; zaposlene na radnim mestima s povećanim rizikom treba uputiti na periodične preglede; sve zdravstvene radnike, a po mogućnosti i zaposlene u službi za obezbeđenje neophodno je vakcinisati protiv hepatitisa B; potrebno je obezbediti rekonstrukcijom (a utvrđeno je da postoje tehničke mogućnosti) ugradnju barem još jednog lifta radi odvajanja čistog (hrana, lekovi) od prljavog tereta (prljavi veš, otpadne materije). Radi bezbednosti zaposlenih i higijenskih razloga (često se dešava da se osoblje vozi zajedno sa osuđenim licima bez straže u istom liftu) morao bi da postoji lift koji bi koristilo samo osoblje Specijalne bolnice; potrebno je povećati ukupan broj stražara u smenama jer je primećeno u više navrata da se na celom spratu nalaze samo jedan ili dva stražara, tako da ostali zaposleni koji ulaze u blokove nemaju adekvatnu pratnju...!

Radnici ove ustanove žele da neko počne da vodi računa o njihovoj bezbednosti i zdravlju na radu. Do sada niko ni na koji način nije pokazao poštovanje prema njima, što se ne može pravdati samo nedostatkom materijalnih sredstava.

Lični stav

Ko brine o zatvorskom osoblju

Autor: Slađanka Milošević

U okviru Ministarstva pravde za zatvorski sistem nadležna je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, u delokrug ove uprave spadaju svi srpski zatvori, kao i Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu, u kojoj se leče sva zatvorena i pritvorena lica iz cele Srbije. I zatvori su primer nebrige i zapuštenosti.

S obzirom na to da u zatvorima očigledno postoji manjak smeštajnih kapaciteta, često se u javnosti postavlja pitanje da li su prava osuđenih i pritvorenih lica ugrožena, kao i da li su u skladu sa standardima.

Osuđena i pritvorena lica nakon izdržane kazne izlaze iz zatvora. Niko ne postavlja pitanje niti vodi računa o zaposlenima u zatvorima koji iza rešetaka, u nepodnošljivim uslovima za rad, ostaju do penzije. Zbog nedostatka novčanih sredstava njihovi životni uslovi su ispod svakog standarda. Organizacija rada je otežana i zbog manjka radne snage.

A evropska zatvorska pravila nalažu: "Osoblje će biti pažljivo odabrano i obučeno, kako na početku tako i tokom vršenja službe, biće plaćeno kao i stručnjaci i imaće društveno priznat status. Stručno zatvorsko osoblje se prima u stalni radni odnos i ima status javnih službenika sa stalnim zaposlenjem koje zavisi isključivo od njihovog dobrog ponašanja, efikasnosti, dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja i odgovarajuće stručne spreme. Plate treba da budu takve da privuku i zadrže odgovarajuće osoblje. Beneficije i uslovi rada odražavaju zahtevnu prirodu posla koji obavljaju kao deo organa za sprovođenje zakona."

Naime, iako su usvojeni pravilnici o sistematizaciji radnih mesta, oni nisu popunjeni i nisu usklađeni sa pravilnikom o beneficiranom radnom stažu i aktom o proceni rizika radnog mesta. Stvarno zaposlenih u zatvorima ima oko 3.750, a u Budžetu, već godinama, piše i izdvaja se novac za 4.600 zaposlenih. Najveći broj zaposlenih su zatvorski čuvari. Zbog nedostatka kadrova stražari često obavljaju kurirske, sekretarske, pisarske i druge poslove, čiste, nose pakete, i sve to pred osuđenicima. Kao i u sudovima i tužilaštvima, i u zatvorima rade zaposleni na određeno vreme dugi niz godina.

U nekim ustanovama zaposleni nemaju ni rukavice za pretres osuđenika, a imaju obavezu da prilikom svakog izvođenja osuđenika (i do četiri puta u toku smene) obave detaljan pregled, a da pri tome nisu vakcinisani kako bi bili zaštićeni od raznih virusa kojim je jedan broj osuđenih zaražen.

Zaposlenima se duguje na ime putnih troškova, dnevnica, prekovremenog rada, neiskorišćenog godišnjeg odmora i dnevnih pauza koje zbog manjka zaposlenih ne mogu da koriste. Dugovi prema zaposlenima izmiruju se u skladu sa finansijskim mogućnostima, a ne prema zakonu, zbog čega su tužili državu. Svima su puna usta vladavine prava, a zakoni se krše upravo nad onima čiji je posao da "preobraze i prevaspitaju" lica koja krše zakone i društvena pravila.

Svi zaposleni u zatvorima imaju niske zarade kao i zaposleni u pravosuđu, ali nemaju stimulaciju od 4.000 kao u pravosuđu, kao ni 10.000 dinara koju imaju zaposleni u policiji. Ne mogu da idu na bolovanja jer im se za bolovanje ne isplaćuje 100% kao policiji. Zato je potrebno poboljšati uslove života i rada osoblja povećavanjem njihovih zarada i drugim stimulacijama za njihov težak rad.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije 

Lični stav

Problem su dotacije, a ne rotacije!

Autor: Slađanka Milošević

Najavljene mere Vlade Srbije neće u značajnijoj meri doprineti poboljšanju ekonomskog stanja u zemlji ukoliko se ne pojača kontrola rashoda. Tokom prethodnih godina, prilikom privatizacije, iz Srbije je ilegalno izneta 51 milijarda dolara. Iako za to nisu odgovorni radnici, oni bi sada trebalo linearno da taj "mali nedostatak novca" nadoknade. Čini mi se, nekako, da je deficitu budžeta najviše doprineo lopovluk za koji niko ne odgovara. Pored toga, javnost nema saznanja ni koliko iznosi ušteda od dosad naplaćenog solidarnog poreza.

Još oktobra prošle godine Sindikat pravosuđa Srbije predložio je da se oporezuju ukupna primanja poslanika, ministara, odnosno svih funkcionera, kao i reformu zakona o platama funkcionera od lokalnog do republičkog nivoa. Sadašnja zakonska regulativa omogućava im da se besramno bogate i odlučuju o visini sopstvenih plata i drugih primanja koja ne prijavljuju. Rast njihovih plata morao bi da se uskladi sa rastom plata ostatka zaposlenih u zemlji. Tada je ministar Krstić otvoreno rekao "da neće oporezovati dodatna primanja funkcionera, ali da će ona biti preispitana i sasečena".

Od tada je prošlo pola godine, a u stvarnosti to izgleda ovako. Kao primer navodim Visoki službenički savet. Osnovan je po Zakonu o državnim službenicima 2006. godine. To je savet pri Vladi Srbije, čiji je glavni posao da propisuje merila za stručnu osposobljenost, znanje i veštine, kao i način provere, u izbornom postupku za državne službenike na položaju - funkcionere koji se, inače, postavljaju po partijskom ključu. Savet bi trebalo da ima 11 članova, od kojih se šest iz reda stručnjaka imenuju na predlog predsednika Vlade, a pet iz reda državnih službenika na položaju koje postavlja Vlada. Sada taj savet ima sedam članova i predsednika. Četiri člana su stručnjaci iz oblasti značajnih za rad državne uprave - dva redovna i dva vanredne profesora, a tri člana su državni službenici na položaju - pomoćnici ministra, direktora i generalnog sekretara Vlade. Predsednik tog saveta je sekretar jednog ministarstva.

Prema odluci Vlade o naknadama za rad članova Visokog službeničkog saveta, predsednik Visokog službeničkog saveta prima naknadu u visini plate koja je jednaka plati III grupe položaja (koeficijent 7,11 x osnovica 18.906 = 134.421 dinar), a članovi Saveta u visini IV grupe položaja (6,32 x 18.906 = 119.485 dinara) u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. Ovaj savet godišnje troši 14,5 miliona dinara. Kada saberemo njihovu redovnu platu (135.000) i ovu "siću od dotacije", svaki član, pojedinačno, samo jednog saveta iz Budžeta naplati više od 250.000 dinara mesečno ili tri miliona dinara godišnje.

Radi kontrole budžetskih rashoda, predložili smo da se formira posebna komisija koju će činiti predstavnici granskih sindikata i Ministarstva finansija, a glavni zadatak komisije trebalo bi da bude preispitivanje svih zarada i drugih primanja iz budžeta, kao i njihovo međusobno usklađivanje uz donošenje univerzalnih rešenja (na primer o visini otpremnine, jubilarne nagrade, bonusa, stimulacije).

Možda ovo i ne bih pisala da pre neki dan nisam pročitala vest o tome kako se ukidaju rotacije, a ja sam uverena da bi efektnije bilo kada bi se funkcionerima (ima ih preko 25.000 aktivnih) ukinule diskretne dotacije.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

https://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/problem_su_dotacije_a_ne_rotacije_.1118.html?news_id=281084

Lični stav

Trebaju nam radni sudovi

Autor: Slađanka Milošević

Neke od predloženih izmena Zakona o radu rezultiraće direktnim sukobima u sferi rada. Socijalni partneri (država, sindikati i udruženje poslodavaca) morali bi da teže ka tome da izgrade odnos poverenja. Saradnja između države i socijalnih partnera, u vreme krize, ne bi smela da bude samo formalne prirode. Ona bi morala da bude iskrena i u zajedničkom interesu. A da li je baš tako?

Važeći Zakon o radu propisuje da se radni spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci. Kao i neke druge, i ova odredba je samo mrtvo slovo na papiru, zbog čega će biti brisana. I dok u nekim zemljama u okruženju novčana potraživanja iz radnog odnosa ne zastarevaju, ona u Srbiji zastarevaju u roku od tri godine. To se ne menja, pa će i dalje dužnici (nesavesni poslodavci) da budu zaštićeni.

Međutim, ono što bi trebalo sve da nas zabrine jeste i to što se predloženom izmenom člana 191 Zakona o radu, ne/odgovornost države prema pravosuđu i nepoštovanje zakona od strane poslodavaca, zajedno prevaljuju na radnika. Naime, sadašnji Zakon o radu, ne upuštajući se u vreme trajanja radnog spora pred sudovima, predviđa obavezu poslodavca da zaposlenom, ukoliko sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu...

Predložena izmena člana 191 Zakona o radu glasi: "Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos iz razloga nepostojanja osnova za prestanak radnog odnosa, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete koja ne može biti veća od 18 osnovnih zarada koje bi zaposleni ostvario da radi i da se uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period za koji zaposleni nije bio osiguran na najnižu osnovicu."

Ova odredba je besmislena, paušalna i direktno usmerena protiv radnika. To je kukavičije jaje predlagača. Bez obzira na to što pred srpskim sudovima utvrđivanje nezakonitog otkaza može da traje pet, sedam ili deset godina, radniku će biti isplaćeno samo 18 osnovnih zarada. Dakle, bez drugih primanja koja bi ostvario da je radio. Iz ove izmene više je nego očigledno da država ne priznaje svoju odgovornost zbog reforme i zatrpanosti pravosuđa, i unapred se stavlja na stranu poslodavac protiv kojeg će radnik da pokrene radni spor zbog nezakonitog otkaza. Sporost sudova zbog nedostatka radne snage, prostora, opreme i finansijskih sredstava nije niti bi trebalo da bude briga radnika, već države, koja je najodgovornija za nesmetano funkcionisanje pravosuđa. Poslodavac bi morao da nadoknadi štetu koju je nezakonitom radnjom prouzrokovao radniku, a koja je merljiva visinom izostale cele a ne osnovne zarade za vreme vođenja radnog spora. Nakon toga, zbog dužine trajanja tog spora poslodavac bi račun trebalo da ispostavi državi.

Sindikat pravosuđa Srbije predlagao je Ministarstvu pravde i državne uprave osnivanje posebnih radnih sudova baš zbog toga što je prethodno sprovedena reforma paralisala rad pravosuđa. Radni sudovi bi brže i efikasnije zaštitili prava radnika i poslodavca, odnosno rešavali radne sporove. Istovremeno, to bi bilo jeftinije za sve socijalne partnere, a posebno za Srbiju, jer bi tada imala i manje pritužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

https://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/trebaju_nam_radni_sudovi_.1118.html?news_id=280447

Lični stav

Udri po sirotinji!

Autor: Slađanka Milošević

Mučno je zaista ovih dana čitati medijske najave iz pouzdanih izvora kako će se solidarni porez zameniti smanjenjem zarada od 10 do 15 odsto, i to svima. Znak jednakosti u oduzimanju ne može se staviti između pravosuđa i ostalih jer su zarade u pravosuđu mnogo niže u odnosu na javna preduzeća, fondove i agencije. Veće zarade od pravosudne ima čak i lokalna administracija. Zbog toga je Sindikat pravosuđa Srbije, pre nepune dve godine, dostavio predlog Ministarstvu pravde i državne uprave, i to piramidalni, kako bi zarade trebalo da se određuju.

Ukoliko je Vlada Srbije ozbiljna u nameri da prokontroliše sve zarade budžetskih korisnika i iste ujednači, trebalo bi da utvrdi najvišu i najnižu zaradu, s tim što bi na vrhu platne piramide bio predsednik Republike i predsednik Ustavnog suda; predsednik Vlade Srbije, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Narodne skupštine, nezavisne institucije (VSS, DVT, Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Revizorska institucija), slede ministri, poslanici, sudije i tužioci. Iza predstavnika tri grane vlasti i nezavisnih institucija slede doktori, naučnici, profesori. Zatim slede svi ostali - direktori, pomoćnici, savetnici...

Dakle, zakon bi morao da stavi znak jednakosti u javnom sektoru - ista plata za isti rad, odnosno konačno bi trebalo da se prestane sa plaćanjem statusa i zvanja bez vidljivih rezultata.

S tim u vezi, neophodno je da se preispitaju sve zarade i druga primanja koja se finansiraju iz Budžeta i koja prelaze iznos od 100.050 dinara. Ovo zbog toga što je Vlada odlučila da je građanima dovoljna za život minimalna zarada od 20.010 dinara, pa pretpostavljam da je članovima Vlade i ostalim funkcionerima dovoljno pet minimalnih jer imaju besplatan prevoz - službena vozila, plaćene putne troškove, selidbene troškove, troškove za odvojen život, vikend-posete porodici, telefone i telefonske razgovore, dnevnice za putovanja u zemlji i inostranstvu.

Pored toga, trebalo bi ukinuti ili smanjiti naknade na ime članstva u radnim komisijama, odborima, savetima...; prekinuti sa nabavkom najnovijih modela mobilnih telefona i obustaviti plaćanje računa za korišćenje istih; obustaviti nabavku novih vozila i racionalnije koristiti postojeća.

Inače, Srbija ima 36.400 funkcionera, od kojih nešto više od 25.000 aktivnih! Svaki od njih obavlja više funkcija, kao multipraktik, i za to prima naknadu koja nije ispod prosečne zarade ( ili dve minimalne). Ukoliko bi se odrekli jedne funkcije, to bi bilo kao da ste otpustili 50.000 zaposlenih sa minimalnom zaradom. Osim toga, mogli bi i gradski prevoz da koriste ili barem na gorivu da uštede.

I dok nama pričaju o štednji i smanjenju zarada, Vladin vozni park sa 317 vozila, o kojima brine Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, u periodu od 1. jula 2012. do 30. juna 2013. godine prešao je, nećete verovati, ni manje ni više nego 8.282.557 kilometara u iznosu od 117.690.000 dinara i potrošio više od 780.000 litara goriva. Za održavanje ovih vozila utrošeno je još dodatnih 98.000.000 dinara. Za godinu dana, baš nekako u ovo vreme krize, obišli su zemljinu kuglu 206 puta! Ma udri po sirotinji, a curi na sve strane.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

https://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/udri_po_sirotinji_.1118.html?news_id=280051

Lični stav

Tužilačka humanost na ne/delu

Autor: Slađanka Milošević

Posao tužilaštva jeste da goni izvršioce krivičnih dela koja su propisana

Mučno je zaista ovih dana čitati medijske najave iz pouzdanih izvora kako će se solidarni porez zameniti smanjenjem zarada od 10 do 15 odsto, i to svima. Znak jednakosti u oduzimanju ne može se staviti između pravosuđa i ostalih jer su zarade u pravosuđu mnogo niže u odnosu na javna preduzeća, fondove i agencije. Veće zarade od pravosudne ima čak i lokalna administracija. Zbog toga je Sindikat pravosuđa Srbije, pre nepune dve godine, dostavio predlog Ministarstvu pravde i državne uprave, i to piramidalni, kako bi zarade trebalo da se određuju.

Ukoliko je Vlada Srbije ozbiljna u nameri da prokontroliše sve zarade budžetskih korisnika i iste ujednači, trebalo bi da utvrdi najvišu i najnižu zaradu, s tim što bi na vrhu platne piramide bio predsednik Republike i predsednik Ustavnog suda; predsednik Vlade Srbije, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Narodne skupštine, nezavisne institucije (VSS, DVT, Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Revizorska institucija), slede ministri, poslanici, sudije i tužioci. Iza predstavnika tri grane vlasti i nezavisnih institucija slede doktori, naučnici, profesori. Zatim slede svi ostali - direktori, pomoćnici, savetnici...

Dakle, zakon bi morao da stavi znak jednakosti u javnom sektoru - ista plata za isti rad, odnosno konačno bi trebalo da se prestane sa plaćanjem statusa i zvanja bez vidljivih rezultata.

S tim u vezi, neophodno je da se preispitaju sve zarade i druga primanja koja se finansiraju iz Budžeta i koja prelaze iznos od 100.050 dinara. Ovo zbog toga što je Vlada odlučila da je građanima dovoljna za život minimalna zarada od 20.010 dinara, pa pretpostavljam da je članovima Vlade i ostalim funkcionerima dovoljno pet minimalnih jer imaju besplatan prevoz - službena vozila, plaćene putne troškove, selidbene troškove, troškove za odvojen život, vikend-posete porodici, telefone i telefonske razgovore, dnevnice za putovanja u zemlji i inostranstvu.

Pored toga, trebalo bi ukinuti ili smanjiti naknade na ime članstva u radnim komisijama, odborima, savetima...; prekinuti sa nabavkom najnovijih modela mobilnih telefona i obustaviti plaćanje računa za korišćenje istih; obustaviti nabavku novih vozila i racionalnije koristiti postojeća.

Inače, Srbija ima 36.400 funkcionera, od kojih nešto više od 25.000 aktivnih! Svaki od njih obavlja više funkcija, kao multipraktik, i za to prima naknadu koja nije ispod prosečne zarade ( ili dve minimalne). Ukoliko bi se odrekli jedne funkcije, to bi bilo kao da ste otpustili 50.000 zaposlenih sa minimalnom zaradom. Osim toga, mogli bi i gradski prevoz da koriste ili barem na gorivu da uštede.

I dok nama pričaju o štednji i smanjenju zarada, Vladin vozni park sa 317 vozila, o kojima brine Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, u periodu od 1. jula 2012. do 30. juna 2013. godine prešao je, nećete verovati, ni manje ni više nego 8.282.557 kilometara u iznosu od 117.690.000 dinara i potrošio više od 780.000 litara goriva. Za održavanje ovih vozila utrošeno je još dodatnih 98.000.000 dinara. Za godinu dana, baš nekako u ovo vreme krize, obišli su zemljinu kuglu 206 puta! Ma udri po sirotinji, a curi na sve strane.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Lični stav

Nepošteni i upotrebljivi

Autor: Slađanka Milošević

Mediji su postali oružje za kontrolu koje je najčešće u rukama vlasti. Uticaj medija je ogroman. Prethodnih godina često smo na delu imali "medijske magle" kada je bila u pitanju prethodno sprovedena reforma pravosuđa. Mediji su pisanjem potpomagali stvaranje lažne slike kako je reforma uspela. Istina je, iako na čekanju, ipak na kraju našla svoj put jer je bila potrebna novoj vlasti.

Godine 2008. u srpskom pravosuđu bilo je ukupno 2,4 miliona predmeta u radu, a 2012. godine 5,3 miliona predmeta. Analizirajući tadašnju odluku Visokog saveta sudstva o broju sudija uočili smo da se broj sudija od grada do grada veoma razlikuje. Na primer, za Novi Sad je bilo predviđeno da se jedan sudija određuje za 3.000 građana, za Niš jedan sudija na 3.250 stanovnika, a najčudnije je bilo to što je u Beogradu jedan sudija određen na 12.000 stanovnika, bez obzira na to što se u Beogradu obrađuje skoro polovina od ukupnog broja predmeta!

Istina jeste da se reforma sprovela po "hitnom postupku" i da je bila pogrešna i veoma skupa. Tako sprovedena dovela je do još veće zatrpanosti sudova jer se svela na puko smanjivanje broja zaposlenih bez obezbeđivanja neophodnih uslova za funkcionisanje. Namera je bila da sudovi postanu "mašina za štancovanje presuda". Zbog tako sprovedene "brzinske" reforme, došlo je do još veće zatrpanosti u pravosuđu. Preko noći je nezakonito i protivustavno otpušteno hiljadu sudija i zamenika javnih tužilaca kojima tada nije dozvoljeno da rade predmete. I dok su se predmeti gomilali, otpušteni su sedeli, a država im je, znajući da su otpušteni nezakonito, isplaćivala deo plate. Oni su sada vraćeni na posao, državu tuže za nadoknadu štete, ali je pravosuđe u zaostatku. Otpušteno prateće osoblje nije vraćeno niti je novo zaposleno. Štetu trpe i građani i pravosuđe.

Danas sa sigurnošću možemo da kažemo da nijedan od ciljeva reforme nije ispunjen. Ako je cilj reforme trebalo da bude uspostavljanje mehanizama i institucija kojima će pravosuđe da opravda svoju funkciju, onda je taj cilj kroz smanjenje broja nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih - uz stalan rast broja predmeta u radu, više nego promašen. Od 1. januara ove godine dogodilo se novo preseljenje ovog "malog broja predmeta" po novoosnovanim sudovima, s tim što se istovremeno redovno primaju i zavode novi predmeti, pa je ludost i iluzija očekivati da će sudovi proraditi punim kapacitetom.

Zbog minulog rada pojedinih članova VSS i ostalih reformatora, sa pravom smo očekivali da će se početi sa kažnjavanjem ljudi koji su sproveli nezakonitu reformu kršeći pravne norme i Ustav Srbije, kao i zbog razbacivanja narodnim parama u toj reformi. Visoki savet sudstva trebalo bi da bude garant i čuvar nezavisnosti sudova, pa se opravdano postavlja pitanje da li ovaj saziv VSS, koji je dokazao svoju zavisnost, zaista može da ispuni date ciljeve i vrati poverenje u pravosuđe. Ne, to je nemoguća misija. Oni su zarobljeni svojim prethodnim postupcima i predstavljaju živi štit izvršnoj vlasti koja može da ih /zlo/upotrebi. Za razliku od prethodno nereizabranih sudija, onih "poštenih i neupotrebljivih", pojedini članovi VSS su "nepošteni, ali upotrebljivi".

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Lični stav

Dodatak za strah

Autor: Slađanka Milošević

U pravosuđu postoje još neka "iščašenja" o kojima se malo zna. Zaposleni u pravosuđu jesu diskriminisani u odnosu na neke druge zaposlene koji primaju platu iz budžeta, ali, čini mi se, najviše ih bole dvostruka merila u samom pravosuđu.

Naime, ako prošetate Ustaničkom ulicom, sa jedne strane videćete zgradu u kojoj su sada smeštena parnična odeljenja Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda, koja su u prvih devet meseci 2013. godine ukupno imala 64.000 predmeta u radu. Sa druge strane ulice videćete zgradu u kojoj su smeštena posebna odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Razlika je uočljiva kao da gledate prosjaka i princezu. U tim sudovima "prosjacima" rešava se o pravima koja su građanima veoma važna, kao što su: pravo na rad, stanovanje, na to sa kojim roditeljem će dete ostati nakon razvoda, o zabrani nasilja u porodici itd.

Imajući u vidu rasprostranjenost korupcije i organizovanog kriminala, kao i ratna zlodela, osnovana su posebna odeljenja pri Višem sudu, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u javnosti poznata kao specijalna tužilaštva i sudovi. Zaposleni u ovim posebnim odeljenjima, iako rade iste poslove kao i zaposleni u ostalim pravosudnim organima, kao i specijalni tužioci i sudije, i oni imaju specijalan status. Svi zaposleni u specijalnim tužilaštvima i sudovima - sudsko-tužilački pomoćnici, upisničari, zapisničari, stražari i vozači, kao i specijalni tužioci i sudije, primaju i specijalnu platu, to jest primaju duplu platu od one koju primaju /za/ostali zaposleni u pravosuđu. Pored duple plate kao dodatka za strah, specijalni tužioci i specijalne sudije imaju i beneficirani radni staž.

Za postupanje po predmetima iz organizovanog kriminala nadležan je Viši sud u Beogradu kao prvostepeni, a kao drugostepeni za postupanje po žalbama nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. I u Apelacionom sudu u Beogradu svako od zaposlenih ko samo "pipne" predmet iz organizovanog kriminala ili ratnih zločina, prima duplu platu. Zbog posebnosti predmeta sudijski ili tužilački pomoćnik u tim odeljenjima prima veću platu od sudije osnovnog i višeg suda, odnosno tužioca osnovnog i višeg javnog tužilaštva.

Plate sudija i tužilaca razvrstane su u šest platnih grupa. Osnovica za obračun određuje se budžetom i trenutno iznosi oko 33.000 dinara. Sudija višeg suda ima koeficijent 3,5 koji se množi sa prethodno označenom osnovicom i prima platu od 115.000 dinara. Ako je raspoređen u Specijalni sud primaće platu od 230.000 dinara. Specijalni sudovi za organizovani kriminal i ratne zločine u prošloj godini imali su ukupno u radu 260 predmeta?! Ostatak pravosuđa imao je u radu preko šest miliona predmeta?!

Iako Ustav Srbije zabranjuje diskriminaciju, zaposleni u ostatku pravosuđa, bez obzira na to što obavljaju iste poslove u većem obimu i u nepodnošljivim uslovima, nisu u ravnopravnom položaju. Postavlja se pitanje da li su specijalna tužilaštva i sudovi sa ovako posebnim uslovima garancija za "velike i vidljive" rezultate. Da li je dupla plata "dodatak za strah" ili "osiguranje države" da specijalna tužilaštva i sudovi ne pozivaju na odgovornost predstavnike druge dve političke grane vlasti?

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Zašto kažnjavaju zapisničarke

Autor: Slađanka Milošević,

predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Administracija prima platu na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine. Osnovna plata dobija se množenjem koeficijenta sa osnovicom, s tim što osnovicu za obračun plate određuje Vlada Srbije Zakonom o budžetu bez mišljenja Sindikata. Drugim rečima, pravog socijalnog dijaloga i nema, a zarade pravosudne administracije su, blago rečeno, ponižavajuće.

Osnovica za obračun plata administracije iznosi 18.906 dinara i kada je podelite sa brojem mesečnih sati, dobijete cenu sata koja je niža od najniže cene radnog sata koju utvrđuje Socijalno ekonomski savet Srbije. Tako, na primer, zapisničarka-daktilograf u sudu ili tužilaštvu ima koeficijent 1,50 i prima platu u iznosu od 28.359 dinara. Osim plate, administracija u pravosuđu prima i stimulaciju u iznosu od 4.000 dinara. Plate službenika u opštinama, gradovima, policiji... drastično su veće od plata pravosudne administracije. Ostaje nejasno na osnovu kojih kriterijuma se službenici sa istom stručnom spremom različito vrednuju i zbog čega su zaposleni u pravosuđu diskriminisani u odnosu na druge zaposlene koji primaju platu iz budžeta.

A šta to radi 4.000 zapisničara, daktilografkinja u pravosuđu? To su žene, dele se po brzini i tačnosti kucanja na klase, a njihov posao je vrlo težak i poredi se sa rudarskim. One su izložene neprekidnom šumu jer rade sa slušalicama koje dovode do slabljenja sluha, dugotrajnom sedenju koje može uzrokovati različita iskrivljenja i bolesti kičme, stalnom gledanju u ekran što može dovesti do slabljenja vida. Za obavljanje daktilografskog posla u pravosuđu važna je spretnost ruku, dobar vid, normalan sluh, sposobnost zapažanja, posvećenost, emocionalna stabilnost, istrajnost, savesnost i pedantnost u radu. Potrebno je znanje pravopisa i gramatike, kao i dobro poznavanje pravnih termina. Zapisničarke, istovremeno dok slušaju, moraju brzo i tačno da kucaju kako bi zapisale sve što kaže tužilac ili sudija, okrivljeni ili oštećeni, svedok ili advokat. Iako im je propisano radno vreme u prepodnevnoj smeni, pravosudni zapisničari, u zavisnosti od obima posla i rokova, ostaju da rade i posle radnog vremena i dežuraju sa sudijama i tužiocima. Na nekim radnim mestima imaju propisane i norme.

Dobre daktilografkinje u pravosuđu nemoguće je prosto zameniti zbog toga što je brzina kucanja u srpskom pravosuđu sve važnija i jer su one osposobljene da odgovorno i efikasno postupaju u sudsko-tužilačkim predmetima, na osnovu neposrednog uvida, obavljajući pri tome i veoma poverljive poslove. U eri kompjuterizacije baš su daktilografi malobrojni, ali su preživeli jer su uspeli da se prilagode, zakorače u svet kompjutera i prihvate izazov. Država nije platila nijedan dinar kako bi ih obučila za rad na kompjuteru. Obučavali su se kroz rad i postali vrsni operateri. U srpskom pravosuđu neophodno je ubrzanje svih procesa kako bi se obezbedila njegova efikasnost, a unos teksta u kompjuter može oduzeti mnogo vremena ukoliko to radi neko priučen i neiskusan u kucanju. Zbog toga i insistiramo da se ljudi koji rade godinama na određeno vreme, jer su obučeni, i zadrže. Presuda ili optužnica završena je samo onda kada se otkuca i kada je nosilac pravosudne funkcije potpiše i preda na ekspediciju. Bez obzira na svakodnevne kritike - zapisničarke, kao i svi pravosuđu, rade iznad proseka a zarade su im ispod proseka. Pravosuđe nije sporo i neažurno zbog administracije, jer ona radi isključivo po nalogu nosilaca pravosudnih funkcija. Rad administracije ne dovodi ni do zastarevanja, tako da ostaje nejasno zbog čega je kažnjavaju?!

Ministar zaboravan, ali obećava

Autor: Slađanka Milošević

"Zaposleni na određeno vreme u sudovima u Beogradu neće ostati bez posla po isteku ugovora o radu", izjavio je ministar pravde Srbije u ostavci Nikola Selaković. Osim toga, "Selaković je ocenio da je problem nastao zbog neažurnosti sudova, koji u protekle četiri godine nikoga nisu zapošljavali na neodređeno vreme".

Lepo, zaista, zvuči obećanje da niko neće ostati bez posla. Međutim, od dobre političke retorike se ne živi, jer političari jedno govore, a drugo rade. Nismo zaboravili sugestije iz Ministarstva pravde pred kraj prošle godine da se sa svim zaposlenima na određeno vreme raskinu ugovori, pa sada imamo obespravljene i pravno nevidljive zaposlene. To je veliki broj zaposlenih koji dolaze da rade, imaju iste obaveze kao i zaposleni na neodređeno vreme, ali nemaju nikakva prava, odnosno ne ostvaruju platu, zdravstveno i penziono osiguranje, putne troškove, godišnji odmor, prekovremeni rad...

Najodgovorniji za manjak zaposlenih u pravosuđu jeste ministar pravde. Zaboravio je da kaže sitnicu, to jest da su mu Zakonom o uređenju sudova data prava koja mu omogućavaju potpunu kontrolu nad radom sudova. Prema tom zakonu, ministar svojim merilima određuje broj sudskog i tužilačkog osoblja, kao i postupak za prijem sudijskih pomoćnika. Ministar pravde, takođe, donosi i sudski poslovnik kojim propisuje unutrašnje uređenje i rad suda. Dakle, on donosi konačnu odluku o potrebnom broju pravosudnog osoblja.

Na početku mandata ministru pravde je ukazano na probleme koje pravosuđe ima u funkcionisanju, posebno na nedovoljan broj zaposlenih, kao i na problem sa postojanjem zaposlenih na određeno vreme u produženom trajanju i do desetak godina. Imajući u vidu navedena zakonska ovlašćenja, ministar je godinu i po dana, očigledno, radio malo, nedovoljno i neposvećeno.

Kao i u prošloj reformi, i u ovoj su pravilnike o sistematizaciji radnih mesta sastavljali u Ministarstvu pravde. Dakle, Ministarstvo pravde projektuje potreban broj sudskog i tužilačkog osoblja i daje saglasnost na svoje pravilnike. Iako postoje projektovana i slobodna radna mesta u tim odobrenim pravilnicima, javni tužioci i predsednici sudova, ukoliko su nameravali zbog potrebe posla da popune ta radna mesta, morali su ponovo da se, često uzaludno, dopisuju sa Ministarstvom pravde i traže nove saglasnosti. Istina je da ih nisu dobijali. Često im je usmeno sugerisano da ne upućuju pismene zahteve jer neće dobiti saglasnost za zapošljavanje.

Zna ministar pravde da je osnovno merilo opterećenja za sudove i tužilaštva broj predmeta u radu, kao i to da je i broj osoblja, takođe, jedan od presudnih elemenata za nesmetan rad. Ali zna ministar i to da na ovakav način kroz kontrolu broja osoblja "preko sistematizacija", zapravo, onemogućava sudije da /u/rade svoj posao. I ovo, naravno, zaboravi da kaže. Svedoci smo da raspored i broj radnih mesta značajno utiče na rezultate pravosudnog sistema, naročito utiče stalna reorganizacija i promene sistematizacija, što dovodi do poremećaja u radu sudova. Prethodnom reformom je zbog nezakonitog otpuštanja sudija i tužilaca automatski smanjen i broj zaposlenih. Sudije i tužioci su vraćeni na posao, ali nije zaposlen potreban broj osoblja koji bi ih pratio u radu.

Zato se manjak zaposlenih, rad na određeno vreme ili zastoj u radu, ne može objašnjavati neažurnošću samih sudova. Odgovornost za nesmetan rad pravosuđa jeste odgovornost države, odnosno ministra pravde, jer u pravosuđu ne možete da se nakašljete bez dozvole iz Ministarstva pravde.

Jadno stanje pravosuđa

Autor: Slađanka Milošević

Izgubljeno dostojanstvo pravosuđa teško je vratiti iako se ulaže dosta napora. Svi zaposleni u pravosuđu bukvalno su „dresirani“ da ćute i Sindikat pravosuđa Srbije ima zaista težak zadatak. Shvatili smo da plata, bez obzira na to kolika je, ne može biti dovoljna da obezbedi ličnu hrabrost. Svojim direktnim saopštenjima plasiranim u medije, kao i direktnim razgovorima sa predstavnicima vlasti, uspeli smo delimično da iznesemo probleme koje ima srpsko pravosuđe.

Međutim, ne možemo a da ne kažemo da s teškom mukom probijamo medijsku blokadu. Plata administracije kreće se oko 30.000 dinara, ali zaposleni ćute i rade jer se vodi javna kampanja protiv zaposlenih koji primaju platu sa budžeta. Zastrašeni su jer su shvatili da država može da vam radi šta hoće kada hoće, a dokaz za to je otpuštanje sudija i tužilaca, kao i zaposlenih, bez obrazloženja tokom prethodne reforme.

Moja radna kilometraža u pravosuđu duža je od dvadeset godina. Sve to vreme, svaka vlast, barem verbalno, zalagala se za reformu pravosuđa i jak pravosudni sistem. Realno, stanje u pravosuđu je jadno. Takvo stanje posledica je namerno neodgovornog i nemarnog ponašanja ostale dve grane vlasti prema sudskoj, ovoj trećoj, nažalost, šepavoj. Svakom ministru u poslednjih 25 godina trebalo bi postaviti nekoliko pitanja: koliko su novih sudnica obezbedili? Zašto dvojica pa nekad i trojica sudija dele jednu sudnicu i jednog zapisničara? Zašto jedan zapisničar radi sa pet zamenika javnog tužioca? Zbog čega ministarstvo koje projektuje potreban broj zaposlenih i piše akte o sistematizaciji ne dozvoljava da se popune upražnjena radna mesta i tako onemogućava normalan rad? Zašto se duguje advokatima, veštacima, sudijama porotnicima i trećim licima za kancelarijski materijal? Zašto nema novca za kancelarijski materijal - papir, tonere, lepezice, omote spisa...?

Rad pravosuđa je obavijen velom tajni, pa tako većina građana misli da pravosuđe radi za vlast i ne znaju da sudije i tužioci ne donose zakone, već da ih samo primenjuju, iako su često nejasni, neprecizni, nedorečeni, a neretko čak i neobavezujući. U prilog tome govori i činjenica da je Srbija veoma rizično područje za strana ulaganja.

Pravosuđe jeste monopolista u podeli pravde, ali u toj podeli zajedno i ekipno učestvuju nosioci pravosudnih funkcija i zaposlena administracija koja ih prati u radu. Građani, bez obzira na ciljana istraživanja, imaju poverenje u pravosuđe jer se broj predmeta u radu svakodnevno uvećava. Niske zarade godinama urušavaju dostojanstvo zaposlenih, ali one nisu i ne mogu biti opravdanje za neefikasnost i neažurnost pravosuđa. Međutim, one jesu odlično sredstvo izvršne vlasti da namerno stvara utisak da su zaposleni u pravosuđu podložni korupciji. Država je dužna da u „ime naroda“ koji je čini, kao i na osnovu novca koji prikuplja od naroda naplatom sudskih taksa i drugih poreza, stvori sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa.

Administracija u pravosuđu

SLUŽBENICI NA LIZING

U odnosu na neke druge delatnosti, pravosuđe je diskriminisano. Zaposlenih u pravosuđu (sudija, tužilaca i administracije) ima oko 14.000 ili dva odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Nedopustivo je da zaposleni u pravosuđu imaju platu oko 30.000 dinara ili, prema najnovijem podatku, 40 odsto nižu od prosečne zarade u Srbiji.

Administraciju, bez koje sudije i tužioci ne mogu da rade svoj posao, niko ne spominje. Njihov doprinos u radu pravosuđa nikoga ne zanima: put koji pređe pismeni akt od podnošenja prijave, ili tužbe, do suda i presude. Svaki takav akt mora da se otkuca, zavede u upisnik i prenese do sudije ili tužioca kome je namenjen. Tu su i sudijski i tužilački pomoćnici, pripravnici, referenti, daktilografi, dostavljači, ekspeditori. Bez njihovog rada i rad nosilaca pravosudnih funkcija je bukvalno neostvariv, nemoguć. Pravosudna administracija je kičma pravosuđa.

Bez obzira na značaj, administracija je obespravljena. Postoji nekoliko kategorija zaposlenih službenika. Prva, zaposleni na neodređeno vreme. Druga, zaposleni sa ugovorom na određeno vreme (više godina), sa prekidima na svakih tri ili šest meseci, kada dolaze na posao i rade besplatno: tačnije, bespravno se nalaze u pisarnici, ili vode zapisnike na suđenjima. Treća kategorija su volonteri (sudijski i tužilački pomoćnici, pripravnici, referenti, zapisničari). Oni rade bez dinara. Četvrta, to su oni koji imaju iskustva u pravosuđu pet i više godina rada, ali potpisuju ugovore o stručnom usavršavanju i, takođe, dolaze i rade bez dinara naknade. Dakle, država na njima uštedi velike sume novca. To je veliki broj zaposlenih koji imaju iste obaveze kao i zaposleni na neodređeno vreme, ali nemaju nikakva prava, nemaju platu, zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje... Nemaju pravo ni da planiraju svoju budućnost, stalno su u neizvesnosti, svi rade u očajnim uslovima, u starim ruiniranim i neokrečenim zgradama, sa zastarelom opremom. Postoji i peta grupa zaposlenih, to su radnice iznajmljene preko agencija za održavanje higijene u pravosudnim organima. Godine 2009. tokom reforme, a kako bi se uštedelo, iz pravosuđa je otpušten jedan broj higijeničarki. One koje su imale (ne)sreću da ostanu u pravosudnom sistemu koštaju državu bruto oko 40.000 dinara. Ove koje su iznajmljene država plaća agenciji i do 80.000 dinara. Agencija te radnice plaća od 17.000 do 22.000 dinara. Razlika ostaje agenciji, državu koštaju mnogo više. Ne radi se samo o novcu, već o bezbednosti i sigurnosti predmeta, jer radnice iznajmljene preko agencije nisu proverene, a predmeti se ne zaključavaju, nalaze se svuda po kancelarijama, na stolu, stolicama, po podu... O tome niko ne razmišlja.

U odnosu na neke druge delatnosti, pravosuđe je diskriminisano. Zaposlenih u pravosuđu (sudija, tužilaca i administracije) ima oko 14.000 ili dva odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Nedopustivo je da zaposleni u pravosuđu imaju platu oko 30.000 dinara ili, prema najnovijem podatku, 40 odsto nižu od prosečne zarade u Srbiji. Isto tako, neprimereno je da zaposleni u zatvorima imaju niže plate od policije. Plata sudije i tužioca u osnovnom sudu, odnosno tužilaštvu iznosi 99.000 dinara. Dok obavljaju svoju funkciju oni ne mogu da rade drugi posao, jer je to nespojivo sa pravosudnom funkcijom. Iako imaju samo jednu platu, sudije i tužioci plaćaju solidarni porez. Svi zajedno radimo u negativnoj klimi i utisak je da se vodi javna kampanja protiv pravosuđa.

Slažemo se da su vremena teška i da treba podržati mere štednje. Ali se ne slažemo da naš težak, naporan i odgovoran posao može da se poredi sa bilo kojim drugim administrativnim poslovima u bilo kojoj drugoj struci. Nedopustivo je da kancelarijski radnik u lokalnoj samoupravi, na primer, ima veću platu od kancelarijskog radnika u pravosuđu. To sigurno nije pohvalno a radni zadaci nisu ni slični.

Zatrpanost u pravosuđu postoji i ona je posledica, pre svega, prethodno sprovedene pogrešne reforme. Preko noći je nezakonito i protivustavno otpušteno hiljadu sudija i zamenika javnih tužilaca kojima tada nije dozvoljeno da rade. I dok su se predmeti gomilali, otpušteni su sedeli, dok im je država, znajući da su otpušteni nezakonito, isplaćivala deo plate. Posle tri godine oni su vraćeni na posao, sada tuže za nadoknadu štete, a pravosuđe je zatrpano. Broj službenika koji bi trebalo da ih prati u radu, a koji je otpušten sa njima 2009. godine, nije vraćen. Štetu trpe i građani i pravosuđe.

Redukcijom zaposlenih (jedino u pravosuđu se dva puta smanjivao njihov broj, sada i treći put), otpušteno je 4000 iskusnih radnika, uz stalni rast broja predmeta, sa zastarelom opremom, čestom izmenom zakona i nedostatkom sudskih zgrada nemoguće je ubrzati rad. Zaposleni su pod stalnim stresom zbog česte reorganizacije na koju ne mogu da utiču, količine posla koju ne mogu da savladaju, očekivanja i pritiska javnosti. Često su izloženi i verbalnom nasilju građana, to jest stranaka u postupku. U pitanju je slabost u organizaciji sistema, a ne nerad zaposlenih. Zaposleni u pravosuđu, u poređenju sa ostalim radnicima u javnom sektoru, najviše rade.

Od oktobra je uvedena tužilačka istraga, koja je već dovela do zastoja u obradi predmeta pristiglih do oktobra, jer tužioci sada obrađuju nove predmete tako što istovremeno saslušavaju osumnjičene, svedoke, šalju pozive, izdaju razne naredbe, konsultuju se sa policijom, prisustvuju suđenjima i diktiraju odluke. Zbog ograničenja u zapošljavanju, nedostatka prostora i drugih uslova, doći će do zastarevanja ozbiljnih krivičnih dela. Jedan zapisničar opslužuje četiri zamenika javnog tužioca, dok je u sudovima taj odnos bio jedan istražni sudija – jedan zapisničar. Od januara je uspostavljena nova mreža sudova koja je već dovela do zastoja u radu ionako zatrpanog pravosuđa.

Između ostalih, ciljevi reforme bili su i sada jesu da se ujednači opterećenost sudija (i zaposlenih), kao i da pravosuđe postane efikasnije, odnosno da se postupci ubrzaju. Nijedan od ciljeva nije postignut, a mnogo novca je utrošeno u reforme (traju godinama). Očekivali smo da će nova vlast stvoriti adekvatne uslove za nesmetan rad, a zatim predstaviti rezultate. Ako uložite ništa, onda kao rezultat dobijete ništa.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Pročitajte još:

- Krvna slika pravosuđa (Tatjana Tagirov)

- Političko upravljanje sudstvom (Dragana Boljević)

- I mrtvi duguju (Jovana Gligorijević)

- Između nezavisnosti i inferiornosti (Slobodan Beljanski)

Policija pozivala sudije na informativni razgovor

Skandal u Zaječaru: zbog neslaganja da se osumnjičenom odredi pritvor, a po nalogu tužioca, sudije se u policiji izjašnjavale zašto su tako postupale

Zbog odluke da se ne saglase sa predlogom zamenika osnovnog javnog tužioca u Zaječaru da se nekadašnjem direktoru Doma zdravlja u Knjaževcu Mikici Vidojeviću odredi pritvor, dvoje sudija, jedan sudijski pomoćnik i upisničar krivičnog upisnika Osnovnog suda u Zaječaru završili su u – policiji. Na informativni razgovor, sudije, stručni saradnik i upisničar pozvani su „radi provera sumnji da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti” po zahtevu rukovodioca višeg javnog tužilaštva u Zaječaru Ivana Markovića. Zoran Ristić, vršilac funkcije Osnovnog suda u Zaječaru, ispričao je za „Politiku” šta se sve događalo od 9. maja ove godine kada je „slučaj sudije”, zapravo, počeo.

– Toga dana članovi Krivičnog vanraspravnog (KV) veća Osnovnog suda u Zaječaru trebalo je da odlučuju o predlogu tužioca da se Mikici Vidojeviću, osumnjičenom za zloupotrebu službenog položaja i oštećenje poverioca i Milošu Živiću, osumnjičenom za zloupotrebu položaja, odredi pritvor, imajući u vidu da je istražni sudija izrazio neslaganje sa predlogom tužilaštva za određivanje pritvora. Zahtevom za sprovođenje istrage, ali ne i za određivanje pritvora, pored Vidojevića i Živića bila su obuhvaćena još trojica osumnjičenih. Jednoglasnom odlukom veća, u kojem su bili sudija Biljana Cvetković, Biljana Čolić-Trajković i ja, doneta je odluka da se ne saglasimo sa predlogom tužioca. Rešenje KV veća je, prema Ristićevim rečima, istog dana otkucano, zavedeno i ekspedovano iz suda. Međutim, četiri dana kasnije, 13. maja, stigao je poziv iz policije.

Po zahtevu rukovodioca Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru na razgovor u policiju o konkretnom predmetu o kojem su odlučivali nekoliko dana ranije pozvane su sudije Biljana Cvetković i Biljana Čolić-Trajković, kao i istražni sudija Helena Nikolić-Milovec, sudijski pomoćnik Bojana Ignjatović i upisničar krivičnog upisnika Miloš Lukić. Propust tužioca ili nešto drugo, tek na razgovor u policiju nije pozvan Ristić, iako je bio predsednik KV veća.

Sudije su pozvane da se izjasne da li je vršilac funkcije Osnovnog suda u Zaječaru vršio pritisak na njih prilikom donošenja odluke o određivanju pritvora, kao i da li je zavođenje predmeta u rad istražnom sudiji Mirjani Pavlović izvršeno u skladu sa sudskim poslovnikom i godišnjim rasporedom poslova u sudu.

Na „informativni razgovor”, opet iz nejasnih razloga, nije pozvana ni istražni sudija Mirjana Pavlović, koja je vodila istragu protiv osumnjičenih.

Na pitanje zašto su svi koji su na bilo koji način učestvovali u donošenju „sporne” odluke bili pozvani u policiju, ali ne i on i istražni sudija Pavlović, Ristić je rekao:

– Ne znam, zaista. Možda su želeli da provere „informaciju” iz OJT da sam vršio pritisak na članove KV veća da Vidojeviću ne bude određen pritvor. Ne znam šta da kažem ni u vezi sa slučajem sudije Pavlović.

On tvrdi i da ovo nije prvi put da policija poziva na razgovor sudije Osnovnog suda u Zaječaru u vezi sa konkretnim predmetima. Ristić smatra da je u pozadini ovog i sličnih slučajeva – tužilaštvo.

– Za mnoge poteze tužilaštva i osnovnog i višeg u Zaječaru mogu da kažem da su tendenciozni. Jasno je da im ne odgovaraju odlični rezultati našeg suda. Naime, Osnovni sud u Zaječaru je i u 2011. i u 2012. godini imao najbolje rezultate rada u Srbiji – kaže predsednik Osnovnog suda u Zaječaru.

-------------------------------------------------------

VSS: osuda postupka policije

Visoki savet sudstva najoštrije je osudio pozivanje sudija na informativne razgovore u policiju, po zahtevu Višeg javnog tužilaštva, u vezi sa predmetima u kojima postupaju.

-------------------------------------------------------

Slučaj u Zaječaru nije usamljen

Društvo sudija Srbije je, prema rečima njegovog predsednika Dragane Boljević, uočilo da se, ne samo u Zaječaru, sudije pozivaju u policiju, pa i procesuiraju, u vezi sa predmetima u kojima postupaju.

– Ukazali smo da je neprihvatljivo da se dozvoli da se ta aktivnost zloupotrebi i pretvori u zastrašivanje sudija od policije, tužilaštva, pa i medija ili nekih uticajnih moćnika, da nezavisno i nepristrasno obavljaju sudijski posao – kaže Boljevićeva.

-------------------------------------------------------

Tužilaštvo ćuti

U Republičkom javnom tužilaštvu koje je jedino ovlašćeno da daje izjave o postupanjima nadležnih tužilaca, nisu želeli da komentarišu događaj iz Zaječara, niti postupak tamošnjeg tužioca. Rečeno je da će nam se javiti ukoliko budu želeli da daju informaciju u vezi sa događajem.

-------------------------------------------------------

Advokati osuđuju saslušavanje sudija

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je saopštio da je vest o privođenju na informativni razgovor sudija Osnovnog suda u Zaječaru primio sa nevericom. „Imajući u vidu da nezavisnost suda predstavlja garanciju zaštite ljudskih prava i vladavine prava, advokati Srbije, zbog nedopustivog narušavanja ugleda i nezavisnosti suda i ugrožavanja osnovnih principa vladavine prava, traže najoštriju odgovornost za osnovnog i višeg tužioca u Zaječaru i načelnika PU Zaječar”, ističe se u saopštenju Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, koje potpisuje predsednik Dragoljub Đorđević.

M. Derikonjić

NIJE NJUZ: Sudovi u Nišu prekinuli suđenja -

KPZ odbio da prevozi zatvorenike zbog goriva!

Sudovi nemaju para za gorivo, ali ni za struju, pa je Elektrodistribucija najavila da će im je sledeće nedelje isključiti struju. Kazneno-popravni zavod traži da mu se plati dug za gorivo, pre nego što nastavi sa dovoženjem pritvorenika. Sva suđenja odložena do daljnjeg.

Sva suđenja u niškom Višem i Osnovnom sudu su otkazana jer Kazneno-popravni zavod traži da mu se plati dug za gorivo, pre nego što nastavi da ovozi pritvorenike. Međutim, sudovi nemaju para za gorivo, ali ni za struju, pa je elektrodistribucija najavila da će im je sledeće nedelje isključiti.

Predsednik Višeg suda Zoran Krstić ističe da se obratio Ministarstvu pravde i Visokom savetu pravosuđa za pomoć ali da nikakav odgovor nije dobio.

- Hitno smo uplatili pedeset hiljada dinara Kazneno-popravnom zavodu, koliko smo imali, ali oni i dalje odbijaju da dovoze okrivljena lica. Ne znam tačno koliki je dug, ali znam da dovoženje jednog pritvorenika od zatvora do suda košta oko četiri stotine dinara. Platili smo koliko smo mogli, više nemamo jer nam ne stiže dovoljno novca od Ministarstva pravde. Prošlog meseca dobili smo samo dvesta hiljada, to smo utrošili na plaćanje dugova za struju i grejanje – kaže Krstić, i dodaje da su upravo dobili opomenu pred isključenje struje i od niške elektrodistribucije kojoj Viši i Osnovni sud ukupno duguju oko milion i četiri stotine hiljada dinara.

 Rok za plaćanje je osam dana, u suprotnom ostajemo bez struje. Nedopustivo je dozvoliti blokadu rada sudova, jer to dovodi i do uvećavanja troškova krivičnih postupaka. Stranke imaju troškove, veštaci takođe naplaćuju dolazak, a suđenja se ne održavaju.

A kako saznajemo, slične muke muče i ostale sudove na jugu Srbije.

-I u Ćupriji se otkazuju suđenja, jer KPZ odbija da dovodi okrivljene dok im se ne plate dugove. Mi naplatimo naše troškove i kada se suđenje ne održi, a to sve na kraju pada na teret stranaka koje za odlaganje nisu krive - kaže jedan niški advokat.

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija saopšteno je da će nastaviti sa dovoženjem pritvorenika čim im sudovi isplate dugove, jer i oni duguju Naftnoj industriji Srbije za gorivo.

Netransparentno raspolaganje oduzetom imovinom

Na spisku nepokretnosti koje je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom  dala na besplatno korišćenje državnim organima i ustanovama nalaze se Društvo sudija porotnika Srbije kao i Novi sindikat pravosuđa Srbije, iako ove organizacije nisu državne. Ministarstvo pravde i Direkcija kao njen deo, ostali su nemi na pitanja CINS-a kao i na zahteve za intervjuom, a na Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja su odgovarali tek pod pritiskom Poverenika, čak i tada skrivajući podatke.

Pišu: Vladimir Kostić, Anđela Milivojević

IZVOR : CINS https://www.cins.org.rs/?p=10997 

Branislav Stošić, predsednik Društva sudija porotnika Srbije, je novinarima CINS-a objasnio kako je njegovo udruženje besplatno dobilo prostorije od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, iako nisu državni organ.

“U Ministrastvu pravde nam je rečeno: “Zašto ne zatražite pismom da vam nađemo privremeno rešenje iz oduzete imovine, toga imamo”. Mi smo to prihvatili, podneli zahtev i posle nekog vremena nam je rečeno da možemo da pogledamo (stan). Ovaj stan, koji je nama odgovarao, je oduzet jednom osuđenom kriminalcu. Praktično je nov, jednoiposoban, vrlo pogodan za kancelarije, cela zgrada je takva,” kaže Stošić.

Prema njegovim rečima, ovaj razgovor u Ministarstvu pravde se dogodio tokom 2011. godine. Porotnici su osim neisplaćenog novca tražili i adekvatan prostor za svoju delatnost. Direkcija im je dala na korišćenje bez naknade stan na novom Beogradu oduzet Darku Elezu, prvostepeno osuđen 2010 godine na 9 godina zatvora, za trgovinu narkoticima. Dobijanje prostora je bio jedan od razloga zbog kojeg su sudije porotnici odustale od štrajka.

U odgovoru koji nam je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dostavila u februaru ove godine, navodi se spisak državnih organa i ustanova kojima je na korišćenje bez naknade data privremeno oduzeta imovina.

Na tom spisku se između ostalih navode i Društvo sudija porotnika Srbije, osnovano kao udruženje građana i Novi sindikat pravosuđa Srbije. Nijedna od ove dve organizacije se ne može smatrati državnom u bilo kom obliku, jer su im osnivači privatna lica, a ne država.

Branislav Stošić nam je u intervjuu potvrdio da je Društvo sudija porotnika Srbije neprofitna organizacija koja nema veze sa državom, kao i da razmišljalju o raskidu ugovora jer i jedinu obavezu koju imaju, plaćanje komunalija, zbog slabe finansijske situacije ne mogu da ispunjavaju.

“Mi smo nevladina organizacija, na ovaj način smo dobili prostor na korišćenje. Nikada ga ne bi uzeli u zakup jer ne možemo to sebi da priuštimo”, kaže Stošić.

Sa druge strane, predsednica Novog sindikata pravosuđa Srbije, Slavica Živanović, kaže da je taj sindikat državna institucija.

“Sve organizacije koje registruje Ministarstvo za upravu ili Ministarstvo rada su državne institucije”, objašnjava Živanović.

Prema podacima do kojih je došao CINS, rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike je 16.05.2011. godine u registar sindikata upisan Novi sindikat pravosuđa Srbije.

Međutim, prema rečima Dragice Mišljenović iz službe za zakonodavnu i pravnu regulativu Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, sindikati ne smeju biti državni, a to ko ih registruje nema nikakve veze sa određenjem njihovog vlasništva.

“Ono što odgovorno možemo da tvrdimo je da sindikat nema veze sa državom. Zato se kaže da je sindikat samostalna, nezavisna, demokratska organizacija. Dakle sama definicija sindikata to kaže. Jer kakav bi mi bili sindikat da smo državni ili u vlasništvu poslodavca? Kako i na koji način bismo mogli da tražimo ostvarivanje prava zaposlenih od poslodavca koji nas finansira?”, rekla je Dragica u inetrvjuu za CINS.

Takođe, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, za Novi sindikat pravosuđa Srbije nije utvrđivana reprezentativnost. Reprezentativni sindikat je onaj čije članove čini više od 15 odsto zaposlenih i samo reprezentativan sindikat može da učestvuje u kolektivnom pregovaranju sa poslodavcem i zaključuje kolektivne ugovore. Slavica Živanović kaže da njen sindikat nema utvrđenu reprezentativnost jer “još nema tri godine od prethodno utvrđene reprezentativnosti“ i da  čekaju ”da prođu te tri godine, znači kraj 2012, početak 2013. godine” . Ipak, Dragica Mišljenović iz UGS kaže da se oceni reprezentativnosti može pristupiti odmah po osnivanju sindikata.

“Ako ste osnovali sindikat, vi ne čekate tri godine da bi tražili utvrđivanje reprezentativnosti. Istog trenutka, ukoliko imate više od 15 odsto članova koji su zaposleni, dakle smatrate da imate ispunjen uslov, podnosite zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti. Ukoliko zahtev bude odbijen jer nemate više od 15 odsto članova koji su zaposleni, tada morate da čekate tri godine”.

Kako Direkcija za upravljanje imovinom dva meseca nije odgovorila na CINS-ova pitanja i zahtev za intevjuom, nismo bili u prilici da čujemo njihovo tumačenje ovih problema.

Trajno oduzeta imovina u samo tri slučaja

Novinari CINS-a su analizirali podatke o privremeno oduzetoj imovini koja je data Direkciji na upravljanje.

Ovde možete pogledati bazu privremeno oduzete imovine stečene kriminalom od 2009. godine do novembra 2011. godine koja je data na upravljanje Direkciji.

Od kraja 2010. godine do kraja 2011. godine,  Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je 55 puta dala pod zakup različite nekretnine privremeno oduzete počiniocima krivičnih dela.

Pogledajte kopije svih ugovora o korišćenju privremeno oduzete imovine koje je Direkcija sklopila.

Najviša cena zakupa iznosi 1400 evra mesečno. Po toj ceni se iznajmljuje objekat površine 267 metara kvadratnih u Kragujevcu oduzet Željku Vujanoviću, osumnjičenom da je bio pripadnik Šarićeve grupe. Po istoj ceni izdaje se objekat oduzet Branislavu Uskokoviću, bivšem direktoru Elektrodistribucije osuđenom zbog zloupotrebe službenog položaja. Ovaj prostor se nalazi na Vračaru i veličine je preko 300 metara kvadratnih.

Najniža cena po kojoj Direkcija iznajmljuje imovinu je 25 evra . Reč je o garažama koje se daju u zakup Tatjani Eraković Joknić, kako stoji u tabeli privremeno oduzete imovine poverene Direkciji, povezanom licu sa osobom od koje je imovina i oduzeta.

To, međutim, nije jedinstven slučaj jer je od 55 ugovora o zakupu privremeno oduzete imovine, ne manje od 12 sklopljeno sa  onima kojima je i oduzeta – njima samima ili povezanim licima. Tako je, na primer, bivšoj supruzi, majci i sinu Branka Jocića, bivšeg direktora Puteva Srbije optuženog za zloupotrebu službenog položaja, data imovina u zakup i to stan od preko 100 metara kvadratnih u Pančevu za mesečnu rentu od 250 evra, kao i stan u Šapcu od 40 metara kvadratnih za 100 evra mesečno. Osobi za koju se sumnja da je pripadnik Šarićeve grupe tokom 2011. godine privremeno oduzet stan u beogradskoj opštini Palilula veličine 136 metara kvadratnih. Sada se ovaj stan izdaje u zakup licu koje je povezano sa osobom od koje je i oduzet. Iznos zakupa je 600 evra mesečno.

Prema odgovoru koji je CINS dobio od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom u martu ove godine, mesečno se od zakupnine sakupi oko 30 hiljada evra. Ipak, ako se izračuna ukupna vrednost zakupnina iz ugovora koje smo dobili (od kojih su neki možda i istekli), mesečno se sakupi samo oko 14 hiljada evra. Odakle ovakva razlika u računici prihoda od zakupnine, ostaće za sada nepoznato, zbog “ćutanja” ove institucije.

U skladu sa Zaključcima Vlade Republike Srbije, od prihoda od izdavanja nepokretnosti, kojima privremeno upravlja Direkcija, različitim organizacijama je dato nešto manje od 19 miliona dinara. Najviše je dato Fondu B92 za izgradnju zaštitnog zida oko Manastira Devič na Kosovu i Metohiji, 5 miliona dinara. Za kupovinu 4 inkubatora, istoj organizaciji je dato nešto više od 4,5 miliona dinara a po 3 miliona je dato Opštini trgovište za sanaciju posledica poplava i Crvenom krstu Srbije za pomoć Programu narodnih kuhinja. Pola miliona dinara je dato i MUP-u za finansiranje dela troškova Konferencije i sastanka koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima.

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je novinarima CINS-a, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, poslala tražene ugovore o zakupu. Zanimljivo je da su službenici agencije, iako su bili dužni da na kopijama dokumenata prekriju samo lične podatke poput matičnog broja i adrese, prikrili i kvadraturu nekretnina izdatih u zakup.

Mediji su ranje pisali o poslaniku Demokratske stranke, Slavoljubu Stajkoviću, koji je stan od oko 90 kvadratnih metara u centru Beograda dobio u zakup od strane Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom za samo 150 evra mesečno.

S obzirom da su na ugovorima o zakupu dostavljenim CINS-u prekrivana i imena lica kojima je imovina data u zakup, novinari Centra za istraživačko novinarstvo nisu bili u mogućnosti da provere (bar ne za većinu ugovora) ko se sve pojavljuje kao zakupac imovine i da li je cena zakupa srazmerna kvadraturi. CINS je uputio žalbu povereniku na ovaj odgovor Direkcije.

Josip Bogić, nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala kaže da je pogrešno raspolagati oduzetom imovinom sve dok se ne donese konačna presuda

“Znate li u koliko je slučajeva imovina i konačno, pravosnažno oduzeta? Samo dva.  Jedan je problematičan. Legiji su uzeli kuću iako je ona stečena pre nego što je krivično delo izvršeno (intervju rađen pre nego što je Miloradu Ulemeku trajno oduzeta imovina). Je l to za pohvalu? Mi ćemo imati ogromne štete i posledice zbog ovakvog zakona kada ovi slučajevi dođu pred sud za ljudska prava u Strazburu.“

U Analitičkom izveštaju Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju i njenu kandidaturu za pristup Evropskoj uniji (109 strana izveštaja), izražava se zabrinutost zbog prodaje privremeno oduzete imovine za koju ne postoji opasnost od propadanja. U izveštaju se ocenjuje da praktični rezultati oduzimanja imovine ostaju ograničeni i da su postignuti u samo malom broju slučajeva.

Prema podacima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, od primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (početkom 2009. godine) do novembra 2011. godine, od 272 primera privremeno oduzete imovine (nekretnina, automobila, zemljišta…), ona je konačno oduzeta u samo dva slučaja.  Tako je Miloradu Ulemeku Legiji oduzeta kuća u Beogradu, a Darku Devedžiću stan u Novom Sadu. Takođe, trajno je oduzet plac u Šilerovoj ulici u Zemunu Dušanu Spasojeviću i Miletu Lukoviću, vođama Zemunskog klana. To znači, da je u samo tri slučaja na sudu utvrđena opravdanost oduzimanja. U čak 230 primera oduzete imovine, još nije doneta pravosnažna presuda.

Netransparentnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom

Novinari CINS-a već sedam meseci vode “borbu” sa Direkcijom za upravljanje oduzetom imovinom kako bi dobili osnovne informacije o imovini kojom Direkcija raspolaže, a koja je privremeno oduzeta u raznim krivičnim postupcima.

Prvi Zahtev za pristup informacijama smo poslali 12. decembra 2011, a kompletne informacije koje smo tim Zahtevom tražili, nismo dobili do danas, iako je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja više puta odlučivao u našu korist. CINS se Direkciji obratio zahtevom u kome smo tražili spisak oduzete imovine sa adresama, procenjenu vrednost svake oduzete nepokretnosti posebno, kao i iznos mesečnog zakupa nepokretnosti koje su izdate. Već kod prvog kontakta je došlo do problema kada je Ministarstvo pravde odbilo da odgovori na naš zahtev pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

CINS je uputio žalbu na ovaj odgovor Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodeći između ostalog da smo sličan zahtev već slali istom ministarstvu i da su nam tada dostavili tražene informacije. Poverenik je 10. februara presudio u korist CINS-a. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom nam je 28. februara odgovorila po nalogu Poverenika, ali ponovo nas je odbila u delu zahteva koji se odnosio na spisak objekata koji su izdati. Odgovor Direkcije takođe nije bio potpun, jer su nam dostavljene zbirne informacije o broju stanova, kuća, lokala i druge nepokretne imovine, iako je CINS tražio da nam se za svaku nepokretnost navede adresa ili mesto. Takođe, naveden je zbirni iznos mesečne zakupnine, a CINS je tražio mesečnu zakupninu svake nepokretnosti posebno.

Zbog šturosti odgovora, nismo bili zadovoljni i ponovo smo uputili žalbu Povereniku 02. marta 2012. Tek 17. jula je Poverenik rešio ovaj slučaj i ponovo presudio u korist CINS-a naloživši Direkciji da dostavi tražene podatke još u decembru 2011. godine. Sada već treći po redu odgovor Direkcije smo dobili smo 25. jula kada nam je poštom poslato 55 kopija ugovora o zakupu i 7 kopija ugovora o poveravanju na upravljanje oduzetom imovinom. Ugovori su stigli sa sakrivenim imenima zakupaca, adresama, čak i kvadraturama nekretnina iako su baš to informacije koje smo zahtevom tražili i koje je Poverenik naložio da nam se dostave. Nakon konsultacija sa kancelarijom Poverenika CINS je uputio predlog za sprovođenje administrativnog izvršenja na ovaj odgovor Direkcije jer više nije bilo mesta žalbi. Ovaj proces još uvek nije završen.

Ministarstvo pravde i Direkcija, koja je sastavni deo ovog ministarstva, nisu ni nakon tri meseca odgovorili na pitanja koja je CINS postavio kao ni na naš zahtev za intervjuom. Intervju smo prvo pokušali da zakažemo preko osobe koja je zadužena za odnose sa medijima. Nakon što nam je rečeno da pošaljemo pitanja, nakon čega će nam biti odgovoreno, pokušali smo da sami stupimo u kontakt sa direktorom Direkcije Jugoslavom Stojiljkovićem. U utorak, 12. juna ove godine, Stojiljković nam je na poruku odgovorio porukom u kojoj nam saopštava da je cele te nedelje zauzet i da se čujemo sledeće nedelje. U ponedeljak, 18. juna nam je u razgovoru rekao da se čujemo sredinom nedelje i da ćemo se tada dogovoriti za kraj te nedelje. Sredinom nedelje nam Stojiljković saopštava da on ne može krajem nedelje, a da posle ide na odmor, pa ili da pitanja pošaljemo mejlom Ministarstvu ili da čekamo početak jula kada se on vraća.

Odlučili smo se da pitanja pošaljemo mejlom (22. Juna 2012. godine), ovoga puta na mejl adresu mediji@mpravde.gov.rs. Međutim, već sledeće nedelje smo dobili poziv iz Ministarstva pravde sa čuđenjem zbog čega pitanja šaljemo mejlom i tako zatrpavamo tamošnje službenike, koji “zbog pitanja novinara CINS-a ne mogu da rade” i zašto ne tražimo da radimo intervju. Nakon našeg objašnjenja da mi već tri nedelje zapravo i pokušavamo da dobijemo intervju sa direktorom Stojiljkovićem i da nam je on rekao da pošaljemo pitanja na mejl Ministarstva, obećano nam je da ćemo odgovore ili intervju dobiti početkom jula, kada se Stojiljković vrati sa odmora. To se nije desilo do danas.

Projekat: Sudstvo je projekat Centra za istrazivacko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je podržao IREX Serbia Media Assistance Program finansiran od strane USAID-a.

PRAVOSUĐE POTROŠILO PREKO MILIJARDU

Izvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Srpsko pravosuđe potrošilo milijardu i dvesta pedeset miliona dinara u 2011. na novu sudsku mrežu, piše "Politika".

List navodi da je to brojka do koje je došao Sindikat pravosuđa Srbije, na osnovu izveštaja Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Sladjanka Milošević izjavila je za taj list da "to nije i konačan broj, jer stavke u izveštaju nisu prikazane javno i u potpunosti"

"Za neke sudove ima podataka o troškovima prevoza i stanovanja sudija, a za neke nema. Očekujemo da neko konačno izvrši detaljnu analizu", kazala je Miloševićeva.

"Politika" navodi da je podatke o troškovima sudova po stavkama nedavno od Ministarstva pravde i Ministarstva finansija tražio Savet za borbu protiv korupcije.

Član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić izjavila je za taj list da Ministarstvo pravde nije odgovorilo na njihov zahtev, a od Ministarstva finansija su dobili izvod iz predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i karticu iz glavne knjige trezora za izvršenje na funkciji 330 za 2009. i 2010. godinu, a za 2011. samo karticu.

"Ta kartica iz trezora sa brojem 330 predstavlja utrošena sredstva za pravosuđe. Međutim, mi iz tih dokumenata nismo mogli da utvrdimo koliki su troškovi, ni zbirno ni po vrstama", kazala je Vasilićeva.

Savet je tražio uporedne podatke za tri prethodne godine, da bi se utvrdilo koliko košta nova mreža sudova i da li su ostvarene uštede. "Smatrali smo da Ministarstvo pravde treba da uradi obračun troškova da opravda promenu sudske mreže. Naši ekonomisti su pokušali da prate stavke u navedenim dokumentima, ali nisu uspeli da utvrde brojeve i izvuku bilo kakav podatak", rekla je Vasilićeva.

OGOLJENA ISTINA

Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva

Danima izvjesni tabloid i još neki mediji razvlače skandal kojega su "iskopali" devet mjeseci nakon što se događaj odigrao. Riječ je o Sindikatu pravosuđa Srbije, koji svake godine – pa tako i prošle – organizira svoje sportske igre. Već nekoliko godina te se igre održavaju u Kladovu, u hotelima "Đerdap" i "Akva star": lani, u junu, više od 500 radnika pravosuđa iz cijele Srbije tamo je provelo pet dana, u takmičenju u 11 sportskih disciplina. Kako za "Vreme" kaže predsjednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević, kladovski hoteli su bili izbor prošlih godina zbog izuzetno ljubaznog osoblja i uprave hotela, kao i zbog (lanjske) cijene od 13.900 dinara za pet punih pansiona.

IZNENAĐUJUĆA POSTAVKA: Kao i svake godine, hotel "Đerdap" je i lani napravio iznenađenje na svečanoj večeri koja je uslijedila nakon dodjele pehara i priznanja najboljima u sportskim disciplinama. Nakon toga, otvorena su vrata druge sale, u kojoj su bili svečano postavljeni stolovi, te na samom početku – bolje rečeno kraju – te sale čekalo je "iznenađenje": postavka "Justicija". Po objašnjenju hotelske uprave, postavka "Justicija" aludira na rimsku boginju pravde, pa je tako u centralnom dijelu sale na pijedestalu sjedila djevojka-model odjevena u kostim boginje pravde, sa mačem i terazijama u rukama, a na kraju te sale, kao "Ogoljena istina" ležale su dvije gole djevojke-modeli, na čijim je tijelima bila poslagana hrana "koja nije podrazumevala konzumaciju, već je bila namenjena isključivo fotografisanju".

Kako se danas čini, neki su bili šokirani ili barem iznenađeni (bar tako danas pišu po raznim sajtovima u svojim anonimnim komentarima), ali to svejedno nije spriječilo sijevanje bliceva foto-aparata i mobilnih telefona. Desetak minuta nakon "performansa", kaže u svom saopćenju uprava AD "Đerdap Turista" iz Kladova, obje djevojke-modeli su završile svoj nastup i napustile hotel, kako je to "sugerirala i predsjednica Sindikata" Slađanka Milošević koja, kako kaže, jednako kao niti ostalih 24-oro članova organizacionog odbora sportskih igara, nije znala što će biti iznenađenja na svečanoj večeri. I hotel u svom saopćenju, kojega tabloid(i) nisu prenijeli, kaže: "Gosti hotela ‘Đerdap’, Sindikat pravosuđa, nisu bili unapred upoznati sa detaljima postavke-iznenađenja koju smo osmislili u sklopu otvaranja svečane večere."

Trebalo je dočekati mart ove godine da bi se cijela stvar prelila na tabloidne novinske stranice, pa smo tako desetak prošlih dana bili bombardirani turbo-skandalom s bombastičnim naslovima koji su potpuno jasno navodili da je tu riječ o prostituciji, trgovini ljudima, pokvarenim i nastranim ljudima iz Sindikata pravosuđa: i oni rade u pravosuđu, takvi hoće da smjenjuju ministarku pravde i ostale koji prozivaju, sram ih bilo... Objavljivane su i fotografije, neke zaista snimljene u kladovskom hotelu, a neke tko zna odakle; na primjer ona na kojoj jedan navodni pohotni sa mladog tijela robinje pokušava ustima dohvatiti komad pršuta.

Da cijela priča ne bi ostala tek na kratkotrajnom zgražavanju i "uzbuđavanju" čitalaca tabloida, trebalo je priču dograditi. Krenulo se sa iskorištavanjem žene koja u intervjuu tvrdi da je na fotografijama iz Kladova prepoznala svoju kćer koju je, zajedno sa sestrom, prije više od deset godina oteo njen bivši suprug (i otac njenih kćeri) i s "nekim ljudima" ih prisilio na prostituciju. Tu su i detalji razni o tome što žrtve (bijelo roblje) preživljavaju i kakvim su mukama izložene, sve do tvrdnje da djevojke – pa i njenu kćer koju je posljednji puta vidjela u policijskoj stanici, ali joj policija nije mogla pomoći, jer je djevojka punoljetna – njihovi gazde najprije drogiraju, pa "drže u frižideru" kako bi im se tijela dovoljno ohladila za serviranje hrane!

Kćerku, navodno otetu i u lancu trgovine ljudima, inače, ovoga utorka je pronašla TV Prva. Mlada žena je zaprepaštena što se našla u središtu tabloidne javnosti, nema ni govora o bilo kakvoj prostituciji i bijelom roblju, naprotiv, završila je fakultet i živi sasvim normalan život.

Uslijedili su, tekst za tekstom, varijacije na istu temu pod naslovima "Kaznite bludnike", "Predsjednica Sindikata učestvovala u bahanalijama", "Sramne bahanalije platili parama građana", "Zaštitnici građana: sindikalci su razvratnici!"...

POZADINA: "Devojka iz potresne priče o trgovini ženama koju je "Kurir" objavio u sklopu iste serije tekstova i devojka-model sa fotografije performansa, koja jeste načinjena u našem hotelu – nemaju dodirnih tačaka", kažu u saopćenju nadležni iz Kladova.

No, koga to više zanima: skandal se prosuo, nadišao stvarni značaj događaja (ma tko što o svemu mislio) i haranga protiv jednog sindikata je mogla rasti progresijom u kojoj se niti jedna Marina Abramović – bez namjere da njenu umjetnost uspoređujemo s kladovskim "iznenađenjem" – ne bi mogla izvući od gadnih i uvredljivih kvalifikacija.

Naročito nikoga ne zanima pozadina cijele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništit ćemo te ne birajući sredstva.

Idemo s činjenicama. Sportske igre u Kladovu održane su u junu prošle godine, spisak učesnika Ministarstvu pravde Srbije dostavljen je dva mjeseca kasnije, a Ministarstvo je kao i ranijih godina u oktobru, nakon rebalansa budžeta, platilo 50 posto troškova za petodnevni boravak više od 500 radnika u pravosuđu u Kladovu. Teško da tada nisu znali ono što znaju danas, da su se u Kladovu na svečanoj večeri dogodile "bakanalije"; čemu služe BIA i Radio Mileva koja ovih dana anonimno vršlja komentarima po raznim sajtovima?

Nekoliko dana prije no što su tabloidni tekstovi krenuli (10. marta), točnije 6. marta, Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije najavio je konferenciju za novinare "koji su spremni da prokrijumčare istinu o reformi pravosuđa". "Istina je drugačija, varaju – ali bi da odu kao pošteni". Uslijedili su pozivi iz Ministarstva pravde, najprije je triput zvala sekretarica, da bi se četvrti puta javio sam državni sekretar Slobodan Homen tražeći od Slađanke Milošević da sa svojim sindikalcima dođe na razgovor o problemu o kojemu je, po ranijem (iznevjerenom) dogovoru trebalo razgovarati danima prije. Ona je odbila, kaže, s obrazloženjem da nemaju zbog čega dolaziti ako u tom određenom dokumentu, kojega su odbili potpisati, nisu prihvaćeni zahtjevi i sugestije Sindikata.

Idućega dana na konferenciji za novinare Sindikat je objavio da "nakon dvogodišnjeg obmanjivanja o uspešnosti pravosudne reforme" zahtijevaju smjenu ministarke Malović, Slobodana Homena i Boška Ristića, člana Visokog savjeta sudstva i Državnog vijeća tužilaca, te počinju potpisivati peticiju s tim zahtjevom. "Ne bi trebalo da odu politički nevini samo zbog kraja mandata Vlade", rečeno je, već bi trebali otići zato što su odgovorni za: veću i neravnomjernu opterećenost pravosuđa, slabiju dostupnost pravde, jer je pravosuđe zatrpano, a zatrpanost dovodi do prekoračenja rokova i sve većeg broja tužbi Evropskom sudu za ljudska prava, za poskupljenje pravosuđa troškovima putovanja, dnevnica, benzina, zakupa stanova, troškova odvojenog života, za proglašavanje sudaca, tužilaca i zaposlenih za dežurne krivce ("Nismo lenji i nesposobni – to je predstava za javnost"), za destabilizaciju pravosuđa i urušavanje povjerenja građana u pravosuđe. "Građani ne bi trebalo da budu taoci političara koji ne priznaju odgovornost za svoje greške i gubitak dragocenog vremena", poručili su pravosudni sindikalci.

VEĆ VIĐENO: Potom na Sindikat pravosuđa – godinama najveći i sasvim sigurno reprezentativan – kreće tabloidna lavina, onako kako smo to već i ranije viđali. Na primjer, nakon što je usprkos pritiscima zaštitnik građana Saša Janković dostavio svoje mišljenje o problemima u radu Visokog savjeta sudstva (za koje su u datom trenutku nadležni tvrdili da ga još nisu primili, iako je Janković najprije kurirskom službom dostavio mišljenje VSS-u, a tek ga potom i objavio na internet-stranici svoje institucije!), odmah je uslijedio (nebulozni) napad na njega u (istom) tabloidu i to zbog jednog segmenta posla koji po definiciji nije izložen javnosti i konkretnog slučaja koji je tabloidu mogao biti dostupan isključivo voljom nekoga iz izvršne vlasti.

U cijeloj sablazni oko "slučaja bakanalija" u Kladovu najmanje je riječ o tome. Sama Slađanka Milošević kaže da sve to može biti neukusno, ali da je riječ ipak o napadu na Sindikat i pokušaj da se sakrije činjenica da je reforma pravosuđa katastrofalna. "Vreme" je, inače, imalo uvid u ugovor kojega je Sindikat pravosuđa sklopio sa AD "Đerdap Turistom" iz Kladova, u kojemu su do detalja navedene usluge koje će taj hotelski kompleks pružiti sindikalcima – nigdje ni spomena o "djevojkama na poslužavnicima" nema, spominje se samo "iznenađenje" na završnoj svečanoj večeri. Inače, Veljko Komlenić, direktor marketinga hotela "Đerdap", za cijelu stvar kaže da su se "zaigrali u najboljoj namjeri" i da je performans iznenađenje koje su priredili sindikalcima "preveliki iskorak ka ekstravaganciji".

Taj iskorak, vjerujemo, nije priređen samo pravosudnim radnicima, ali su oni, eto, devet mjeseci nakon događaja pribijeni na stub srama kao razvratnici koji podržavaju trgovinu ljudima, istu onu protiv koje se časni reformatori – nerijetko neshvaćeni u svojem vizionarstvu – ustrajno bore. Srećom po njih, od njih do tabloida ima putića kojima će se u odabranom trenutku dostaviti kompromitirajući materijali za kritičare reforme, pa će se sve napuhati do krajnjih granica, ne žaleći žrtve – očajnu majku i kćerku koja je sasvim nevina kolateralna žrtva tog bezočnog i sramnog spina medija i izvršne vlasti – da bi se, pogotovo u predizborno vrijeme, još jedan "neprijatelj" reforme koju je i Evropska unija prilično "opljunula" stavio na listu nemoralnih, suradnika mafije i kriminalaca.

Što imamo na kraju? Jedan performans kao zaigravanje, dezavuiranje jednog od sindikata pravosudnih radnika koji, uzgred, postavlja ozbiljna pitanja, gaženje preko leševa – uplitanje ljudi koji bi da ih se ostavi na miru – i spin koji nije odgovorio niti na jedno bolno pitanje kriminala, trgovine ljudima, općeg nemorala; samo je još jednom zaustavio preispitivanje stvarnog dometa traljave reforme pravosuđa.

I zaključku da je baš sve baš sasvim – neukusno.

Tatjana Tagirov

Sindikat pravosuđa:

Država nas disciplinuje izmišljenim skandalom

- Radi se o tome da je na delu režirani skandal čiji je cilj da se preusmeri pažnja javnosti sa problema nastalih oko sprovedene reforme pravosuđa

- Naša kritika je pogodila one čiju smo smenu tražili i zbog kojih smo pokrenuli peticiju, a to su reformatori srpskog pravosuđa

- Da, događaj jeste iz juna 2011. godine. I, gle čuda, neko je to zadržavao skoro godinu dana. Kako su se setili da taj događaj izvuku iz fioke samo dan nakon sto je Sindikat pravosuđa počeo da prikuplja potpise za smenu reformatora

- Mi izražavamo zabrinutost jer smo na licu mesta i znamo šta se dogodilo sa pravosuđem. Ono nosi mrlju, urušen mu je ugled.

- Ukoliko se utvrdi da je nestručan on može da bude razrešen. Inicijativu za razrešenje može podneti svaki građanin.

- Sindikat pravosuđa Srbije nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom. Uvek su hteli da nas disciplinuju.

- Ponavljamo, događaj koji se odigrao jeste društveno neprihvatljiv ali on se dogodio mimo znanja i volje Sindikata pravosuđa Srbije, kao i mimo ugovora

Predsednik sindikata pravosuđa, Slađanka Milošević, postala je očigledno meta pojedinih struktura u vlasti, kojima se odlučno suprotstavljala. Primenjen je princip odavno poznat, „plasiraj lažnu informciju za postizanje cilja, kad se demantuje to više nije tako važno“. O tome i drugim stvarima upravo razgovaramo u ovom intervjuu.

Vestinet – Gospođo Milošević, ovih dana ste Vi i Vaš sindikat u centru jedne teme koja preti da preraste u skandal. O čemu se zapravo radi?

S. Milošević – Radi se o tome da je na delu režirani skandal čiji je cilj da se preusmeri pažnja javnosti sa problema nastalih oko sprovedene reforme pravosuđa, o kojima jedino Sindikat pravosuđa Srbije govori bez uvijanja i straha.

Vestinet – Koga je mogla da pogodi vaša kritika da bi želeo da Vam uzvrati skandalom?

S. Milošević – Naša kritika je pogodila one čiju smo smenu tražili i zbog kojih smo pokrenuli peticiju, a to su reformatori srpskog pravosuđa – imenom i prezimenom Snežana Malović, ministarka pravde i član Visokog saveta sudstva, Boško Ristić, narodni poslanik i član Visokog saveta sudstva i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i koordinator Vlade Srbije za medije. Drugim rečima, Sindikat se zakačio sa državom.

Vestinet – Čini nam se da nijedan sindikat ne govori tako oštro kao Vi. Plašite li se odmazde?

S. Milošević – Sindikat pravosuđa Srbije ne govori oštro nego iznosi činjenice koje svi znaju a o kojima se glasno ne govori. One mogu da se dokažu. Građani ih osećaju svaki put kada uđu u sud. Znate li da je 2011. godina u srpskom pravosuđu počela sa 3,5 miliona nerešenih predmeta? To što se neko dosetio posle godinu dana da od jedne sindikalne manifestacije napravi skandal kojim želi da naruši ugled ovom sindikatu neće promeniti te činjenice i neće njihov neuspeh pretvoriti u uspeh. Imajući u vidu da se danima piše o Sindikatu pravosuđa Srbije u negativnom kontekstu, sa šokantnim i skandaloznim naslovima, gde se dodaje, oduzima i maštovito montira, to može da se shvati kao vid odmazde.

Vestinet – Taj snimak koji se koristi protiv Vas i na kome se zasniva skandal napravljen je pre skoro godinu dana, sredinom 2011 godine. Šta se tu zaista dogodilo?

S. Milošević – Da, događaj jeste iz juna 2011. godine. I, gle čuda, neko je to zadržavao skoro godinu dana. Kako su se setili da taj događaj izvuku iz fioke samo dan nakon sto je Sindikat pravosuđa počeo da prikuplja potpise za smenu reformatora. Sindikat pravosuđa Srbije, kao i drugi sindikati, svake godine organizuje sportske susrete za zaposlene. Ovi susreti zaposlenima sa niskim primanjima služe, osim za sportska takmičenja, i kao godišnji odmor jer je činjenica da su opterećeni poslom. Da ne radimo ništa nezakonito i da ništa ne krijemo govori i činjenica da Ministarstvo pravde delimično finansira sportske susrete zaposlenih, imajući u vidu uslove u kojima rade zaposleni. Osim toga, predstavnici Ministarstva pravde učestvuju na manifestacijama koje organizuje Sindikat. Navedeni „performans“, u režiji uprave hotela, samo je jedan segment izvučen namenski i proračunato iz događaja sa svečane i završne večere. Naglašavam da je na toj manifestaciji bilo prisutno više od 500 punoletnih i odraslih ljudi. U sklopu tog događaja, namerno ili slučajno, izostavljeni su: dodela pehara, medalja i diploma za najbolje u sportskim disciplinama po ekipama i pojedinačno; zatvaranje sportskih igara od strane predsednice; govor i zahvalnost direktora hotela; zahvalnost konobara; zahvalnost kuvara; poezija direktora hotela i prikaz „nedolične“ scene sa Justicijom i devojkama; plesna grupa; podela ruža damama; vatromet i na kraju muzički program.

Vestinet – Procene Evropske unije i srpske Vlade se drastično razlikuju po pitanju sudstva, od reforme koja je izvršena do tekućeg rada. Dok EU ima dosta kritika, Vlada hvali sama sebe.

S. Milošević – Da, Evropska unija izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog reforme pravosuđa Srbije. I mi izražavamo zabrinutost jer smo na licu mesta i znamo šta se dogodilo sa pravosuđem. Ono nosi mrlju, urušen mu je ugled i Sindikat ulaže velike napore da probije medijsku blokadu kako bi građanima predočio šta se u stvari dogodilo. Pravosuđe je zatrpano, neravnomerno opterećeno, pravda je postala skuplja i nedostupnija, kao i putujuća. Zbog toga se troši novac i gubi vreme a rezultati su minimalni. Sudske zgrade su stare i neadekvatne, broj zaposlenih je dva puta smanjivan, a pri tome Srbija je dobijala donacije za jačanje pravosudnog sistema od kojih nema vidljivih stvari. Sindikat pravosuđa ukazuje ne samo na propadanje pravosuđa, već na propadanje države zbog takvog pravosuđa. I pored toga, iz srpskih medija na kašičicu možete da dobijete informacije o mišljenju Evropske unije ali na kutlaču dobijamo hvalospeve kako su sudovi nakon reforme postali efikasniji, što je netačno. Zbog svega prethodno navedenog, pokušavaju da nam nametnu krivicu, računajući na kratak spoj emocija i razuma kod građana, montirajući nam aferu i tako odvlače pažnju sa stvarnih problema.

Vestinet – Naš utisak u redakciji je da je rad i pouzdanost Apelacionih sudova popravljen a da je rad osnovnih sudova čak pogoršan u smislu nepouzdanosti odluka sudija. Stekli smo utisak da su sudije u osnovnim sudovima još osioniji da se ne plaše za svoja radna mesta i da ne vode računa kakve će ocene dobiti za svoj rad. Na rad sudske administracije nemamo primedbi. Ukratko, rad sudija u osnovnim sudovima je loš po našim saznanjima. Šta činiti?

S. Milošević – To je vaš utisak. Ja ne mogu da govorim o utiscima. Kada govorimo o sudijama uvek se misli na određenu sudsku odluku. Sudija ne odgovara za svoje mišljenje pretočeno u sudskoj odluci. Da li su odluke nepouzdane, ja to ne znam. Ono što znam jeste da sudije sude po zakonu. Međutim, sudije ni na koji način ne utiču postupak kada se zakoni menjaju ili usvajaju. Oni ih dobiju kao „gotov proizvod“ dve proizvodne fabrike. Jedna je Vlada koja predlaže zakone a druga Skupština koja ih usvaja. Sudija taj proizvod mora da primeni. I to je jedan od problema zato što se zakoni donose bez javne rasprave i mišljenja praktičara, u ovom slučaju sudija. Ako je zakon loš svi bes usmere na sudove a zaboravljaju ko te zakone predlaže i usvaja. Sudije predstavljaju treću granu vlasti koja bi trebalo da kontroliše preostale dve. Njihova funkcija, nakon prvog probnog izbora od tri godine, postaje stalna. Sudije i ne bi trebalo da se plaše za svoja radna mesta zbog toga što su donele zakonitu i nepristrasnu odluku. Svaki sudski spor ima dve strane – zadovoljnu i nezadovoljnu. Ona koja je nezadovoljna uvek će reći da je sudija potplaćen i da ga mrzi. Sudije osnovnih sudova su zatrpane, ne mogu da utiču na priliv predmeta, a imaju normu koju moraju da ispune. One sudije koje putuju su u još većem problemu i stisci sa vremenom. I na kraju pritiske zbog takvog stanja trpe svi, i sudije, i zaposleni, i građani.

Vestinet – Ne govorimo o zakonima da li su dobri ili loši. Govorimo o sudijama u osnovnim sudovima. Kakav je to sudija koji dva puta donese odluku u jednom predmetu i oba puta je pobije Apelacioni sud koji na kraju donese odluku potpuno suprotnu od odluke sudije u osnovnom sudu. Kakve sankcije trpi takav sudija? Nikakve. Ostaje mu da sačeka stalno postavljenje i posle toga može da „sarađuje“ sa kim hoće.

S. Milošević – Vi kažete ne govorite o zakonima a zakon je akt koji propisuje razloge zbog čega se pobija neka sudska odluka. Može da se pobija zbog povrede postupka, povrede zakona, zbog uvođenja novih činjenica i dokaza… Dakle, razlozi su tačno navedeni. Ukoliko je viši sud, u konkretnom slučaju vi spominjete apelacioni, ne znam koji jer ih ima četiri, kako kažete dva puta vratio odluku, on je naveo i razloge zbog kojih je to učinio. Parnični sudija u Beogradu ima preko hiljadu predmeta u radu, kao i propisanu normu. Sudija je ispunio normu i od broja donetih odluka, kao što ste naveli, vraćena mu je jedna odluka ili na primer 20%. To se vrednuje i oni su podložni proveri. Naravno, ni oni nisu bezgrešni. Način na koji se proverava njihov rad takođe je određen zakonom. Osim toga, može se doneti odluka o udaljenju sudije ali uslovi za to su, opet, propisani zakonom. Može se udaljiti ukoliko je pokrenut postupak za razrešenje a razlozi za razrešenje isto su propisani zakonom. Dakle, ukoliko se utvrdi da je nestručan on može da bude razrešen. Inicijativu za razrešenje može podneti svaki građanin. I najzad, o ovome bi bilo dobro da pitate sudije.

Vestinet – Većina sindikata je najavila angažovanje u politici i početak kampanje na izborima. Da li je sindikatima mesto u politici. Da li je to onda samo još jedna stranka na izborima. Šta su onda sindikati?

S. Milošević – Neke sindikalne centrale su najavile da će se politički angažovati. Mi imamo sreću da pripadamo najvećoj sindikalnoj centrali koja je donela ispravnu odluku da se neće baviti politikom. Odluka je ispravna jer su sindikalnu centralu opsedale vođe političkih partija, koje odlično poznajemo i koje se samo rotiraju i obećavaju. Nikako da dočekamo da sa reči pređu na dela. Zašto bismo im verovali? Toliko su pričali da prisutni nisu uspeli da iste te vođe pitaju šta ih je do sada sprečavalo da radnicima stvore bolje uslove rada, veće zarade, odnosno zarade od kojih može da se normalno živi itd. Sindikat mora da bude spona između radnika koje zastupa i poslodavaca. Dakle, sindikatu nije mesto u politici.

Vestinet – Sa kojom Vladom je Vaš sindikat imao najbolju saradnju u smislu prava radnika i prava delovanja sindikata?

S. Milošević – Postavili ste mi veoma teško pitanje. Sindikat pravosuđa Srbije nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom. Uvek su hteli da nas disciplinuju. Neki su nas saplitali više, neki manje, ali su nas svi jednako ignorisali. Socijalni dijalog u Srbiji je u povoju i skoro da ga nema. Kada odlazite kod poslodavca sa jasnim zahtevima i rešenjima, uglavnom se trude da vam nametnu svoja rešenja. Vi možete da prihvatite ili ne prihvatite. Ukoliko ne prihvatite, koristite sve legitimne sindikalne mere kako bi ih ubedili u ispravnost svojih rešenja od kojih će većina zaposlenih imati koristi. U našem slučaju, poslodavac je Vlada koja bi trebalo da poštuje zakone koje predlaže a njena većina usvaja. Sindikat pravosuđa Srbije nikada nije tražio više od onoga što je određeno zakonom ali ne pristaje ni na manje. Međutim, ta ista Vlada krši sopstvene zakone. Ukoliko ne prihvatite ponuđeno, oni uvek imaju rezervni sindikat koji svoj rad afirmiše tako što je uvek rezervni i uvek na sve pristaje.

Vestinet – Sva je prilika, to pokazuju svi činioci da se u Srbiji ekonomska situacija neće poboljšati ni za nekoliko sledećih godina. Šta vaš sindikat predviđa u svom delovanju za naredni period i na šta ćete se fokusirati?

S. Milošević – Sindikat pravosuđa Srbije zalagaće se da građani steknu poverenje u rad pravosuđa a to je mukotrpan posao. U tom smislu, pravosuđe mora da se otvori za javnost. Nastojaćemo da građani budu što više informisani o tome šta se radi u pravosuđu. Što se tiče zaposlenih, bilo nosilaca pravosudnih funkcija, bilo administracije, borićemo se svim sindikalno dozvoljenim sredstvima da njihov materijalni položaj bude u srazmeri sa obimom, odgovornošću i složenošću poslova koje obavljaju. Verujemo da će se u budućnosti više ulagati u pravosuđe jer pravosuđe nije trošak nego dobra investicija.

Vestinet – Na kraju da li ima nešto što biste želeli da kažete, a mi Vas nismo pitali?

S. Milošević – Veoma cenimo to što želite da saznate istinu koja je uvek jednostavna. Ponavljamo, događaj koji se odigrao jeste društveno neprihvatljiv ali on se dogodio mimo znanja i volje Sindikata pravosuđa Srbije, kao i mimo ugovora. Možete da izvršite uvid u navedeni ugovor. Mi to nismo naručili, uprava hotela je to pripremila samoinicijativno kao iznenađenje. Kada smo shvatili o kakvom se iznenađenju radi, mi smo i odreagovali. Stoga vas molim da kontaktirate upravu Hotela Đerdap i proverite sve činjenice i okolnosti pod kojima se slučaj odigrao.

EKSKLUZIVNO: Šta su saradnici Štefana Filea rekli predstavnicima Vlade Srbije

BRISEL OZBILJNO ZABRINUT ZBOG REFORME PRAVOSUĐA

Simon Mordu i Pjer Mirel, najbliži saradnici evropskog komesara, na sastancima u Briselu uputili niz oštrih kritika na reformu pravosuđa i saopštili precizne zahteve

Autor: Nikola Tomić

Brisel, Beograd - Evropski komesar za proširenje Štefan File ozbiljno je zabrinut zbog reforme pravosuđa u Srbiji i veoma je nezadovoljan nacrtom antikorupcijske strategije, koja mu je dostavljena iz srpske Agencije za borbu protiv korupcije. File čak upozorava da je nedopustivo da Ministarstvo pravde Srbije u domaćim medijima plasira informacije da je Evropska komisija potpuno zadovoljna reformom pravosuđa.

.

Ovo su, kako Danas ekskluzivno saznaje, najbliži saradnici evropskog komesara izjavili predstavnicima Vlade Srbije na više sastanaka u Briselu tokom januara i februara. Šef Fileovog kabineta Simon Mordu i direktor za Zapadni Balkan u EK Pjer Mirel sa saradnicima kazali su srpskim zvaničnicima da će formalna ocena upućena državama članicama EU glasiti da Komisija „nije sasvim zadovoljna“ reformom pravosuđa, ali da „nastavlja monitoring“, preneli su sagovornici Danasa iz Brisela.

Komesar File nalazi se pod ogromnim pritiskom, posebno nakon što su mu članovi poslaničke grupe holandskih Zelenih u Evropskom parlamentu uputili zvaničnu zamerku da u Mišljenju EK o spremnosti Srbije da dobije status kandidata nije realno prikazao situaciju u reformi pravosuđa, kažu briselski izvori našeg lista.

Mordu i Mirel preneli su sagovornicima iz Beograda ozbiljnu zabrinutost, i ličnu i Štefana Filea, stanjem u srpskom pravosuđu, jer su u sedištu EU i parlamentima nekih zemalja članica, sve glasnije ocene da je EK progledala kroz prste Srbiji u procesu odlučivanja o kandidaturi za članstvo.

Komisija je sada u defanzivnoj poziciji, a Srbija ponovo u osetljivom periodu, jer će po donošenju odluke o statusu kandidata na red doći proces utvrđivanja datuma početka pregovora o pristupanju, upozorili su Fileovi saradnici. Oni su naglasili da će u pregovorima prva na red doći poglavlja 23 i 24, a to su vladavina prava i borba protiv korupcije, te da je moguće i beskonačno odlaganje utvrđivanja datuma, a onda kada proces počne i blokiranje pregovora, ukoliko EK ne bude zadovoljna situacijom u pravosuđu.

A, šta se zapravo od Srbije u ovom trenutku traži? Pre svega, prema rečima Mordua i Mirela, koje prenose Danasovi izvori, neophodna je revizija svih odluka Visokog saveta sudstva, koje je ovo telo donelo kada nije imalo kvorum. EK sve odluke VSS za koje nije postojao kvorum smatra nelegalnim i podržava primedbe ombudsmana Saše Jankovića, jasan je stav Komisije.

Takođe, Brisel zahteva da vlasti Srbije predstavnicima EK obezbede prisustvo na svim narednim sednicama VSS na kojima će se razmatrati reizbori sudija i tužilaca u postupku revizije. Insistira se i na pristupu dosijeima sudija i tužilaca koji nisu reizabrani na funkcije.

Najbliži saradnici Štefana Filea kritikovali su i dosadašnje odluke Državnog veća tužilaca u procesu reizbora jer su, kako kažu, u suprotnosti sa smernicama EK. Od kvaliteta obrazloženja odluka VSS i DVT o reizboru sudija i tužilaca, zavisiće konačan stav Komisije o reformi pravosuđa. Taj stav će biti definisan na osnovu pomenutog monitoringa narednih postupaka, uvida u dosijee i krajnje temeljite analize onoga što je do sada učinjeno, poruka je Brisela.

Dodatni razlog za kritike je kod evropskih zvaničnika izazvao Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, za koji oni smatraju najodgovornijom srpsku Agenciju za borbu protiv korupcije. Zbog toga su zatražili da „brigu“ o Strategiji i Akcionom planu za njenu primenu preuzme Ministarstvo pravde Simon Mordu i Pjer Mirel su predstavnicima Vlade Srbije na sastancima u sedištu EK u januaru i februaru preneli izraze ozbiljnog nezadovoljstva Štefana Filea zbog toga što Ministarstvo pravde u srpskim medijima plasira informacije o tome da je EK potpuno zadovoljna reformom pravosuđa, kao i očekivanje da će se s tom praksom prestati, preneli su briselski sagovornici Danasa.

Ministarka Malović „preuzela odgovornost

Ministarka pravde Snežana Malović preuzela je odgovornost za propuste u radu Ministarstva i Komisije koju je ono obrazovalo u vezi sa izmenama izveštaja sudova o kvalitetu rada sudija, saopštio je juče Visoki savet sudstva. Ministarka je članove VSS obavestila da nije znala za izmenu izveštaja o kriterijumima kvaliteta rada sudije, na koje je ukazalo Društvo sudija Srbije. Ministarstvo i Komisija za dalje unapređenje poslovne aplikacije nisu mogli da menjaju izveštaje sudova u kojima se prikazuje kvalitet rada, jer to nije u njenoj nadležnosti, već isključivo u nadležnosti VSS, navodi se u saopštenju i ističe da se ministarka Malović složila s tom činjenicom.

Romi i mediji

Simon Mordu i Pjer Mirel preneli su srpskim zvaničnicima ocenu da na inkluziji Roma u Srbiji „do sada ništa nije učinjeno“, kao i da sve ono što je preduzeto od dana donošenja Medijske strategije, oktobra 2011, potpuno je njoj suprotno, pre svega na nivou lokalnih samouprava

Istraga zbog objavljivanja podataka

Beograd -- UNS je pozvao ministarku pravde Snežanu Malović da povede istragu o tome kako su zaštićeni podaci o maloletnoj osobi dospeli u dnevni list "Kurir“ 25. oktobra.

Radi se o podacimo o maloletnom sinu sekretarke Sindikata pravosuđa Srbije Slađanke Milošević, koji su dostupni samo uz potpis suda. U saopštenju UNS-a se ističe da zbog ovakvih situacija podržava poziv poverenika za zaštitu informacija Rodoljuba Šabića da mediji poštuju privatnost građana.

Udruženje, takođe, traži od republičkog javnog tužioca da obavesti javnost o tome da li će pokrenuti postupak protiv lica koje je obelodanilo podatke o maloletniku, što je krivično delo iz člana 337 stav 2 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena i zatvorska kazna.

Sumnja se da postoji politička pozadina ovog krivičnog dela, u kojem je list 'Kurir' zloupotrebljen kako bi se zastrašila i kompromitovala Slađanka Milošević i razbio štrajk u pravosuđu, navodi se u saopštenju.

Tanjug

U PRAVOSUĐU IPAK NASTAVAK ŠTRAJKA

 23:29 | Izvor: B92 Beograd

 Sindikat pravosuđa ne prihvata poslednju ponudu državnog sekretara Slobodana Homena. MMF ostavio Vladi da rešava taj problem.

Štrajk zaposlenih u pravosuđu se nastavlja. Sindikat ne prihvata poslednju ponudu koju ima je izneo državni sekretar za pravosuđe Slobodan Homen.

Homen je, naime, izjavio da je zaposlenima u pravosuđu ponuđeno povećanje plata za više od 40 odsto od 1. novembra, ali predstavnici sindikata kažu da to nije istina. Uštede napravljane reformom pravosuđa koje postoje u budžetu resornog ministarstva i smanjenje najviših plata u državi - stvorilo je uslove da Vlada pred sindikat pravosuđa izađe sa najboljom mogućom ponudom. Tako barem kaže državni sekretar Slobodan Homen.

“To je konkrento povećanje od negde preko 40 posto na plate. Drugim rečima, plate koje su nekada bile 16-17 hiljada išle bi na 27-28 hiljada dinara. Smatram da je ovo maksimum kada je u pitanju budžet i da je, sa druge strane, to jako dobra ponuda”, kazao je Homen.

“Naravno ne mislim da se ni sa tim novcem može sjajno živeti, ali mislim da je Minsitarstvo pravde i Vlada učinila sve da se popravi položaj ljudi zaposlenih u pravosuđu, imajući u vidu da su njihove palte svih ovih godina bile najniže u državi”, rekao je on.

Sindikat, međutim, tvrdi da državni sekretar nije rekao istinu i kao dokaz za to pružaju prostu matematičku računicu.

“Svi oni koji znaju da računaju - neka izračunaju i vide da li je moguće da povećanje od 40 posto plata od 16-17 hiljada dinara na kraju izađe na 27-28 hiljada dinara”, kaže Slađanka Milošević iz Sindikata zaposlenih u pravosuđu.

“Druga stvar, gospodin Homen je izričit bio da izmene zakona mogu da se dogode tek možda na kraju godine i uopšte nije bilo govora da će se to primenjivati u roku od možda već 10 dana. Jedino realno što je on ponudio je povećanje stimulacije na 4 400 dinara”, rekla je ona.

Povećanje stimulacije ili tzv. pravosudnog dodatka, međutim, nije dovoljno da sindikat zaposlenih u pravosuđu prekine štrajk koji su počeli još 6. oktobra.

Poštujući radni minimum i primajući samo hitne predmete, štrajkači traže jedinstvenu cenu za obračun zarada u pravosudnim organima - da svi imaju osnovicu kao sudije i tužioci od 28.000 dinara.

Oni su svoj problem izneli i misiji MMF-a koji ih je saslušala ali je rekla da je na vladi da reši problem. zaposlenih u više od 80 sudova širom zemlje trenutno su štrajku.

Saopštenje i demanti

Ministarstvo pravde saopštilo je da su predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu u četvrtak uveče odbili dođu na dalje razgovore sa predstavnicima tog ministarstva. Time je, kako se navodi u saopštenju, onemogućeno da se sa ovim sindikatom postgine sporazum, pa Ministarstvo poziva sve zaposlene u pravosuđu da prihvate poslednju ponudu Vlade.

Međutim, predstavnici sindikata zaposlenih u pravosuđu kažu za B92 da ih niko iz Ministarstva pravde nije ni zvao na bilo kakav razgovor.

Nata Mesarović, predsednica VSS, zarađuje čak 402.625!

Sama sebi digla platu!

Vrhovni savet sudstva, čiji je Nata Mesarović predsednik, doneo odluku da sudijama Kasacionog suda, pa i samoj Mesarovićki, poveća platu za 30 odsto! Nata sada ima osnovnu platu od 322.625 dinara, plus dodatak za rad u VSS od 45.000 i još 35.000 za rad u Ministarstvu pravde

Povećala sebi platu za 75.000

Predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović, koja je istovremeno i predsednica Vrhovnog kasacionog suda, povećala je sama sebi platu za 74.452 dinara! VSS je, naime, na sednici održanoj 21. jula doneo odluku da se plate sudijama Vrhovnog kasacionog suda povećaju za 30 odsto retroaktivno od 1. jula ove godine. Odluka o ovoj povišici nikada nije objavljena ni u jednom mediju.

Tako Nata Mesarović umesto nekadašnjih 248.173 sada ima platu od 322.625 dinara! Ali, to nije sve. Njena ukupna mesečna primanja su čak 402.625 dinara pošto dobija i mesečne naknade od 45.000 dinara za vođenje Vrhovnog saveta sudstva, a zarađuje još i 35.000 dinara kao član Komisije za polaganje pravosudnog ispita pri Ministarstvu pravde.

Sindikat: To je bruka!

Inače, po zakonu, Vrhovni kasacioni sud ima 29 sudija, ali petoro njih još nije imenovano. Upravo u toj činjenici da nisu imenovane sve sudije, Nata Mesarović je našla zakonski osnov da poveća plate zbog „povećanog obima posla!?! Tako su „zahvaljujući" Mesarovićki povišicu od 30 odsto dobile i sve ostale sudije. Među njima je i Sonja Brkić, upamćena po tome što je tokom 2008. uzimala dve plate, uz godišnju platu u Vrhovnom sudu Srbije od 1.970.815 dinara, Brkićka je tada kao predsednica RIK-a uzela još 2.673.584 dinara!

Član Sindikata pravosuđa Beograda Slađanka Milošević kaže da je skandalozno to što su članovi VSS-a sami sebi povećali zarade.

- Molim vas, to je bruka! Bruka i sramota! Šta je sa ostalima u pravosuđu? Pa, sudski referenti imaju plate između 16.000 i 20.000 dinara i to su ubedljivo najmanja primanja u državnoj administraciji! - kaže Miloševićka i napominje da je Mesarovićka ovim činom dovela u pitanje svoj moral:

Prihodi Nate Mesarović

- Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije    322.625 (ranije 248.173*)

- Član Visokog saveta sudstva    45.000*

- Član komisije za polaganje pravosudnog ispita 35.000*

- Ukupno 402.625 dinara

* Podaci iz izveštaja o imovini sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije

- Ako već nisu u mogućnosti da svima povećaju plate, pa što se vajna Nata Mesarović nije setila, pa rekla: 'Dobro, mi imamo plate od kojih možemo da živimo i ne moramo da ih povećavamo, jer nije korektno, nije ni pošteno, ni moralno' - komentariše Slađanka Milošević. Ona je pozvala reizabrane i nereizabrane sudije da se pridruže Sindikatu pravosuđa Beograda u štrajku najavljenom za 6. oktobar zbog niskih primanja i preopterećenosti poslom.

Nata bez komentara

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da joj nije jasno zašto sudije Vrhovnog kasacionog suda ne dele sudbinu svih ostalih sudija.

- Molim vas, čime se ta odluka VSS-a obrazlaže?! Ako se jednim sudijama povećava plata, zašto se to ne čini i ostalima?! Čime su to Mesarovićka i njeni najbliži saradnici zaslužili tako velike plate?! - pita se Boljevićeva.

Nata Mesarović juče se nakratko javila novinaru Pressa, ali kad je čula šta nas interesuje, nije želela bilo šta da komentariše, već nam je samo rekla da se danas obratimo Visokom savetu sudstva.   

B. BOJIĆ

DOSTOJANSTVO JE SKUP MORALNIH KATEGORIJA ("Svedok", str. 18 i 19)

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Mondo | 09.mart.2010 | 13:24

Traže ostavku Mesarovićeve jer nije odgovorila na zahteve sindikata da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda.Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Glas Javnosti | 09.mart.2010 | 13:26

BEOGRAD - Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku, jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik gradskog odbora sindikata Ivica Cvetković.Cvetković je izjavio Tanjugu da je Sindikat dobio poziv iz Visokog saveta za sastanak, ali da je on odbijen s obzirom na planirane obaveze u vezi sa današnjom predajom molbe.- Predložili smo im da se sastanemo sutra, pa ćemo da vidimo da li će naš predlog biti prihvaćen - precizirao je Cvetković. Sindikat traži ostavku Mesarovićeve jer joj se u više navrata obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni - naveo je Cvetković, napominjući da neraspoređeni radnici na osnovu usmenog naloga rade i subotom i nedeljom za 65 odsto zarade, odnosno 12.000 dinara.- Reforma je dovela do...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa podneo molbu za ostavku Nate Mesarović

Press Online | 09.mart.2010 | 12:35

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas je predao molbu predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer smatra da nije dostojna da obavlja tu funkciju kao ni funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda

Molbu je u pisarnici Ministarstva pravde predao predsednik gradskog odbora sindikata Ivica Cvetković.Cvetković je izjavio Tanjugu da je Sindikat dobio poziv iz Visokog saveta za sastanak, ali da je on odbijen s obzirom na planirane obaveze u vezi sa današnjom predajom molbe."Predložili smo im da se sastanemo sutra, pa ćemo da vidimo da li će naš predlog biti prihvaćen", precizirao je Cvetković.Sindikat traži ostavku Mesarovićeve jer joj se u više navrata obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost i rasporede svi zaposleni, naveo je Cvetković napominjući da neraspoređeni radnici na osnovu usmenog naloga rade i subotom i nedeljom za 65 odsto zarade (12.000 dinara).Reforma je dovela do organizovanog haosa, a...

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Blic | 09.mart.2010 | 00:16

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije danas će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u saopštenju Sindikata, podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana. Takođe, članovi VSS su skoro nesmenjivi. Sindikat napominje da se njena smena traži jer joj se Sindikat u više navrata bez uspeha obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost" i rasporede svi zaposleni. "Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65 odsto zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno", navodi se u saopštenju. Dodaje se da se tako prikriva činjenica da kriterijumi koji su...

Pročitajte vest u celini »

Traže ostavku Nate Mesarović

RTV Vojvodina | 08.mart.2010 | 15:22

BEOGRAD - Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije sutra će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u saopštenju Sindikata podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi VSS skoro nesmenjivi....

Pročitajte vest u celini »

Sindikat pravosuđa traži ostavku Nate Mesarović

Press Online | 08.mart.2010 | 16:35

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije sutra će predati zahtev predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović da podnese ostavku jer nije dostojna da obavlja tu funkciju kao i funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Molba će biti predata u pisarnici Ministarstva pravde, a kako je objašnjeno u sapštenju Sindikata podnosi se jer je procedura za njenu smenu komplikovana i što su članovi VŠ skoro nesmenjivi.Sindikat napominje da se njena smena traži jer joj se sindikat u više navrata bez uspeha obraćao sa zahtevima da se u pravosuđu ukine "privremenost i rasporede svi zaposleni."Čist bezobrazluk i pokvarenost predstavnika najviše pravosudne instance ogleda se u tome što se neraspoređeni radnici iskorišćavaju nezakonito na osnovu usmenog naloga da izvršavaju radne zadatke za 65 odsto zarade (12.000 dinara) i što im uručena rešenja važe retroaktivno", navodi se u saopštenju. Dodaje se da se tako prikriva činjenica da kriterijumi koji su...

Pročitajte vest u celini »

Slike i prilike našeg pravosuđa

Kompjuteri ne mogu da zamene sudije

Otkazi za nedostojne sudije

klikom na naslov preuzmite tekst u .pdf formatu

SMRT SRPSKOG PRAVOSUĐA

klikom na naslov preuzmite tekst u .pdf formatu

SUDOVI U BLOKADI

Od Nove godine sudovi u Srbiji biće blokirani, ali ne zbog štrajka zaposlenih već zbog promene Zakona o sedištu sudova

Reforma pravosuđa, koja se sprovodi po „hitnom postupku“, neće dovesti do željenih rezultata. Naprotiv, država želi da transformiše sudove u „mašine za štancovanje presuda“, ali ne prihvata obavezu da pravosuđu obezbedi uslove za bolji i brži rad. Ono će reformom biti ograničeno i blokirano, istaknuto je na konferenciji za novinare 20.novembra.

Sudovi će biti u blokadi od 1.januara, ali ne zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu već zbog promene Zakona o sedištu sudova. Blokadom će biti zadovoljni tuženi i okrivljeni, ali ne i sudije, tužioci i žrtve, izjavila je tom prilikom Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije.

Za efikasno pravosuđe mora da postoji i dovoljan broj zaposlenih. U srpskom pravosuđu ima 12.845 nesudskog osoblja, sudija 2.252 i 600 tužilaca. Visoki savet sudstva doneo je odluku da je Srbiji potrebno 1.863 sudije, ali je nejasno kako se došlo do tog magičnog broja za efikasnost sudova. Smanjenje broja zaposlenih, bez obezbeđenja sredstava i ostalih uslova rada, dovešće do većeg zaostatka u radu i do pada kvaliteta, upozorava Živanovićeva, i posebno napomenje da je pravosuđe povećalo ažurnost, ali se ona ne vidi zbog stalnog rasta broja predmeta.

Po oceni predsednice Sindikata pravosuđa, nelogično je da se odnos broja sudija i broja stanovnika razlikuje od grada do grada. Tako je za Novi Sad predviđen jedan sudija na 3.000 stanovnika, za Niš jedan sudija na 3.250 i, što je najčudnije, jedan sudija na 12.000 stanovnika u Beogradu, gde je prošle godine u radu bilo 387.000 predmeta. Kad se taj broj podeli sa brojem od 229 „reformisanih sudija“ predviđenih za Beograd (trenutno ih je 290), proizilazi da će sudija u Beogradu imati 1.760 predmeta (sada ih je 1.063).

                Predstoji nam seoba Srba veća nego po Čarnojevićem, jer ljudi ne znaju gde će im biti suđeno. Ovih dana dobijaju obaveštenja da će im naknadno biti javljeno ko će im suditi, gde će im se suditi, u kom sudu i gde će taj sud biti, kaže Živanovićeva.

                Sedište Prvog osnovnog suda u Beogradu, na primer, biće u Palati pravde, a njegova odeljenja biće razbacana po gradu, tako da bi građanima trebalo da se obezbedi turističko-sudski vodič, jetko primećuje Živanovićeva.

U Drugi opštinski sud preseljava se 70.000 predmeta, dok se arhiva Četvrtog opštinskog suda preseljava u Palatu pravde, u kojoj nema mesta za toliku arhivu.

                Zbog smanjenja broja sudova i broja zaposlenih, zaključuje Živanovićeva, pravda postaje teže dostupna građanima, jer će iz nekih opština do najbližeg suda morati da putuju i stotinu kilometara.

                Na konferenciji za novinare je rečeno da u delu godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju piše da „reforma pravosuđa koja je u toku i njena donekle ishitrena primena predstavljaju veliki rizik po neizvesnost, kredibilitet i efikasnost pravosuđa“.

Sindikat: Sudovi u Srbiji biće u blokadi od Nove godine

Sudovi u Srbiji biće od 1. januara pod blokadom, ali ne zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu, već zbog promene Zakona o sedištu sudova, izjavila je juče Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije.

Blokadom sudova biće zadovoljni tuženi i okrivljeni, ali ne i sudije, tužioci i žrtve, ističe Živanovićeva.

- Predstoji nam seoba Srba veća nego pod Čarnojevićem, jer ljudi ne znaju gde će im biti suđeno. Ovih dana dobijaju obaveštenja da će im naknadno biti javljeno ko će im suditi, gde će im se suditi, u kom sudu i gde će taj sud biti - kaže ona.

Po njenim rečima, imaćemo 34 osnovna suda, i to nije dovoljno za pravne apetite građana Srbije kojima zbog smanjenja broja tih sudova pravda postaje teže dostupna jer će iz nekih opština do najbližeg suda morati da putuju i do stotinu kilometara.

- U Drugi opštinski sud u Beogradu preseljava se 70.000 predmeta, dok se arhiva Četvrtog opštinskog suda preseljava u Palatu pravde, u kojoj mesta za toliku arhivu nema. To je jedna vrsta problema. Druga je ta što sada po jednom sudiji imamo 1.063 predmeta, a od Nove godine smanjuje se broj sudija, pa ćemo imati 1.285 predmeta po sudiji, i to bez tekućeg priliva. Ali sudija u Beogradu imaće u startu 1.760 predmeta - ukazuje Živanovićeva.

Po njenoj oceni, nelogično je da se odnos broja sudija i broja stanovnika razlikuje od grada do grada, tako da u Novom Sadu imamo jednog sudiju na 3.000 građana, u Nišu jednog na 3.250, dok u Beogradu jednog na 12.000 stanovnika.

Na preskonferenciji je rečeno da u delu godišnjeg izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na Srbiju piše da „reforma pravosuđa koja je u toku i njena donekle ishitrena primena predstavljaju veliki rizik po nezavisnost, kredibilitet i efikasnost pravosuđa“.

U sudu nema ko da radi

- Da nas čeka blokada zbog manjka zaposlenih, vidi se po onome što se dogodilo u Bajinoj Bašti. U ponedeljak nam se javio predsednik suda i pita nas šta da radi. Došao je na posao i video da u celom sudu od zaposlenih ima sedam sudija i jednog zapisničara, a da su ostali uzeli otpremninu i radni staž im prestao s 15. novembrom. Tako sud nije mogao da radi. Rekli smo mu da se obrati Ministarstvu pravde - rekla je Slavica Živanović.

Autor: D. P. V. | 21.11.2009. - 05:00 (izvor: Blic Online)

NEĆEMO TRGOVNU LJUDIMA

Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije ocenio je da je predlog Ministarstva pravde za rešavanje viška zaposenih nepotpun. Zato je ministra za državnu i lokalnu samoupravu upozorio da nedostavljanje predloga izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima sindikatu, zna^:či kršenje Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Sindikalci su poručili da očekuju da će se izmene ovog zakona odnositi i na državne sekretare, pomoćnike ministara, direktore i pomoćnike direktora vladinih službi. Po objašnjenju sindikalaca, ovi državni službenici, stupanjem na snagu ovog zakona, prestaju da budu funkcioneri i imaju status zaposlenih, ali su i dalje zaštićsni, pa i po prestanku dužnosti, teče im radni staž, a zarade im se kreću od 70 do100 hiljada dinara.

Sindikat pravosuđa u saopštenju za javnost je naveo da su sudije u sasvim drugačijem položaju, jer kad budu proglašeni viškom, nakon reizbora, nemaju više šanse da rade u pravosuđu.

Sindikalci su poručili da od Ministarstva pravde očekuju da objavi akte o privremenoj sisitematizaciji u pravosudnoj mreži, da precizira koliko je zaposlenih višak, alii da predoči stimulativni program racionalzacije. U suprotnom, upozorili su, obratiće se MOR - u i obavestiti ga o kršenju ratifikovanih konvencija.

Za Sindikat pravosuđa, navodi se u saopštenju, predloženi nacrti zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u Vladi i javnim preduzećima čiji je Vlada osnivač, su neprihvatljivi. Pored toga, saopštava ovaj sindikat, "trgovinu i neprincipijelne dogovore sa predstavnicima centrala koje vodi premijer Cvetković, s gnušanjem odbijamo, jer su granski sindikati autonomni u mišljenju i stavu, a samim tim i teže shvatljivi za uobičajenu vladavinu pravila - idem kod glavnog po sopstveno mišljenje".

Konj bez noge

"Reforma pravosuđa – Kadrovi i njihov višak"; VREME 980

Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije.

Pri tom zaboravljaju da kažu broj predmeta u radu (2,5 miliona) a nagoveštavaju (to obećavaju godinama) donošenje novih procesnih zakona, instalaciju informacionih tehnologija, uslove rada, nove zgrade i mnogo toga. Ipak, nekako uvek zaboravljaju u svojim govorima da kažu i to, rekla bih namerno, šta su do sada uradili za pravosuđe da ono bude bolje. Sve promene koje su se događale do sada nisu ubile oskudicu koja vlada pravosuđem poslednjih dvadeset godina. Drugim rečima, trenutno pokušavaju da ubede građane kako će "konj" kome prebijete jednu nogu da vuče više, brže i bolje! Opravdano se postavlja pitanje da li žele efikasno ili jeftinije pravosuđe? Za svaki učinjen korak, i onaj oprezan i onaj neoprezan, unapred se mora znati šta nam donosi.

Godinama unazad pravosuđe se drži na tankoj finansijskoj uzici. U skladu s tim, Sindikat pravosuđa Srbije osmislio je način kako i gde može da se uštedi a sve kako bi bilo više novca. Ne samo za pravosuđe, nego i za državu. I sada upravo želim, iako nerado to činim, da pohvalim jedan deo Vlade Srbije – Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, jer je ona bila inicijalna kapisla za moj projekat uštede. Naime, u toj Upravi postoji Baza pravnih propisa, dnevno ažurna i besplatna, ali trn u oku privatnim preduzetnicima čija je delatnost praćenje pozitivnih propisa i koji su, ne znam uz čiji blagoslov, ušli u sve državne organe. U svom dopisu ministru pravde Zoranu Stojkoviću navela sam da pravosudni organi, osim što su pretplaćeni na "Službeni glasnik" (što nema smisla da državni organ plaća državino) koriste, odnosno plaćaju Intermeksu (privatnom preduzetniku) korišćenje njihove baze pravnih propisa. Izračunala sam tada da bi država koristeći Bazu pravnih propisa svoje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa uštedela najmanje milion evra godišnje. I umesto da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije iniciraju ulaganje u eventualno unapređenje svoje baze, oni podnose projekat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za pravljenje nove baze, na osnovu kog projekta i dobijaju donaciju od preko milion evra. Međutim, ta baza od samo hiljadu "prekopiranih zakona" i spiskanih milion evra radila je jedino za vreme primopredaje, mislim za slikanje. Osudu političara nisam ni očekivala, ja ipak radim u pravosuđu i znam da su političari, mislim dok je pravosuđe ovako nezavisno i samostalno, najpošteniji građani Srbije.

Promenila se vlada, ko velim biće bolje, razumni su, hitaju u Evropsku uniju, znaju pravila. Kad, opet iznenađenje, ono što je svuda pravilo, kod nas nije čak ni izuzetak. Novi ministar pravde, nova nada, pišem ponovo, objašnjavam, međutim, opet ništa značajno, isključili su samo server te neupotrebljive baze da ne troši struju. Priznaćete, i to je ušteda. Opet nova vlada, nova ministarka pravde i nova nada. Da li je vreme da odustanem? I dalje se kupuju glasnici i plaća privatna baza. Osniva se novo telo Vlade Srbije – Jedinica za seču pravnih propisa, i dobijaju nove donacije, ovoga puta od Svetske banke. Ne znam šta će se dogoditi sa ovim projektom, još traje. Međutim, ono što znam jeste da se Bilteni Vrhovnog suda Srbije nalaze na Internet stranici Intermeksa i prodaju ostalim sudovima. Intermeks ima autorsko pravo za objavljivanje sudske prakse iz Vrhovnog suda Srbije. A Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i dalje vredno radi, posvećeno pruža usluge svojim korisnicima. Za njih nema donacija, i dalje je sve džabaka, a oni svesni da je i Srbija minsko polje, korak po korak ipak stižu do svojih vernih korisnika. Ljubazni, profesionalni, efikasni, ažurni, pa još i besplatni! Sve na jednom mestu! Čudi me da niko iz te Uprave nije predložio Vladi Srbije da se malo zamene uloge sa privatnim preduzetnicima.

Slađanka Milošević, sekretar Sindikata pravosuđa Srbije

Sindikati državnih organa traže hitan sastanak sa premijerom

Sindikati društvenih delatnosti i državnih organa zatražili su danas hitan i neodložan sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kako bi bili upoznati sa kriterijumima, merilima i razlozima za najavljeni program racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru. Vlada govori o planu za smanjenje broja zaposlenih u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, upravi, pri čemu nijedan sindikat nije učestvovao u izradi tog programa, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) Branislav Pavlović. On je dodao da sindikati, u slučaju neuspešnih razgovora sa Cvetkovićem, neće imati drugog izbora nego da izađu na ulice.

U otvorenom zajedničkom pismu premijeru Cvetkoviću obratili su se SOS, Sindikat zaposlenih u upravi i društvenim organizacijama, Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Novi sindikat zdravstva, Policijski sindikat, Sindikat naučno-istraživačke delatnosti i Sindikat estrade.

Te sindikalne organizacije potpisale su sporazum o akcionom jedinstvu i zajedničkom delovanju, radi zaštite i unapređivanja interesa i prava svog članstva i zajednički će delovati u razgovorima sa poslodavcem, rečeno je na skupu. Predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu Slavica Živanović, upozorila je da treba prestati sa paušalnim izjavama i različitim podacima o tome koliko je u javnom sektoru viška zaposlenih i apelovala da se sudovima "dozvoli da sude onima koji su uništili Srbiju".

Ona smatra i da je vlada socijalno neodgovorna, pošto, kako je navela, traži uštede među radnicima koji zarađuju 20.000 dinara, a ne među onima koji imaju platu sto, dvesta hiljada. "Strpljenje zaposlenih u javnim službama i državnim organima došlo je do kraja", rekao je na konferenciji predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić, i naglasio da u državi zapravo nema socijalnog dijaloga, jer vlada svakodnevno licitira koliko će još radnika da otpusti.

Predstavnici sindikata nisu mogli da preciziraju kada će započeti proteste ako ne budu zadovoljni odgovorima iz vlade, ali su najavili da će početkom novembra znati te rokove.

HAOS VLADA PRAVOSUĐEM

Trenutno stanje u srpskom pravosuđu je, u najmanju ruku rečeno, tragično i haotnčno! Zaposleni u pravosuđu su, radeći godnnama u ime pravde, ostali potpuno obespravljeni, jer rade kao u vreme robovlasništva i to nije preterano poređenje. Naše kolege imaju mnogo posla, a zarade su duplo manje od proseka, ističe na početku pntervjua za Pravdu Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravoosuđa Srbije.

• Koji su, konkretno, problemi sa kojima se sreću zaposleni u pravosuđu danas?

- Osim malih zarada i velikog obima posla, tu je sada i ova reforma pravosuđa koja je zapravo jedan Damaklov mač nad glavama svih nas koji radimo u ovoj oblasti. Moje kolege su u stalnom strahu kako će se ta reforma odraziti na njih i hoće li ostati bez posla, što je danas u ovoj zemlji najstrašnije. Trenutno u Srbiji imamo 2.452 sudija i tužilaca, a po zacrtanoj reformi treba da ih bude oko 1.800, što predstavlja smanjenje za 26 posto. Pri tom, preko 5.000 osoba se prijavilo na konkurs za nova radna mesta, a komisija za izbor novih sudija i tužilaca još uvek nije u punom sastavu i zbog toga se i kasni sa izborom novih tužilaca i sudija. U pomenutoj komisiji nema predstavnika koomore, Pravnog fakulteta, kao ni sekretara visokog saveta.

•Da li ste se po tom pitanju obraćali ministarki pravde Snežani Malović?

- Da, i to više puta, iako kod ministarke postoji iskrsna želja da se stvari promene na bolje. Osim nje, obraćali smo se i državnom sekretaru Slobodanu Ho-menu i tražili smo da se radi efikasnije, jer kako da nam građani veruju ako nismo u stanju da uspešno i na vreme obavimo reizbor sudija. O kakvoj onda reformi pravosuđa govorimo? Nažalost, ostali smo bez odgovora i to me je uverilo da državi nije stalo da prave reforme, već samo do jeftinijeg pravosuđa i uštede na grbači zaposlenih u ovom sektoru. Reforma mora biti stvarna. a ne frizirana samo da bi se uzelo još više para.

•Kada već govorimo o reformi pravosuđa, mnoge sudije su uplšene najavljenim reizborom zboog mogućeg mešanja politike i postavljanja po partijskoj liniji. Da li vi delite tu bojazan?

-Činjenica je da je politika ponovo uplela svoje prste oblast pravosuđa, ako je ikada i prestala to da čini ranijih decenija. Sudije. ali i tužioci su sa razlogom uplašeni da će buduća postavljenja biti vršena po političkoj podobnosti, a ako se to stvarno bude desilo, biće to primer kršenja Ustava ove zemlje, jer sudije i tužioci ne smeju da budu članovi bilo koje stranke. Kada bi reforma podazumevala izbor po stručnosti, a ne stranačkoj knjižici, svi bi je mi zdušno podržali. Jedna se nesigurnost praćena strahom uvukla čak i kod sudija sa dugogodišnjim radnim stažom i ja se pitam gde će ti ljudi u tim  životnim godinama ako ne prođu reizbor i ostanu bez posla? Sigurno ih neće država uzeti u svoje agencije i svoje korumpirane savete.

•Da li je i u kojoj meri pravosuđe korumpirano?

-Država samo paušalno priča o korupciji u pravosuđu, a kada smo tražili da se izađe u javnost sa konkretnim imenima i da sa takvim ljudima raščistimo u svojim redovima, tada se ćutalo. Samo ću pomenuti slučaj sudije Vučkovića koji je pravosnažno osuđen i koji je na platnom spisku bio sve vreme, čak i dok je bio u zatvoru! Pa u kojoj zemlji to još ima? I što je najgore niko osim našeg Sindikata nije ukazivao na to, ali opet je sve prošlo bez rezultata.

•Koliko će zaposlenih u pravosuđu ostati bez posla u narednom periodu?

-Predviđa se da će do prvog januara 2010. godine bez posla ostati oko 3.000 ljudi, koji su zaposleni u pravosuđu i tu ne mislim samo na sudije i tužioce već i na ostala lica koja rade po sudovima, kao što su službenici i tehnička lica. Moram vas podsetiti da je pravosuđe jedina grana vlasti koja je već imala racionalizaciju prošle godine, dakle 2008, kada je 1.800 zaposlenih uzelo dobrovoljni socijalni program. Očigledno da to državi nije bilo dovoljno koja trenutno ima 28.000 činovnika i ne pada joj na pamet da smanji taj broj. Samo pričaju, a ništa konkretno ne rade. Pre osam godina u državnoj administraciji je bilo manje od devet hiljada službenika. Otkud sada tri puta više ljudi?! Verovatno je trebalo zaposliti i uhlebiti sve partijske zaslužne ljude, pa i one koji su lepili plakate pre petog oktobra! Poručujem vlasti da ćemo se kao sindikat boriti za svakog našeg zaposlenog!

•Da li smatrate ga su sudski procesi spori?

-Da, mislim da jesu, ali najlakše je pljuvati sada po pravosuđu bez posledica za takve optužbe. Činjenica je, ipak, da u ovoj zemlji trenutno ne postoje odgovara-jući uslovi za rad zaposlenih u pravosuđu. Nema dovoljno sudnica ni kabineta. Dele se čak i referenti i pripravnici, pa na dvojicu sudija ide jedan referent! Po svetskim standardima prosek je da sudija i tužilac imaju po tri pomećnika, a recimo u Norveškoj ta brojka ide p do sedam pomoćnika za sudiju! Ovde je po zaposlenom dato dva metra kvadratna za obavljanje posla zajsdno sa stolom, stolicom i ormarićem za predmete! Sudske arhive su nam poplavljene, postale su leglo pacova i miševa i ljudi koji rade u tim arhivama svoj posao obavljaju u nehumanim uslovima oez benificiranog radnog staža. Sudski izvršitelji ginu na radnim mestima i gomila problema je još tu stalno prisutna, a mi treba da pričamo o efikasnosti suđenja!

•Da li je onda u takvim okolnostima moguć generalni štrajk u pravosuđu?

-Naravno da je moguć jer su zaposleni na ivici strpljenja. Podsetiću vas da je štrajk u pravosuđu već bio u novembru 2007. godine, kada šalteri u Palati pravde nisu radili, kao i službe, ali ništa to državi nije značilo niti su shvatili naše poruke i izvukli bilo kakve pouke. Ovaj reizbor i njegove buduće posledice lako mogu dovesti do velikog protesta i štrajka u pravosuđu. Moja ideja je bila, i još uvek je da, posle reizbora sudija i tužilaca, sve naše kolege koje rade u pravosuđu izađu pred sudove i predaju vlastima ključeve zgrada sudova, pa neka oni onda dovedu one koje žele i koji bi po njihovom mišljenju bolje obavljali ovaj posao od nas. Za samo šest meseci je povećan broj sudskih predmeta za skoro pola miliona! Volela bih da mi neko objasni kako misle da pravosuđe funkcioniše i da se toliko broj predmeta rešava sa smanjenim kapacitetom zaposlenih u sudstvu?

•Da li će možda. sudije prelaziti u advokate zbog ovakvog reizbora?

-Postoji ta mogućnost, ali moram reći da ih advokati baš neće dočekivati raširenih ruku, jer i njih ima previše. Uvešće se opšti haos i u advokaturi i stvarno ne znam kome je sve ovo potrebno.

•Kako komentarišete Zakon o informisanju, koji je Skupština ipak izglasala, a predsednik Tadić ekspresno potpisao? Da li je sve urađeno po Zakonu i Ustavu?

-Način na koji je ovaj Zakon donet je skandalozan, kao što je i sam Zakon, uostalom! Opet će žrtve biti sudije i tužioci koji će morati da postupaju po ovom Zakonu, a niko ih ne pita da li to žele, jednostavno će morati tako da rade. Ovaj Zakon ograničava slobodu javne reči, ali i ljudskih prava. Mislim da Ustav jeste prekršen time što je Zakon donet po hitnom postupku, jer nikakve potrebe za tim nije bilo.

•Da li može Ustavni sud da obori ovaj Zakon?

-Mogao bi kada ne bi bio paralisan u svom radu. U Ustavnom sudu nemaju uslove da zakazuju sednice, jer nemaju prostor u kome sudsko veće može da se okupi u punom sastavu! Zato zgrada bivšeg SIV-a, „Palata Srbija" zvrji prazna i niko i ne pomišlja da Ustavni sud preseli tamo. Umesto toga, koliko vidim iz medija, tamo će biti ubuduće Vlada jer žele da sindikate i proteste, koji će tek uslediti, uklone iz centra grada. Državi izgleda da odgovara ova „zakočenost" u radu Ustavnog suda.

•Kakvo je vaše viđenje pravosuđa u Srbiji u budućnosti?

-Volela bih zaista da ne sumnjam u reformu pravosuđa i da na kraju svog radnog veka ostavim pravosuđe bolje nego što sada jeste. Nažalost, bojim se da su to samo moji snovi i da je pravosuđe bilo bolje i u boljem stanju kada sam kao mlad pravnik stupala u taj svet, nego što je danas i što će biti u narednom periodu.

S. Milovanović

Car Dušan bi se danas stideo

•Ispred Palate pravde se nalazi grandiozni spomenik Caru Dušanu, jednom od najvećih srpskih vladara i donosiocu čuvenog „Dušanovog zakonika". Da li je bar taj spomenik nvka opomena ljudima iz vlastida se ne smeju igrati sa reformom pravosuđa?

- Kada je taj spomenik podignut početkom ove decenije, nadala sam se da će obeležje jednom takvom velikanu naše istorije i zakonodavstva biti primer i poka-zatelj da svaka buduća vlast ispoštuje instituciju ispred koje se taj spomenik nalazi, kao i pravosuđe u celini. Očigledno je da sam se prevarila i da je spomenik postavljen tada samo zbog promocije tadašnjih vlastodržaca. Sigurna sam da bi se i Car Dušan postideo ovakve reforme i reizbora u sudstvu, a poznajući našu istoriju verujem da bi kaznio donosioce ovakvih reformi.

I Dinkić obećao reforme

•Da li može naše pravosuđe da preživi ako se neke korenite i pravereforme ne dese uskoro?

- Pravosuđe mora da opstane i bude jedno od stubova društva, jer u suprot-nom ni država nema perspektivu. Se-ćam se da je Mlađan Dinkić 2005. godi-ne rekao da se pravosuđe u Srbiji mora demontirati i reformisati iz korena. Eto, svedoci smo, četiri godine kasni-je da se ta „demontaža" privodi kraju.

Pravosuđe ucenjeno

•Koliko je danas sudstvo nezavisno od politike?

- Zaposleni u pravosuđu, sudije i tužioci se bore da sudstvo ostane nezavisno od politike, ali onda se pojave ovakvi reizbori i ucene. Naše pravosuđe je ovakvim reizborom ucenjeno i, ako se sve sprovede kako vlast želi, onda lie počivati ubuduće upravo na lucidnoj hrabrosti pojedinaca u sudstvu.

Sindikat pravosuđa traži da Ustavni sud donese odluku

11:43 (Izvor: Tanjug)

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je od Ustavnog suda Srbije da donese odluku po inicijativi Društva sudija Srbije za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o sudijama. Ustavni sud jedini može da razreši dilemu da li je najavljeni reizbor sudija u skladu sa Ustavom ili ne, navedeno je u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije. Ukoliko Ustavni sud donese odluku da je najavljeni reizbor u skladu sa Ustavom, očekujemo reagovanje i predsednika Republike, čija je dužnost da brani Ustav i prava koja on garantuje, dodaje se u saopštenju. Ustavni sud bi danas trebalo da odluči o ustavnosti odredbi Zakona o sudijama kojima je predviđeno da do kraja godine bude obavljen opšti izbor sudija, jer 1. januara sledeće godine svim sudijama u Srbiji, prema zakonu, prestaje funkcija. Društvo sudija Srbije najavilo je da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko odluka Ustavnog suda Srbije o ustavnosti odredbi o opštem izboru sudija bude negativna.

Javni sektor neće pristati na smanjenje plata, preti obustavom rada

Ako bi se u avgustu, kada MMF stigne u kontrolu ostvarenja budžeta, kola prelomila na zaposlene u javnom sektoru kroz smanjenje ili dodatno oporezivanje plata, Srbija će se naći u ozbiljnim problemima, upozoravaju njihove sindikalne vođe. Država bi mogla biti paralisana jer su sindikati spremni na potpuni prekid rada. Zato su i ubeđeni da smanjenja neće biti.

Ipak, na ovu temu se među reprezentativnim sindikatima uveliko polemisalo, a zajednički je stav da bi se takvoj odluci trebalo žestoko suprotstaviti.

Slavica Živanović, predsednik sindikata zaposlenih u pravosuđu, kaže da će ovaj sindikat zauzeti krajnje borilački stav prema eventualnom smanjenju plata.

- Ukoliko se odluče da nam smanjuju plate, zaustavićemo rad sudova, i to trajno, pa neka dovedu neko novo pravosuđe koje će raditi za manje pare - odlučna je Živanović.

Iako hipotetičko, pitanje smanjenje plata u celom javnom sektoru i nije tako daleko od realnosti s obzirom na to da stoji uz povećanje PDV-a, kao rezervni plan kome će vlasti pristupiti ukoliko punjenje budžeta ne bude išlo po planu. Budžetska rupa daleko je veća nego što je tada dogovoreno, a tada popularni paket mera štednje nije poslužio svrsi.

Plate u celom javnom sektoru su, inače, zamrznute do kraja godine, a u državnim agencijama, institucijama smanjena su primanja veća od 40.000 dinara.

Branislava Plančak, predsednik sindikata zdravstva, kaže da smanjenje plata jednostavno „ne dolazi u obzir”.

- Plate su ionako male i u njih se ne sme dirati. U zdravstvu ne postoji strah da bi se to moglo desiti jer smo spremni na ozbiljne štrajkove - ističe Plančak.

Ni oko 145.000 zaposlenih u prosveti neće sedeti skrštenih ruku tim pre što ovaj sindikat slovi za jedan od najjačih na domaćem tržištu udruženja radnika. Njegov predsednik Branislav Pavlović kaže da je ovaj sektor podneo deo tereta krize time što su bez ikakve buke pristali na zamrzavanje plata iako im je sledovalo povećanje od osam odsto.

Jelena Aleksić

Skoro svi srpski sindikati ogorčeni su najavom da će njihovi protesti ubuduće, umesto u centru Beograda, morati da se održavaju na Ušću. 0ni smatraju da je takav predlog „vređanje inteligencije i prava radnika".

-Policija ima naređenje da ubuduće iskoristi ovlašćenja i deblokira ulice u kojima se protestuje kako bi obezbedila normalno funkcionisanje Beograda, izjavio je pomoćnik načelnika Uprave policije MUP-a Željko Nikač.

Sloba je išao na Ušće

Policija, Skupština grada Beograda i Komitet za saobraćaj predlažu da se protesti nezadovoljnih građana održavaju na Ušću. Međutim, ovaj predlog sindikalci smatraju „sputavanjem u borbi za prava i pravdu".

- Sindikati ne žele i neće ići na Ušće, jer ako želimo da se izborimo za neku pravdu moramo da animiramo Beograd, Vladu i Srbiju. Pa ni u vremenu Slobodana Miloševića nisu donošene takve odluke. Poražavajuće je da Vlada koja sebe naziva demokratskom donosi takve odluke - kaže za Pravdu Ranka Savić, predsednica ASNS.

- Vlada mora da rešava probleme radničke pravde. Zato radnici moraju biti isključivo ispred Vlade Srbije. Ukoliko budemo išli na Ušće pitanje je koliko će to medijski biti praćeno. Protesti ne predstavljaju bezobrazluk sindikata niti želju da se narušava nešto, već želi da Vlada radi svoj posao onako kako treba – objašnjava predsednica ASNS.

Ujedinjenje zbog ovlašćenja

Komentarišući izjavu Željka Nikača da policija ima naređenje da ubuduće iskoristi svoja ovlašćenja i deblokira ulice ona navodi da će to dovesti do ujedinjavanja sindikata.

- Potpuno sam sigurna da će takva odluka dovesti samo do većeg jedinstva sindnkata. Prilikom sledećeg organizovanog protesta na ulicama će se okupiti i više od 10.000 radnika. Volela bih da vidim ko će da krene u razbijanje takvog protesta, kazala je predsednica ASNS-a.

Napad Vlade na radnike

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije takođe je nezadovoljna zabranama protesta na ulicama i njihovim preusmeravanjem na ušće. Ona kaže da je ovakav stav Vlade dalji napad na sve misleće u zemlji, kao i da se vladavina strahom nastavlja.

-Smenjivanje broja vlastodržaca me apsolutno ne zanima kao građanina ali je činjenica da se ovom zemljom vlada strahom. Svako ko priča da vlada demokratija prvo neka pokaže da ljudima ne preti, ne donosi sankcije već da širi krug sloboda. Pričajući nam o evropskim standardima sloboda vređaju nam inteligenciju - kaže Živanović.

Prema njenim rečima premeštanje protesta na novobeogradsku stranu znači samo veći komfor onima koji su zaslužni za sve probleme sa kojima se građani svakodnevno susreću.

- Naša Vlada je osiona i misli samo na sebe. Sve priče da misle na građane padaju u vodu, onog trenutka kada im ukine pravo da na ulicama iskažu svoje nezadovoljstvo radom državnih organa, smatra predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Besmislica vlasti

Prema rečima Branislava Čanka, predsednika UGS „Nezavisnost'', odrediti mesto održavanja protesta je besmisleno.

- Jedino što se određuje je mesto gde ćete biti sahranjeni na groblju. Sve ostalo u slobodnoj državi je slobodan izbor onoga ko to organizuje, naravno ako poštuje zakon, istakao je predsednik Udruženja granskih sindikata.

Čanak, kao i ostali predstavnici sindikata navodi da se na Ušću ne mogu postignuti „pozitivni rezultati protestom" jer bi „protest prošao neprimećeno" i „šta god da radimo tamo ne bi imalo efekta".

Prema njegovim rečima, Vladi bi bolje bilo da se pozabavi uzrocima protesta umesto što određuje prostor za njih. Na pitanje da li možemo očekivati ujedinjenje sindikata u situaciji da policija počne da koristi ovlašćenja pri razbijanju protesta Čanak odgovara da je to vrlo moguće.

- Stari je zakon da svaka sila ujedinjuje one na koje se sila primenjuje, i vrlo je moguće da ljudi spontano deluju da bi se oduprli- objašnjava Branislav Čanak.

J.R

PLAĆENI NERAD!

Svi službenici koji će postati višak po novoj sistematizaciji radnih mesta u državnim organima primaće platu još šest mesecI

BEOGRAD - Smanjenje radnika u državnoj upravi koje je Vlada najavila kao jednu od mera štednje, neće doneti hitne uštede u državnom kasi jer će svim radnicima čije se radno mesto ukine novom sistematizacijom država morati da isplaćuje zaradu još šest meseci. Tek posle tog roka moći će da se dele otkazi. Bez nove sistematizacije radnih mesta otpuštanjem radnika bi se prekršili Zakon o radu i Zakon o državnim službenicima i nameštenicima.

Advokat za radno pravo Maja Stupar kaže da će država šest meseci morati da daje plate svim radnicima kojima se novom sistematizacijom ukine radno mesto.

- Ako državni organi donesu novu sistematizaciju, oni tako mogu određeni broj radnih mesta da ukinu i da se zakonski zaštite. Onim radnicima koji ostanu bez radnih mesta, država će morati da isplaćuje zaradu šest meseci, do novog raspoređivanja. Ukoliko ih do tada ne rasporedi na nova radna mesta ili se ne javi potreba za njihovim radnim mestom, državni organ tada može da ih otpusti. Oni će to ovog puta uraditi jer su se opametili na greškama iz 2003. i 2005. godine, kada su otpustili veliki broj radnika kao višak, a onda su morali da im plate obeštećenje i da ih vrate na posao - kaže Stupareva.

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, ističe da, ukoliko bi radnici bili otpušteni po sadašnjoj sistematizaciji, to bi značilo kršenje Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, zbog čega bi sudovi bili zatrpani tužbama.

- Ministar Dinkić je najavio da će otpustiti 500 radnika, a on je stručnjak opšte prakse koji se meša u sve, a najveći je stručnjak za kršenje zakona. Ako otpusti ljude koji su zaposleni po ugovoru ili su pripravnici pre nego što im istekne ugovor, prekršiće Zakon o radu i ti radnici će moći da povedu upravni spor pred Ustavnim sudom Srbije. Ukoliko otpusti stalno zaposlene radnike koji nisu dve godine za redom imali negativne ocene, prekršiće Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i oni će moći da pokrenu radne sporove pred opštim sudovima - objašnjava Slavica Živanović.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će iz njegovog ministarstva biti otpušteno 500 zaposlenih, ali se još ne zna po kom osnovu će ti radnici dobiti otkaz.

- Podaci o racionalizaciji broja zaposlenih biće poznati kad Vlada usvoji plan racionalizacije radnih mesta u Ministarstvu ekonomije - rečeno je Kuriru u Ministarstvu ekonomije.

NAMNOŽILI SE

Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, kaže da su najavljena otpuštanja posledica masovnog neopravdanog zapošljavanja od 2000. godine.

- Od 8.700 radnika u državnoj upravi, koliko ih je bilo 2001. godine, sada ih se namnožilo 28.000. Neka kažu kada su to smatrali da su imali povećan obim posla, pa su morali da zapošljavaju nove radnike. Svako je dovlačio svoje i smeštao ih u ministarstva, agencije i uprave. Za Upravu za duvan je iz budžeta izdvojeno više para nego za Ustavni sud Srbije. Sada će da otpuštaju te radnike i da krše zakone, a te njihove postupke će platiti građani - kaže Slavica Živanović.

SINDIKATI U SRBIJI SU MRTVI

Kada bi srpski sindikalci snagu koju troše na međiisobne svađe i optužbe upotrebili za borbu za radmčka prava, položaj radnika u Srbiji bio bi daleko bolji. Ili, kada bi se bar ujedinili. Umesto da brinu šta će biti sa najssiromašnijim delom stanovništva, sada kada kriza preti da proguta desetine hiIjada radnih mesta, sindikati u Srbiji se međusohno svađaju, neki njihovi lideri bogate, a upravo tako nesložni potpuno odgovaraju onima na vlasti.

Da ih ignorišu ili formalno saslušaju, ili jednostavno održavaju tako razbacane i zavađene.

Netrpeljivost ili bezobrazluk idu do te mere da neki ne žele da se nađu u društvu kolega, čak ni u ovom novinskom tekstu! A radnici, ostajući u tom začaranom krugu između poslodavaca, vlasti i svojih sindikalnih prvoboraca, sve češće izlaze na ulicu da buntom traže pravdu. A kada se to začini njihovom sujetom, liderskom uzvišenošću i ličnim interesima, srpski sindikati ostaju daleko od svoje suštine ili bar onoga što takve organizacije predstavljaju u bolje uređenim zemljama i sistemima.

CENTRALE

Brojem sindikalno organizovanih radnika često se manipuliše, ali ono što zaista fascinira jeste čnjenica da je u Srbiji zvanično registrovano više od 20.000 sindikata. Oni su grupisani u tri centrale - Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Savez samostalnih smdikata Srbije i Ujedmjeni granski sindikati Nezavisnost. Osim njih u Srbiji postoje i manji granski sindikati koji imaju određeni značaj na sindikalnoj sceni.

Nije nepoznato da se neke sindikalne vođe ne razlikuju mnogo od stranačkih lidera, ponašaju se bahato, gomilaju imovinu zaboravljajući ko su, koga predstavljaju i šta treba da rade.

- U Srbiji postoje jake sindikalne centrale za koje druge centrale govore da nisu reprezentativne. Ali, svi smo očevici da te velike centrale sklapaju neke dogovore iza kulisa sa poslodavcima, ministrima. Onda se dovodi u pitanje egzistencija svih zaposlenih, njihovih prava, a potom i njihova kompetentnost i iskrena želja da se zaista brinu o interesima radnika.

Ali, oni više zastupaju svoje lične interese i tu dolazi do jako velikog problema - objašnjava Veljko Mijailović iz Policijskog sindikata Srbije. Ni zakonima koji uređuju sindikalno udruživanje skoro niko nije zadovoljan. Doduše, ove organizacije su kost u grlu svake države i za vlast je uvek lakše ako su loše organizovane, zavađene i nemotivisane.

- Propisi su takvi da se vidi želja Vlade Srbije da sindikat ne bude jak. Tome dodajte liderske nesposobnosti predsednika sindikata, njihove lične interese, pa organizacione interese, kao i nedostatak same želje da u Srbiji konačno zažive pravi sindikati i videćete da kod nas uopšte ne postoji ozbiljnost sindikalnog pokreta. Ni poslodavac se onda mnogo ne plaši radnika, jer zna da nisu moćni - zaključuje Ranka Savić, predsednica

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ova centrala okuplja 1.762 registrovana sindikata i ima 212.000 članova.

BUMBARI

Da li ljudi koji imaju primanja između 300.000 i 500.000 dinara mogu da se nazovu sindikalnim liderima, da li oni mogu da odlučuju o svima nama - pita se Ranka Savić napommjući da su se neki lideri i visokopozicionirani članovi sindikalnih centrala smestili u upravne odbore raznih firmi. Još veći problem je halapljivost nekih, koji su, prema njenim rečima, prisutni u više takvih odbora i tako primaju po nekoliko plata koje zajedno dostižu i pola miliona dinara.

0 poštenim sindikalcima slično misli i vođa zaposlenih u pravosuđu. Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, opisuje kako sindikalni lideri sve više liče na političare:

- Neki misle, sindikat - to je moja firma i važno je daje meni dobro! Počinju u svemu da kopiraju političare. Počeli su da se voze i istom vrstom automobila, imaju zatamljena stakla baš kao i oni. Tako mogu da ne vide svoje članstvo, a ni oni njih. Logično je da ne možemo da uspemo kada postoje i oni sindikalci koji jedva čekaju da sa ministrima piju kafu - naglašava Živanovićeva i pokušava da objasni kako je došlo do tako loše sindikane scene u Srbiji.

- Prethodnih deset godina rađeno je na tome da se sindikat u Srbiji što više razbije i usitni, da sindikalci međusobno ne govore. Potrudili su se da svaka akcija koja je planirana od strane tri i više sindikata bude prekinuta ubacivanjem raznih krtica.

A sada nam dolazi i ekonomska kriza koja je odličan izgovor za našu vladu. Jedva su dočekali tako dobar izgovor - objašnjava liderka Sindikata pravosuđa Srbije.

- Sindikatima nikada nije bilo teže nego sada, u moru propisa i nepropisa, njihovog nezakonitog i nelogičnog donošenja. Unapred se donosi nešto što će biti neprimenljivo. Potpis na Opšti kolektivni ugovor je stavljen unapred, da bi nas izvarali u cilju predizbome kampanje – poručuje Slavica Živanović dodajući da se država pokazala lošijim poslodavcem i od onih u privatnom sektoru.

UGOVOR

Podsetimo, Opšti kolektivni ugovor potpisali su u aprilu prošle godine, posle tri godine pregovaranja, predstavnici vlade, dva najveća sindikata i Unije poslodavaca, a ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je potpisao i odluku o proširenom dejstvu ovog ugovora. To je podrazumevalo da obaveze ne važe samo za članove Unije poslodavaca, već i za javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Srbije.

Između ostalog, Opštim kolektivnim ugovorom određuje se visina regresa u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, kao i mesečni iznos naknade za topli obrok u visini od 20 odsto prosečne mesečne zarade. Ovaj dokument reguliše i korišćenje odmora i slobodnih dana zaposlenih.

Medutim, od početka ove godine on se ne primenjuje pošto je vlada zbog svetske ekonomske krize predložila da se njegova primena odloži na određeno vreme. Vlada je na kraju povukla svoj potpis sa ugovora, a posle gromopucateljnih najava izvođenja stotina hiljada članova na ulice, sindikat se s tim pomirio i prihvatio moratorijum na celu priču.

SOLIDARNOST

Ako se ne mogu pohvaliti uspesima na globalnom planu u osvajanju boljih prava za radnike, srpski sindikati uspevaju da pokažu solidanost, što i jeste jedna od njihovih osnovnih funkcija. Pomoć advokata i pravne službe uglavnom dovodi do dobrih rezultata.

- Naša pravna služba uvek ima puno posla i preko 1.300 radnika smo uspeli da vratimo na posao – priča Ranka Savić. I u Policijskom sindikatu se hvale učinkom:

- Procenat oslobodivosti u radnopravnim sporovima je jako veliki. Naš sindikat plaća kolege koje su suspendovane, ukoliko nisu počinile krivično delo. Oni tada primaju 50 odsto plate, a mi im obezbeđujemo drugih 50 odsto, dok se ne okonča disciplinski postupak. Do decembra smo davali pomoć za rođenje deteta. Našim članovima izlazimo u susret kada su bolesni i kadaje potreban novac za operaciju. Imali smo slučaj kolege iz Sombora kome smo platili 10.000 evra za operaciju. Samo za prošlu godinu naši troškovi subili oko 3.500.000 dinara za advokate. a za solidarnu pomoć skoro 4.000.000 dinara - priča Mijailović.

- Mi nismo veliki sindikat i ne raspolažemo većim količinama novca. Finansiramo se od članarine, ali polovina odlazi za centralnu sindikalnu organizaciju, a to je Savez samostalnih sindikata Srbije, a polovina članarine je za nas. Novac nam služi isključivo za rad, plaćanje zakupa, troškova - kaže Slavica Živanović.

Sindikat: Ovo je skandal

Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović oštro je negodovala zbog saznanja da su ministarka pravde i jedna od sudija Vrhovnog suda primale duple plate.

- Za nas važe pravila štednje i zamrzavanja, dok za njih važi pravilo ,,kad mi treba i koliko mi treba". Lako je njima da zamrzavaju ionako visoke plate kad na drugom mestu uzmu mnogo više. Oni su dobili skandalozno visoke nadoknade, a mi u sindikatu moramo da objašnjavamo da nema novca nizašta – poručila je Živanovićeva.

Sindikat traži plate koje imaju i ostali Beograd

Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je juče da se zarade zaposlenih u pravosuđu usklade sa zaradama u stručnim službama Narodne skupštine, gradskoj upravi, javnim službama i državnim preduzećima.

U saopštenju tog sindikata navodi se da plate zaposlenih u pravosuđu zaostaju i za više od 50 odsto od plata zaposlenih u tim službama i preduzećima.

Sindikat je naveo da insistira na poštovanju potpisanog Opšteg kolektivnog ugovora, Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i na povećanju zarada.

Oni su naveli i da im je ministarka pravde Snežana Malović obećala da će zaposlenima u pravosuđu biti isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 5.000 dinara do kraja decembra.

Osnovica za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu iznosi 16.049 a predviđeno povećanje u Predlogu budžeta za 2009. godinu, i to u aprilu, iznosi 321 dinar; to jest osnovica će iznositi 16.370 dinara, piše u saopštenju.

PRAVOSUĐE

Sindikat pravosuđa Srbije ukazao je juče na niske zarade zavostenih u pravesuđu i zatražio da se one usklade sa zaradama u stručnim službama Skupštine Srbije, gradskoj upravi, javnim službama i državnim preduzećima.

DOGOVOR MINISTARSTVA PRAVDE I SINDIKATA

Beograd - Ministarka pravde Snežana Malović razgovarala je juče sa delegacijom Sindikata zaposlenih u pravosuđu o materijalnom položaju zaposlenih. Na sastanku je odlučeno da se, u cilju očuvanja materijalne sigumosti zaposlenih, u sledećoj godini nastavi sa isplatom stimulacije zaposlenima iz prihoda koji će biti ostvareni naplatom sudskih taksi. Dogovoreno je i da se do kraja ove godine izvrši jednokratna isplata državnim službenicima i nameštenicima u pravosudnim organima i organima za prekršaje u iznosu od po 5.000 dinara. Ovo pravo ostvariće državni službenici i nameštenici čija je osnovna plata za novembar bila manjaod 50.000 dinara. R.D.

Sudije presudile kasi

BAHATOST narodnih poslanika mogla bi da ošteti krizni budžet za dodatnih 700 miliona dinara! Za ovaj neplanirani trošak krivo je povećanje plata koje su ovi državni činovnici sebi dodelili 2005. godine, a istovremeno iz ove odluke izuzeli su sudije i tužioce čije se zarade obračunavaju po istom zakonu i ključu. Ovu odluku vlade Ustavni sud je proglasio nezakonitom, pa je ta presuda poslužila kao osnov da sudije traže obeštećenje. Zato im se danas iz državne kase isplaćuju prosečni iznosi od 300.000 dinara, ali ima i onih koji su dobili duplo više novca.

Prema prognozi iz Društva sudija Srbije i Sindikata pravosuđa, ove će razlike u platama najverovatnije dobiti svih 2.300 sudija i 800 tužilaca Srbije jer je to, po oceni sudija Vrhovnog suda, "pravično rešenje".

- Po Zakonu o platama, poslanici nisu imali pravo da samo sebi podignu osnovice za plate, a da preskoče sudije i tužioce na koje se takođe odnosi isti zakon - objašnjava 

Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije. - Zato je ovu odluku republičke vlade Ustavni sud proglasio nezakonitom i na osnovu nje su mnoge sudije pokrenule individualne postupke u kojim su tražile naknadu štete za tih šest-sedam meseci u kojim su primali manje plate. Sporovi su u proseku trajali po dve godine i svi su dobili pozitivne presude. Isplaćivani su sukcesivno, po okončanju parnice.

Prosečni iznosi koji im se ovih dana isplaćuju su oko 300.000 dinara, ali ima i onih koji sa kamatama premašuju 800.000 dinara!

Ova lista sudija nije konačna jer se očekuje da obeštećenje bude isplaćeno i onima koji nisu potražili pravdu u sudnici.

- Postoje najave da bi ovu razliku trebalo da dobiju sve sudije i 800 tužilaci - dodaje Hadžiomerović.

U Ministarstvu pravde nisu nam u utorak potvrdili da li se i zvanično priprema ta odluka, ali u Sindikatu pravosuđa kažu da je ona gotovo izvesna. Slavica Živanović, predsednik ovog sindikata, napominje da je tezu o proširenim pravima pokrenula predsednica Vrhovnog suda Srbije i dodaje da ma kako se ova odluka činila pravičnom, ona je istovremeno - licemerna.

- Sudije, koji bi prvi trebalo da se zalažu za jednakost prava, u ovom su slučaju branili samo svoje interese - priča Živanovićeva. - Dok traže obeštećenja za svoje plate, odbijaju tužbe radnika u sudstvu zbog neisplaćenih regresa i toplih obroka. Zato je njihovo zalaganje za isplatu razlika svim sudijama i tužiocima suprotno etici za koju bi i sami trebalo da se zalažu.

SELEKTIVNO PRAVO

U PRAVOSUĐU je zaposleno oko 10.000 radnika, a njima se, prema navodima Slavice Živanović, već dve godine ne isplaćuju topli obroci i regresi. Zato je ovo pitanje takođe dovedeno u sudnicu, ali još nema pozitivnih presuda. U Sindikatu napominju da bi svaki radnik, po završetku procesa, trebalo da dobije od 150.000 do 180.000 dinara.

B.Stjelja

Ministar glumi saosećajnost

BEOGRAD - Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je ostavku Rasima LJajića, ministra za rad i socijalnu politiku, zbog, kako se u njihovom dopisu navodi, „njegovog iskazanog licemernog odnosa prema javnosti, jer glumi pregovore, nudi kompromis i saoseća sa ugroženim radnicima, a istovremeno je proračunato stavio van snage Odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce u Srbiji“.

- Ministar LJajić je fingirao pregovore i tražio njihovo prolongiranje, a 30. decembra predao je zahtev za povlačenje proširenog dejstva ugovora koji je zatim objavljen u Službenom glasniku. Zbog čega je onda potuljeno pozivao televizijske ekipe i pravio konferencije za štampu? On samo glumi socijalni dijalog jer zna da treba da ga bude, a čini sve da do njega ne dođe - kaže za Glas Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa. Živanovićeva ističe da ministar LJajić tu nije sam već da ne sme biti abolicije ni za Tadića, Cvetkovića i Dinkića. Objašnjava da su jedini sindikat koji se, kako kaže, „istrčao“ da zatraži ostavku dok ostali sindikati još pregovaraju u vezi sa tim.

- Nisam kontaktirala sa ministrom LJajićem. Mislim da nije u redu što on samo sindikalnim centralama daje na značaju i sa njima kontaktira, dok ostalima oduzima pravo na autonomno delovanje - rekla je Živanovićeva.

Sindikat pravosuđa Srbije najavljuje štrajkove

            Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije najavili su danas generalnu obustavu rada zajedno sa ostalima zaposlenim u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu kojima je poslodavac država.

            Predsednik tog sindikata Slavica Živanović je rekla da datum početka generalne obustave rada još nije usaglašen.

            Ona je na konferenciji za novinare rekla da predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima izražavaju nezadovoljstvo zbog kašnjenja u usvajanju budžeta za narednu godinu, najavljenim zamrzavanjem zarada i neprimenjivanjem Opšteg kolektivnog ugovora.

            Živanovićeva je rekla da je najavljeno zamrzavanje plata na sadašnjem nivou  "ponižavajuće jer su zarade zaposlenih u pravosudnim organima zamrznute već dve godine".

            U prilog tome ona je navela da je samo u prethodnoj godini primljeno preko dva miliona predmeta u sudovima opšte nadležnosti, odnosno 120.000 u trgovinskim sudovima, a da su plate administrativih radnika na nivou između 12.800 i 19.500 dinara.

            Ona je ocenila i da set pravosudnih zakona o kojima raspravlja Skupština Srbije "ne predstavlja reformu jer u njihovu izradu nisu bili uključeni predstavnici sindikata".

            Živanovićeva je rekla i da će "smanjenjem broja sudova bez posla ostati oko 500 sudija i dvostruko toliko nameštenika koji prate rad sudija".

Tanjug

I sindikat pravosuđa potpisao kolektivni ugovor

Raspon plata državnih službenika biće smanjen sa nivoa jedan prema devet na jedan na prema šest

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu Slavica Živanović potpisali su juče Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u državnim organima. Marković je izrazio očekivanje da će ubrzo biti gotov predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kojim će raspon plata biti smanjen sa nivoa jedan prema devet na jedan na prema šest.

Prema njegovim rečima, takav raspon plata u dogovoru sa sindikatima ocenjen je kao nešto što je u ovom momentu optimalno. Naglasivši da se često neopravdano govori da su plate državnih službenika veliki deo javne potrošnje, Marković je precizirao da su zarade zaposlenih u državnim organima manje od jedan odsto javne potrošnje.

Ministar je izrazio zadovoljstvo što se sindikat zaposlenih u pravosudnim organima pridružio Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u državnim organima. Živanovićeva je istakla da taj ugovor nije idealan i da može biti bolji i dodala: „Radićemo na tome da ga u praksi dorađujemo”.

Ukazavši da je bolje imati nego nemati Poseban kolektivni ugovor, ona je rekla da su državni službenici lošije plaćeni od zaposlenih koji rade u privatnom sektoru. „Država je trenutno lošiji poslodavac i borićemo se da bude bolji”, dodala je Živanovićeva objasnivši da pre tri dana ugovor nije potpisan jer je tražila „poštovanje formalne odluke”.

Tanjug

Sindikat traži od Tadića da hitno odredi mandatara

Sindikat pravosuđa zatražio je danas od predsednika Srbije Borisa Tadića da što pre odredi mandatara za sastav nove vlade, kako bi mogla biti zakazana i sednica Skupštine, na kojoj bi poslanici počeli da rešavaju goruća pitanja u vezi s pravosuđem.

U saopštenju je ukazano da od maja 2006. godine u Srbiji nije izabran niti razrešen nijedan nosilac pravosudne funkcije, bilo zbog završetka radnog veka, bilo zbog nesavesnog i nestručnog rada, iako su obrazloženi predlozi uredno dostavljeni Skupštini.

Kako je ocenjeno, to predstavlja vrstu pritiska na pravosuđe, jer na njihovo mesto ne mogu da se biraju drugi.

Pored toga, oni koji bi trebalo da su razrešeni zbog nesavesnog i nestručnog rada i dalje sude, tako da još više urušavaju ugled pravosuđa i uzrokuju nepoverenje građana.

U prilog tome, "posebnu bruku" predstavlja činjenica da sudija Vrhovnog suda Srbije, koji je sudskom odlukom proglašen krivim i nalazi se na izdražavanju zatvorske kazne, još nije razrešen sudijske dužnosti.

Sve to, kako smatraju u tom sindikatu, doprinosi bespotrebnom trošenju sredstava namenjenih za pravosuđe, jer veliki broj nosilaca pravosudne funkcije ne radi jer je završio svoj radni vek, ali prima platu, iako bi trebalo da prima penziju.

 Potežica: Vlada da usvoji odluku o povećanju zarada

BEOGRAD, 10. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Njegoš Potežica izrazio je očekivanje da će Vlada Srbije danas usvojiti odluku o povećanju plata za oko osam odsto zaposlenih u društvenim delatnostima.

                On je kazao da je povećanje zarada radnicima u tim oblastima predviđeno protokolom koji je ranije postignut između predstavnika tog sindikata i resornih ministarstava.

                Potežica je na konferenciji za novinare Sindikata društvenih delatnosti rekao da realizacija Protokola o rešavanju materijalnog statusa zaposlenih u društvenim delatnostima podrazumeva povećanje plata zaposlenih u društvenim delatnostima i u državnim organima Srbije.

"Prema potpisanom protokolu očekuje se da Vlada danas prihvati uredbu koja se tiče korekcije koeficijenata aprilskih zarada za zaposlene u državnim organima Srbije i u lokalnoj upravi i time dođe do povećanja njihovih zarada za 6,6 odsto, kao i promene postojeće osnovice od 2,2 odsto", rekao je on.

To bi, kako je objasnio, kumulativno značilo povećanje primanja zaposlenim u tim oblastima, počev od aprilske zarada za oko osam odsto.

Potežica je istakao da taj sindikat neće odustati ni od ostalih zahteva koji se odnose na potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima i lokalnoj upravi, što je takođe predviđeno potpisanim protoklom, kao i izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

"Sredstva za povećanje zarada zaposlenim u tim oblastima već su planirana budžetom Srbije, što znači da ne trebaju nikakva dodatna zahvatanja iz budžeta" naveo je on i dodao da rast cena na malo životnih namirnica takođe stvara mogućnost za korekciju protokola i zahteve za rast zarada i po toj osnovi.

Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović izrazio je očekivanje da će Vlada usvojiti zahteve iz protokola koje se odnose na zaposlene u obrazovanju.

Predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Branislava Plančak istakla je da realizacija protokola, koji je taj sindikat prošle godine potpisao sa ministrima Tomicom Milosavljevićem i Mirkom Cvetkovićem, predviđa povećanje plata za zaposlene u zdravstvu od aprila meseca za pet odsto i od septembra za pet odsto.

"Prema tom protokolu predviđeni su i krediti za kupovinu 1.000 stanova po godišnjoj kamati od 4,4 odsto za zaposlene u zdravstvu", pojasnila je ona i dodala da je u toku završetak Kolektivnog ugovora za zaposlene u zdravstvu, koji bi do kraja maja trebao biti potpisan.

Predsednik sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović rekla je da nema razloga za preterano zadovoljstvo, da jednokratna pomoć nije ono što su radnici tražili, kao i  da je to Vlada smišljeno uradila u predizbornoj kampanji.

Ona je navela da su izostala dugoročna, sistemska rešenja, koja se tiču promene Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i zaključenje Kolektivnih ugovora, što bi se trebalo što pre rešiti.

SLAVICA ŽIVANOVIĆ Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

IZDRŽALI SMO tri nedelje

ZAKAZALA JE SVEST OSTALIH SINDIKALACA. NAŠ ŠTRAJK JE BIO SJAJNA PRILIKA DA SVI ZAJEDNO ZAPOČNEMO VELIKE SOCIJALNE PROTESTE KAO ŠTO TO RADE SINDIKATI U ITALIJI I FRANCUSKOJ

Upravo završeni štrajk zaposlenih u pravosuđu bio je sjajna prilika da se svi sindikati udruže i da zajedno započnemo velike socijalne proteste kao što to rade sindikati u Italiji i Francuskoj - rekla je za "Pravdu" Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

-U ovom trenutku, to što smo dobili od Vlade Srbije je maksimum i naš sindikat je zadovoljan postignutim dogovorom. Naravno, za nas bi bilo bolje da su prihvatili naš predlog o povećanju osnovice plata za 100 odsto, ali...Međutim, nismo zadovoljni nerazumevanjem ostalih sindikata - kaže Živanović i  objašnjava da su, delom i zbog toga, pristali samo na dodelu stimulativnog pravosudnog dodatka zaposlenima koji je, inače, do sada dodeljivan samo sudijama. Kako objašnjava sagovornica, pomenuti dodatak ne ide u penzioni osnov, već je on samo dodatak na platu, kao vrsta materijalne stimulacije za bolji rad zaposlenih.

Prema njenim rečima Sindikat pravosuđa Srbije je tražio od Vlade da promeni odredbe Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno da se od njega izuzme pravosudna administracija, ali u tome nisu uspeli jer za to nije bilo volje.

- Što se tiče socijalnog programa za višak zaposlenih ponuđene su nam, na principu dobrovoljnosti, tri njegove varijante, a koje su predhodno primenjene, pre oko dve godine, u zdravstvu i prosveti - kaže ona i dodaje:

-Prema dogovoru sa Vladom, iz tranzicionog fonda, do 31. decembra treba da se isplate zagarantovane otpremnine onima koji će otići iz pravosuđa. A uz plate za novembar i decembar isplatiće se pomenuti dodatak zaposlenima u iznosu od po 5.000 dinara koji će se, potom, naredne godine , linearno dodeljivati u kontinuitetu u vidu stimulacije, a u zavisnosti od opterećenja u radu i po broju predmeta u radu.

Upitana za štetu nastalu zbog ovog štrajka, sagovornica kaže da je za nju jedino odgovorna nesposobna Vlada i objašnjava:

-Štrajk je mogao da traje i mnogo kraće! Ali, u Vladi nisu odmah procenili da smo mi ozbiljan sindikat. Mi nismo tražili, kao što je Vlada pokušala da predstavi javnosti, nikakvo povećanje taksi, ni poreza za građane... Pa, kakvi smo mi to "generatori inflacije"? Mi smo samo tražili preraspodelu već postojećih sredstava. Uostalo, pravosuđe neće biti slobodno i nezavisno sve dok ne bude imalo svoj nezavisni budžet kojim će i rapolagati po zakonu. Iako nismo postigli sve što smo hteli, ipak smo izdržali tri nedelje....

M.Otašević

Članovi Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima juče obustavili rad

Počeo štrajk u oko 400 sudova

Beograd - Zaposleni u oko 400 sudova u Srbiji juče su obustavili rad i nalaziće se u štrajku sve dok im Vlada Srbije ne ispuni postavljene zahteve. Sastanak predstavnika Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije i ministara pravde, finansija i rada i socijalne politike dogovoren je za sredu 7. novembar.
Kako je za Danas izjavila Slavica Živanović, predsednica Sindikata, rad je obustavljen jer prethodno javno upozorenje nije dalo rezultate.
- Obustava rada trajaće do kraja, odnosno do ispunjenja naših zahteva. Prioritetno je ispunjenje prvog zahteva, a to je povećanje zarada za najniže kategorije zaposlenih za 100 odsto - kaže Živanović. Ona objašnjava da će se u sudovima raditi samo pritvorski predmeti, dok pisarnice i šalterske službe neće raditi i neće naplaćivati sudske takse, što će biti veliki gubitak za budžet.

- Ovo je treći protest od osnivanja sindikata. To samo znači da problem nije akutan, već hroničan. Pravosuđe je dobar poligon za dolazak na vlast, ali i za odlazak s vlasti - kaže Živanović.
Na pitanje da li je bilo pretnji zaposlenima zbog obustave rada Živanović kaže da pretnji nije bilo, osim u jednom slučaju u novosadskom Opštinskom sudu, kada je predsednik suda pokušao da spreči protest, ali je ubrzo odustao od te namere. Ona je dodala da je zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest sindikat preporučio da zatraže takvu odluku u pisanoj formi.
Štrajkači traže duplo povećanje zarade za najniže kategorije zaposlenih, potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Na pitanje da li je bilo pretnji zaposlenima zbog obustave rada Živanović kaže da pretnji nije bilo, osim u jednom slučaju u novosadskom Opštinskom sudu, kada je predsednik suda pokušao da spreči protest, ali je ubrzo odustao od te namere. Ona je dodala da je zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest sindikat preporučio da zatraže takvu odluku u pisanoj formi.
Štrajkači traže duplo povećanje zarade za najniže kategorije zaposlenih, potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda u Beogradu, kaže za Danas da je u sudu obezbeđen minimun procesa rada na šalterima, ali i u pritvorskim predmetima.
- Šalteri u sudu rade normalno i drže se pretresi u krivičnim predmetima, odnosno krivična suđenja teku normalno - rekla je Ramić.
Minimum procesa rada obezbeđen je i u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a rad nije obustavljen u pritvorskim predmetima krivično-pravne materije i parničnim u kojima je neophodno izricanje privremenih mera. Okružni, Opštinski i Trgovinski sudovi u Novom Sadu radili su juče normalno, bez obustave, ali će danas biti organizovan minimum procesa rada, izjavio je za Betu predsednik vojvođanskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu Zdravko Pranjić.

A. Roknić

ZEM-PRAVOSUDJE-PROTEST
Minimum rada u sudovima u Srbiji
BEOGRAD, 5. novembra 2007. (Beta) - Zaposleni u pravosuđu Srbije obustavili su danas rad, zahtevajući povećanje zarada, potpisivanje kolektivnog ugovora i izuzimanje pravosudne administracije iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. U Okružnom sudu u Beogradu obezbeđen je minimum procesa rada na ssalterima, kao i u sudskim predmetima koji ne trpe odlaganje i u kojima se optuženi nalaze u pritvoru, izjavila je Beti portparol tog suda Ivana Ramić.
Minimum procesa rada obezbeđen je i u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a kako je Beti rečeno, rad takođe nije obustavljen u pritvorskim predmetima krivično-pravne materije i parničnim u kojima je neophodno izricanje privremenih mera.
Portparol Prvog opsstinskog suda Tanja Bezmarević Janjić rekla je da su zaposleni u tom sudu radni dan uglavnom proveli u holu zgrade, a predviđeno je da obustava rada traje do srede.
Svi sluzzbenici Drugog opsstinskog suda u Beogradu bili su danas na radnim mestima, ali je zbog protesta smanjen rad sudskih službi.
Okruzzni, Opsstinski i Trgovinski sudovi u Novom Sadu radili su danas normalno, bez obustave, ali će sutra biti organizovan minimum procesa rada, izjavio je danas Beti predsednik vojvodjanskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu Zdravko Pranjić.
Pranjić je rekao da će minimum procesa rada biti organizovan sutra i u sredu, dok se ne vidi ishod razgovora sa nadležnima povodom zahteva sindikata zaposlenih u pravosuđu Srbije.
Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanovich rekla je Beti da predstavnicima tog sindikata još nije potvrđen tačan termin novog sastanka sa ministrima pravde, finansija i rada i socijalne politike, koji bi trebalo da bude održan u sredu.
Ona je navela da je od 450 sudova u Srbiji, 400 obustavilo rad, a zaposlenima u sudovima u kojima su predsednici zabranili protest, sindikat je preporučio da zatraže takvu odluku u pismenoj formi.
"Da je ispoštovan javni skup upozorenja, ne bi dosslo do obustave rada", rekla je Živanović i dodala da su problemi službenika u pravosuđu hronični, jer traju tokom tri mandata resornih ministara. Sudski predmeti mogu da zastare, ali ne zbog nerada administracije, već zbog nosilaca pravosudnih funkcija koje Vlada, pri tome, nagrađuje visokim zaradama, dok se administracija kažnjava, rekla je Živanovich.

TANJUG  05U051  1007  0511

 UPR:PRAVOSUĐE-OSOBLJE-PROTEST

  Protest administrativnog osoblja u Palati pravde

  BEOGRAD, 5. novembra (Tanjug) - Sindikat pravosudja Srbije danas je u Palati pravde organizovao protest tražeći povećanje zarada za administrativno osoblje od 100 odsto.

  Na ulazu u zgradu okupljeno je oko 300 administrativnih radnika pravosudnih organa, koji najavljuju da će tu ostati do kraja radnog vremena.

  Sekretar Sindikata pravosuđa Srbije Sladjanka MIloševich rekla je Tanjugu da okupljanje u Palati pravde predstavlja nastavak protesta započetog, zbog niskih plata, 5. septembra.

  Ona je rekla da je raspon plata od spremačice do stručnog saradnika od 9.500 do 25.000 dinara, što je nedovoljno za svakodnevne životne potrebe.

  Miloševićeva je najavila da će se protestno okupljanje nastaviti do srede, kada je najavljen sastanak sa ministrom pravde Dušanom Petrovićem.

  U Palati pravde većina šaltera je zatvorena zbog protesta administrativnog osoblja ali se suđenja koja su unapred zakazana, održavaju.

Pisma čitalaca

Od ćutanja vajde nema

Srpsko pravosuđe u dužem periodu opterećuju mnogi problemi.
Zaposleni radnici u upravi, zdravstvu, policiji i školstvu koji žive i rade na Kosovu i Metohiji primaju duple mesečne zarade, a zaposleni u pravosuđu koji žive i rade na KiM ne primaju duple zarade, iako svojim životima čuvaju teritoriju države Srbije i sprovode srpski Ustav i srpske zakone shodno Rezoluciji SB 1244. NJihovi životi, kao i životi članova njihovih porodica, ugraoženi su jer im niko ne garantuje slobodu na život, bez obzira na to što su tamo prisutne snage Kfora. Očigledno je da je Vlada Srbije nepravedna prema zaposlenima u pravosuđu koji žive i rade na KiM.

Predsednici sudova u centralnoj Srbiji se nisu zainteresovali da radno angažuju sudije sa Kosova i Metohije koji su morali pod pritiskom šiptarskih terorista da napuste Kosovo i Metohiju i sada žive u centralnoj Srbiji. Te sudije i javni tužioci su spremni da se radno angažuju i tako popune upražnjena sudijska i javno-tužilačka mesta koja godinama nisu popunjena.

U proteklih 10 godina ubijeno je nekoliko sudija, više desetina sudija je preminulo na radnom mestu, više desetina je preživelo infarkt i moždani udar. Vrhovni sud Srbije nije razmotrio ovaj problem, niti je to učinilo Ministarstvo pravde, niti Društvo sudija Srbije. Što se tiče Ministarstva pravde, suvišno je očekivati da razmotri ovaj problem jer je ono deo izvršne, a ne sudske vlasti.

U pravosuđu postoje dva sindikata. Oba sindikata u poslednjih nekoliko meseci protestuju i osnovano trže isplatu toplog obroka i regresa za sve zaposlene u pravosuđu i upravi, povećanje zarada za administraciju, jer trećina zaposlenih u upravi i pravosuđu prima zarade koje su niže od minimalno zagarantovanih. Uskraćivanjem toplog obroka i regresa država svakog radnika ošteti za po 7.200 dinara mesečno.

Juna 2007. godine ubijeni su sudija Zoran Stefanović u Opštinskom sudu u Odžacima, kao i advokat Petar Stevanović. Ubica je kao stranka ušao nesmetano pored pravosudne straže koja ga nije kontrolisala i tom prilikom je uneo pištolj. Do danas još u mnogim sudovima nisu uspostavljene naoružane pravosudne straže.

Početkom avgusta 2007. Milena Ilić-Drecun, sudija Vrhovnog suda Srbije, podnela je ostavku na mesto predsednika sedmočlanog veća Vrhovnog suda Srbije i zahtev za razrešenje sa sudijske funkcije, jer je na taj način želela da sačuva svoj profesionalni i ljudski integritet. Ona je detaljno objasnila razloge zbog kojih je podnela ostavku. Izostavila je reakcije srpskog pravosuđa.

Početkom oktobra 2007. godine, magistar pravnih nauka Gordana Božilović-Petrović, sudija Okružnog suda u Beogradu obaveštava javnost da je smenjena iz Veća za ratne zločine u Okružnom sudu u Beogradu, a postupala je u tri predmeta. Smenjivanju je prethodila negativna kampanja pojedinih nevladinih organizacija, a pre svega Nataše Kandić protiv sudije Gordane Božilović. Svoj udeo u smenjivanju ima i jedna strana ambasada. Kampanja je usledila pošto je sudija izradila i dostavila presudu u predmetu poznatom kao „Škorpioni“. Ta presuda nije bila po volji Nataše Kandić, predsednice FHP. Ona je smenjena samo zato što je sudila na osnovu dokaza, a ne po želji pojedinih nevladinih organizacija i jedne strane ambasade. Poštovala je Ustav, zakon i položenu zakletvu.

Zašto se do sada nije oglasilo Društvo sudija Srbije? Zašto ćuti Vrhovni sud Srbije? Zašto ćuti beogradsko i srpsko pravosuđe? Pitanja je mnogo, a odgovora nema.
Predlažem da Društvo sudija Srbije zajedno sa Društvom javnih tužilaca i Društvom sudija za prekršaje što hitnije održi zajedničku vanrednu skupštinu, na kojoj bi bili prisutni i predsednici VSS, republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik Advokatske komore Srbije. Na sednici bi se postavila navedena pitanja, otvorila bi se rasprava i posle toga, nadam se, preduzele odgovarajuće mere.

Mihajlo T. Makić sudija Opštinskog suda u Despotovcu

Poziv Ministarstva pravde na hitan sastanak odložio protest Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima

Danas razgovor s ministrom

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije odustao je juče od protesta ispred zgrade Vlade, zbog iznenadnog poziva na hitan sastanak u Ministarstvu pravde.
Iako je skup već bio isplaniran, organizovan i najavljen u medijima, o zahtevima Sindikata razgovaraće se danas i to ne na ulici, već u prostorijama Ministarstva. Poziv za hitan sastanak stigao je, kako je objasnila predsednica Sindikata Slavica Živanović, pola sata pred početak protesta. Ona kaže da je ta okolnost i opredelila sindikalno rukovodstvo da prekine skup nezadovoljnih radnika bez protesne šetnje do zgrade Vlade. Novinari koji su došli na najavljeni skup imali su tako nesvakidašnju priliku da sat vremena čekaju događaj kojeg zapravo nije ni bilo.
Izvinjavajući se zbog takvog ishoda, predsednica Sindikata Slavica Živanović kasnije je objasnila za Danas da nije bilo načina da se novinari obaveste o promenjenim okolnostima. Ona je izjavila da je rukovodstvo odlučilo da bez planiranog protesta prihvati poziv Ministarstva pravde, tako da će predstavnici Vlade i Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima danas razgovarati o ranije postavljenim zahtevima. Sindikat traži povećanje zarada pravosudnoj administraciji, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. I. K.

Predsednica Sindikata pravosuđa ponovo ostala ispred vlade

0 platama ni ga zucnu dok se Đelić ne vrati

BEOGRAD - Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa, nije ni posle trećeg pokušaja juče uspela da uđe na sednicu Vlade Srbije i uveri se da su zahtevi o povećanju plata, koje su zaposleni u pravosuđu predali još 5. septembra, uvršteni u dnevni red. Iako su nadležni otvorili vrata Nemanjine 11, posle pola sata provedenih unutra, petoro sudskih funkcionera napustilo je zgradu vlade neobavljenog posla i najavilo da će od 27. septembra svaki dan protestovati, sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

- Nebojša Milenković, zadužen u ime vlade za odnose s javnošću, nije naučio osnovnu lekciju - da se državni službenici iz drugih organa ne mogu vratiti sa vrata neobavljenog posla. Zato nam je „iskre-no" savetovao da sačekamo povratak Božidara Đelića iz Moskve, i tada saznamo sudbinu naših zahteva. Verovatno se ponadao da ćemo do tada da odustanemo - rekla je novinarima Živanovićeva.

U svojim zahtevima, zaposleni u pravosuđu traže 100 odsto povećanja zarada, onih koje iznose od 12.500 dinara do 17.000, potpisivanje kolektivnih ugovora, kao i suspenziju Zakona o platama državnih službenika, za koji Živanovićeva smatra da je „genocidan" i pisan „kako bi se zavelo bezakonje u zemlji".

- Smešna je tvrdnja da nemaju novca, kada je povećan broj zaposlenih u državnoj upravi, a otvorili su i konkurs za prijem još 221 službenika, iako ih već ima 70.000. Množe se iz dana u dan, jedu budžet, a ne doprinose mu, dok nas 12.000 zarađujemo plate za njih - ističe predsednica sindikata.

M.Asanović

SINDIKATI JUČE PONOVO ZAPRETILI

KORAK DO ŠTRAJKA

SINDIKATI u društvenom sektoru rešeni su da na svaki način, pa i štrajkom, ubede Vladu Srbije da odustane od najavljenog "zamrzavanja" plata.

Ukoliko se do 1. oktobra ne uspostavi socijalni dijalog i ne reše zahtevi Sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama, ovaj Sindikat će 7. oktobra u velikoj sali Doma sindikata organizovati centralni protestni skup.

Juče je propao još jedan pokušaj predsednice dva sindikata, Sindikata pravosuđa i Sindikata državne uprave Slavice Živanović i Milene Jocić da se o Svojim zahtevima in formišu iz "prve ruke", u Vladi Srbije. Njih je, kako je za naš list izjavila Milena Jocić, trebalo da primi zamenik šefa kabineta Vojislava Koštunice, Borislav Milosavljević, ali zbog "protokolarne greške" to nije učinjeno.

D.ČABARKAPA

 Antrfile

DODATNI ZAHTEVI

SINDIKAT državne uprave uputmo je Skupštini Srbije "proširene" zahteve. Traži da osnovica za obračun i isplatu plata počev od 1. septembra ove godine bude u visini prosečne zarade u Srbiji, da se zapospenima u državnoj upravi obezbedi pravo na dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje i za tu namenu obezbede sredstva u budžetu za 2008. godinu.

PROTEST PRED VLADOM

PRAVOSUĐE NE ODUSTAJE

SINDIKAT pravosuđa Srbije koji deluje u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikat državne uprave, koji je u okviru asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, juče su dodatno pojačali pritisak na Vladu Srbije da ispuni njihove zahteve: sto posto povećanjs plata zaposlenima sa najnižim primanjima (od 10.500 do 17.000), potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika i činovnika.

Predsednice ova dva sindikata, Slavica Živanović i Milena Jočić, u pratnji desetak članova rukovodstva ova dva sindikata, pokušale su juče da uđu na sednicu Vlade Srbije i lično se informišu šta je sa zahtevom, koji su Vladi Srbije dostavile 5.oktobra. U tome ih je sprečilo nekoliko policajaca, a za svaki slučaj pred zgradu Vlade Srbije stigla je i "marica".

- To nas, naravno, nije i neće uplašiti. Mi ćemo sačekati da vidimo ko nam je zabranio da uđemo u zgradu Vlade, a o narednim potezima konsultovaćemo se sa članstvom. Nije isključeno da već iduće sedmice organizujemo zajednički protest u Beogradu - izjavila je za "Novosti" Milena Jočić.

D.Č.

Protest radnika u pravosuđu

BEOGRAD - Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije protestovali su ponovo juče ispred sedišta Vlade Srbije i zahtevali da im se obrati neko od nadležnih ministara.

Zaposleni u pravosudnim organima započeli su štrajk 5. septembra zahtevajući роvеćanje plata od sto odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o platama državnih službenika. Predsednica sindikata Slavica Živanović izjavila je da je sindikat dobio obećanje Vlade da će se njihovi zahtevi razmatrati na prvim sednicama Vlade, što niје ispunjeno.

Ona je dodala da će sindikat tužiti Vladu jer krši zakon i da će se vratiti za nedelju dana sa većim brojem aktivista. Ministar finansija Mirko Cvetković - rekao je štrajkačima da nema mogućnosti za povećanje za-rada ove godine.

Predstavnici Sindikata pravosuđa sprečeni da uđu u zgradu Vlade Srbije

Policijski kordon za sindikalce

Beograd - Predstavnici Sindikata pravosuđa sprečeni su juče da uđu u zgradu Vlade Srbije u pokušaju da provere da li je Vlada na sednici razmatrala zahteve koje su podneli na protestu 5. septembra.

- Došli smo na lice mesta kako bi se uverili u sudbinu podnetih zahteva i činjenicu da su premijer i ministri upoznati sa problemima i teškim materijalnim položajem zaposlenih u pravosuđu. Umesto provere dobili smo kordon sa naredbom da nas zaustave i ne puste u Vladu - kaže za Danas predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović.

Ona naglašava da će Sindikat podneti krivičnu prijavu protiv šefa kabineta premijera, čije ime nadležni nisu hteli da im daju, "jer je on izdao naredbu obezbeđenju da nas ne pusti u Vladu". Predsednica Sindikata ističe da će taj sindikat podneti krivičnu prijavu i protiv vozača marice, jer nema položen vozački ispit, a "dozvolu je dobio na crno".

Predstavnici Sindikata pravosuđa tvrde da će se danas sastati sa šefom pravne službe Vlade Srbije.

Inače, Sindikat je Vladi predao zahteve za povećanje zarade najniže plaćenim kategorijama za 100 odsto, zatim za potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o državnim službenicima. J. D.

Slavica Živanović, predsednica Sindikata zaposlenih u pravosuđu

Protest 11. septembra

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosuđu održaće 11. septembra protestni skup, jer je ministar finansija odbacio njihove zahteve za povećanje plata od 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika. Kako je za Danas izjavila Slavica Živanović, predsednica Sindikata, predstavnicima Sindikata pravosuđa nije bilo dozvoljeno da nenajavljeno prisustvuju sednici Vlade Srbije, jer je sednica zatvorena za javnost.
- U Vladi smo prošli gore nego Bin Laden u Americi. Hteli su da nas izbace iz zgrade, ali smo mi bili uporni u našim zahtevima. Primio nas je ministar za rad Rasim Ljajić, predočili smo mu naše zahteve i on je pristao da razgovara sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem o našim zahtevima - rekla je Živanovićeva. Ona je dodala da je njihov sledeći korak da uđu u Skupštinu Srbije 11. septembra, jer je njihov treći zahtev ukidanje zakona o platama državnih službenika. Kako je objasnila Živanovićeva, sva tri zahteva Sindikata moraju da budu usvojena istovremeno.
Zaposleni u pravosudnim organima započeli su ranije ove nedelje protest, a ministar finansija Mirko Cvetković je potvrdio da je u razgovoru sa predstavnicima Sindikata rekao da nema mogućnosti za povećanje plata. Razgovori o platama budžetskih korisnika trajaće u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu. A. R.

Živanović: Sledeći korak je ulazak u Skupštinu

Autor: Beta | 07.09.2007 - 14:21

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu danas nisu mogli da prisustvuju sednici Vlade Srbije jer je sednica zatvorena za javnost, rekla je agenciji Beta predsednica sindikata Slavica Živanović.
"Pošto je treći zahtev ukidanje zakona o platama državnih službenika, naš sledeći korak je ulazak u Skupštinu 11. septembra", rekla je Živanovićeva koja je ranije danas najavila da će predstavnici Sindikata pokušati da uđu na sednicu Vlade "bez poziva".
Ministar finansija Mirko Cvetković potvrdio je juče u razgovoru sa predstavnicima Sindikata pravosuđa da nema mogućnosti za povećanje plata. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, fond plata unapred je određen budžetom za 2007. godinu.
Razgovori o platama budžetskih korisnika trajaće u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu, najavio je Cvetković i pozvao Sindikat pravosuđa da učestvuje u tim razgovorima.
Zaposleni u pravosudnim organima započeli su ranije ove nedelje štrajk zahtevajući povećanje plata od 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika.

Predsednica Sindikata pravosuđa želi da uđe na sednicu vlade
Radio Srbija – 7.09.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović pokušaće danas da uđe na sednicu Vlade Srbije i od potpredsednika Božidara Đelića zatraži odgovore na zahteve pomoćnih radnika u pravosuđu, saopšteno je iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Živanovićeva se na ovaj čin odlučila zbog jučerašnje izjave ministra finansija Mirka Cvetkovića tokom razgovora sa predstavnicima Sindikata da će "razmisliti da za poslove najniže plaćenih sudskih nameštenika i službenika angažuje privatne agencije", precizira se u saopštenju. Ministar Cvetković je juče odbio zahtev Sindikata za stoprocentno povećanje zarada zaposlenih u pravosuđu, koji se bave pomoćnim poslovima, i koji su pre dva dana protestovali u Beogradu.

Bez dogovora o povećanju plata zaposlenim u pravosuđu

Autor: Beta | 06.09.2007 - 17:35

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosuđu nisu danas postigli dogovor o povećanju plata sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem, rekla je agenciji Beta predsednica sindikata Slavica Živanović nakon sastanka u vladi.
Sindikat pravosuđa zahteva povećanje plata od sto odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju zakona o platama državnih službenika.
Kabinet ministra finansija je saopštio da je na sastanku konstatovano da je fond plata unapred određen budžetom za 2007. godinu i da nema prostora za povećanje plata zaposlenih u državnim organima do kraja ove godine.
Cvetković je rekao da će se razgovori o platama budžetskih korisnika obavljati u naredna dva meseca sa svim sindikatima o platama za 2008. godinu.
Slavica Živanović je prenela da je ministar finansija rekao da "možemo samo da se viđamo u naredna dva meseca na sesijama na kojima ćemo da pravimo projekciju za budžet za sledeću godinu. Predsednica sindikata dodala je da su predali zahteve šefu kabineta potpredsednika vlade Božidara Đelića i da očekuju da će na sutrašnjoj sednici vlade biti razgovora o tome.
Nekoliko stotina zaposlenih u pravosudnim organima juče je protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije, ali im se niko od predstavnika vlade nije obratio.
Oni su zahteve su pre toga predali Skupštini Srbije.

RTS 6.09/

CVETKOVIĆ:NEMA POVEĆANJA PLATA U DRŽAVNIM ORGANIMA

Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković potvrdio je u razgovoru sa predstavnicima Sindikata pravosuđa da nema mogućnosti za povećanje plata zaposlenima u državnim organima do kraja ove godine.
Cvetković je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija, istakao da je fond plata unapred određen budžetom za 2007. godinu.
Sindikat pravosuđa juče je započeo štrajk, zahtevajući povećanje plata od sto odsto za nesudsko osoblje zaposleno u pravosudnim organima.
Razgovori o platama budžetskih korisnika obavljaće se u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu, najavio je Cvetković i pozvao Sindikat pravosuđa da učestvuje u tim razgovorima.
'Ministarstvo finansija će pri izradi budžeta za narednu godinu razmotriti sve dogovore koje postigne sa sindikatima, kako bi zaposleni bili u osnovi zadovoljni platama, a ja kao ministar finansija time što neću narušiti makroekonomsku stabilnost zemlje', istakao je Cvetković u razgovoru sa Sindikatima pravosuđa.

ODRŽAN PROTEST SINDIKATA PRAVOSUĐA

DRUŠTVO - AKTUELNO - Sreda, Septembar 05, 2007 20:40 

Ministar finansija Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Vlade Božidar Đelić u četvrtak će primiti predstavnike sindikata zaposlenih u pravosuđu i državnoj upravi koji su protestovali tražeći povećanje plata, izjavila je predsednica ASNS granskog sindikata u državnoj upravi Milena Jocić.
Razgovor sa ministrom finansija zakazan je za 13 časova, a nakon toga sindikalce će primiti i potpredsednik Vlade, kazala je Jocićeva, i dodala da će o daljim koracima sindikat naknadno odlučivati.
Dogovor za sutrašnje sastanke na protestu ispred Vlade je dočekalo samo 60.-ak najupornijih pripadnika sindikata, koji su se potom razišli, kazala je ona.
Predstavnici sindikata tražili su sastanak sa Đelićem, Cvetkovićem i ministrom pravde Dušanom Petrovićem.
Iz Ministarstva pravde saopšteno je da je ministar Dušan Petrović u ponedeljak razgovarao sa predstavnicima Sindikata pravosuđa i predočio im da će podržati njihovu inicijativu za potpisivanje kolektivnog ugovora.
Sindikat pravosuđa Srbije i ASNS granskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi počeli su okupljanje oko osam sati na Trgu Nikole Pašića, nakon čega su oko pola 11 predali zahteve u sekretarijatu Skupštine Srbije i otišli ispred Vlade Srbije.
Oni traže povećanje plata za 100 odsto, potpisivanje kolektivnog ugovora i suspenziju Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika.
Sindikalci nisu želeli da predaju zahteve u pisarnici Vlade već su zatražili da ih neki predstavnik Vlade primi u roku od sat vremena od kada su se prijavili.
Nakon isteka roka blokirali su Nemanjinu ulicu u oba pravca, išli od Ulice Kneza Miloša do Savskog trga i Železničke stanice a kordon policajaca ih je sprečio da izadju na raskrsnicu
Nemanjine i Kneza Miloša.
Podršku protestu su pružili i predstavnici Policijskog sindikata Srbije i Sindikata zdravstvenih radnika.
Ministarstvo: U pravosuđu veće plate nego u državnoj upravi
Ministarstvo pravde saopštilo je, povodom štrajka dela zaposlenih u pravosuđu koji traže povećanje plata, da zaposleni u pravosudnim organima imaju veće plate od zaposlenih u državnoj upravi.
Državni službenici i nameštenici zaposleni u pravosudnim organima, na koje se primenjuje član 52. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, primaju veću platu u odnosu na državne službenike i nameštenike zaposlene u organima državne uprave [ministarstvima i posebnim organizacijama], kaže seu saopštenju.
Kako je navedeno, mlađi saradnik u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.782 dinara neto, dok mlađi saradnik u organima državne uprave prima platu u iznosu od 19.227 dinara neto.
Referent u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.547 dinara neto, dok referent u organima državne uprave prima platu u iznosu od 16.093 dinara neto.
Mlađi referent u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 19.312 dinara neto, dok mlađi referent u organima državne uprave prima platu u iznosu od 14.242 dinara neto.
Nameštenik IV vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 17.663 dinara neto, dok nameštenik IV vrste u organima državne uprave prima platu od 15.096 dinara neto.
Nameštenik V vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 14.130 dinara neto, dok nameštenik V vrste u organima državne uprave prima platu od 12.533 dinara neto.
Takođe, nameštenik VI vrste u pravosudnim organima prima platu u iznosu od 11.568 dinara neto, dok nameštenik VI vrste u organima državne uprave prima platu od 10.680 dinara neto.
Ostali zaposleni u pravosudnim organima [savetnik, mlađi savetnik i saradnik] primaju plate kao i zaposleni u istom zvanju u organima državne uprave i one iznose 36.032 dinara neto, 28.911 dinara neto i 23.072 dinara neto, respektivno.
Ministarstvo pravde podseća da su plate sudskog osoblja i zaposlenih u državnim organima do 31. decembra 2006. godine isplaćivane po Uredbi i koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.
Od 1. januara ove godine plate se obračunavaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika.

Nekoliko hiljada radnika pravosuđa protestovalo zbog niskih plata

Pred vladu po pravdu

BEOGRAD - Više od dve hiljade zaposlenih u pravosuđu više sati je juče protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije zbog loših uslova rada i malih plata. Pošto niko od zvaničnika juče nije hteo da ih primi, štrajkači su blokirali saobraćaj u Nemanjinoj ulici, a to su pokušali da urade i na raskrsnici sa Ulicom kneza Miloša, ali ih je u tome sprečila policija, tako da im je to uspelo tek na uglu Balkanske i Nemanjine.

Policija je pretila da će protiv demonstranata upotrebiti i vodene topove, a prema nezvaničnim informacijama dva štrajkača su uhapšena.

- Plate daktilografa, stručnih saradnika, referenata, nesudećeg osoblja i drugih - znatno su ispod republičkog proseka i kreću se od 10.000 do 17.000 dinara. Tražimo da se one povećaju 100 odsto, da potpišemo kolektivni ugovor, kao i da se hitno suspenduje Zakon o platama državnih službenika. Najugroženiji u pravosuđu su sudski izvršitelji, koji zarađuju oko 20.000, a imaju više predmeta nego što mogu da pokriju i svakodnevno su izloženi opasnostima i stresu jer izvršavaju presude izrečene ljudima koji gube imovinu, oduzimaju im se deca i događaju druge strašne stvari - rekla je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović.

Ona je naglasila da je posle nedavnog razgovora sa Dušanom Petrovićem, ministrom pravde, na kom je više bilo reči o reizboru sudija nego o platama nesudećeg osoblja, rečeno da su zahtevi sindikalaca nerealni. Zbog toga su sindikalci najavili da će danas „upasti“ na sednicu vlade i tu pokušati da izdejstvuju svoja prava. Inače, budući da je reč o zaposlenima u pravosuđu i državnoj upravi, koji nemaju pravo na standardni štrajk, protest je organizovan kao „radni dan na ulici“, pa su se i zaposleni „upisivali“ na improvizovanom papiru, kao na poslu.

Slađana Milošević, zaposlena u Drugom tužilaštvu, kaže da su uslovi rada u
pravosuđu gotovo neizdrživi.

- Ništa nije čudno kada uđete u sudske kancelarije da pokisnete, jer krov prokišnjava. Nemamo gde da sednemo, kancelarijski materijal kupujemo sami. Ročišta se zakazuju na šest meseci, što je nedopustivo. Plate su mizerne, a posla je sve više. Zaista ne znam kako da sprečimo poslanike da se bogate, a da pravda zbog toga propada - naglasila je Miloševićeva.

Sindikatu pravosuđa juče se priključio i ASNS Granskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi, sa istim zahtevima, a podršku su im pružili predstavnici sindikata policije i zdravstva.

Autor:

Milan Dudvarski

Protest Sindikata pravosuđa u Nemanjinoj ulici u Beogradu

Traže dvostruko povećanje plata

Beograd - Više stotina protestanata iz Sindikata pravosuđa Srbije blokiralo je juče Nemanjinu ulicu ispred Vlade Srbije u znak protesta što ih niko od ministara nije primio. Kordon policije postavljen kod zgrade Vlade Srbije nije dozvolio demonstrantima da blokiraju raskrsnicu sa Ulicom kneza Miloša.
Sindikalci zahtevaju dvostruko povećanje plata, potpisivanje kolektivnih ugovora i suspenziju zakona o državnim službenicima i o platama državnih službenika.
Protestu su se pridružili i članovi Granskog sindikata službenika državne uprave iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Oni su tražili prijem kod potpredsednika vlade Božidara Đelića i ministra finansija Mirka Cvetkovića.
Ministar pravosuđa Dušan Petrović razgovarao je juče sa predstavnicima Sindikata pravosuđa i na sastanku je predočeno da će Ministarstvo pravde podržati njihovu inicijativu za potpisivanje kolektivnog ugovora. Beta

UPR:PRAVOSUĐE-SINDIKAT-PROTEST

Sindikat pravosuđa najavio protest ispred Vlade

BEOGRAD, 30. avgusta (Tanjug) - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, nezadovoljan materijalnim položajem članstva, najavio je danas da će 5. septembra održati protest ispred zgrade Vlade Srbije.

Članstvo tog sindikata izmenilo je prvi zahtev pa sada, umesto prosečne zarade kao osnovice za obračun, traži uvećanje zarada za 100 odsto.

Predsednica tog sindikata Slavica Živanović rekla je na konferenciji za novinare da su na protest, na kojem se očekuje oko 2.000 ljudi, primorani jer se, kako je naglasila, Vlada tri meseca oglušuje o njihove zahteve.

"Mi smo korisnici budžeta, ali smo i njegovi punioci. Međutim, iako bi po zakonu država trebalo da nam vraća 60 odsto tih sredstava, mi ne dobijamo ništa", ukazala je ona.

Sindikat traži povećanje zarada koje su, kako je rekla, u proseku 10.000 do 14.500 dinara, samo za nesudeće osoblje, u koje spadaju stručni saradnici, referenti, daktilografi, sudski izvršitelji i dostavljači, straža, vozači, kuriri, spremačice..

"Nećemo se poneti kao radnici 'Zastave', već ćemo istrajati u svojim zahtevima", naglasila je Živanović, dodavši da su plate u pravosuđu zamrznute na decembarskom nivou (2006. godine).

Protestu će se pridružiti i članovi Predsedništva Policijskog sindikata Srbije koji, kako je rekao generalni sekretar tog sindikata Pavle Heđeši, podržava zahteve zaposlenih u pravosudnim organima.

"I naši članovi bi izašli na protest da nije Uredbe, koju je Vlada protivustavno i protivzakonito donela, što ćemo dokazati kada bude formiran Ustavni sud", kazao je on.

(Kraj) vob

Zahtevi pred vladu

D. Č., 30. avgust 2007

Predstavnici dva sindikata, pravosuđa i prosvete, u četvrtak su na odvojenim konferencijama za medije, izneli svoje zahteve upućene Vladi Srbije i - najavili proteste.
Sindikat pravosuđa organizovaće "radni" protest ispred zgrade Vlade Srbije, u sredu 5. septembra, odakle će kabinetu Vojislava Koštunice biti upućen zahtev da se stručnim saradnicima, sudskim izvršiteljima, referentima, daktilografima, spremačicama i ostalom "nesudećem" osoblju plata uveća 100 odsto.
- Tri meseca smo pokušavali da na naše zahteve skrenemo pažnju potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministra pravde Dušana Petrovića, ali nije vredelo. Tada smo tražili da prosečna zarada bude osnovica za obračun plate, sada s obzirom na najavljeno zamrzavanje plata, tražimo stoprocentnu povišicu - rekla je Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa.
Prosečna plata "nesudećeg osoblja" je, prema njenim rečima, između 10.000 i 14.500. Pred zgradu Vlade Srbije očekuje se dolazak oko 2.000 članova sindikata.
I predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović najavio je štrajk ukoliko ne uspeju pregovori o povećanju plata nenastavnom osoblju.

- U ovom trenutku vodimo pregovore u kojima učestvuju i predstavnici Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" i očekujemo da će Vlada da prihvati naše zahteve i odustane od zamrzavanja plata - rekao je Pavlović i precizirao da ova dva sindikata ne podržavaju najavljeni štrajk Unije sindikata prosvetnih radnika:
- Njihovi zahtevi su nejasni i nerealni, jer traže da najniža plata u obrazovanju bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi (oko 17.300), što podrazumeva povećanje cene rada od oko 48 odsto.
Sindikati traže da Vlada isplati jednokratnu pomoć od 5.000 dinara svim zaposlenima u obrazovanju, čija je neto plata manja od 16.000 dinara.
- Prosečna plata u obrazovanju je 28.400 dinara i sa utvrđenim povećanjem po Protokolu od oktobra 2006. godine neće biti veća od 10 odsto iznad proseka u Srbiji - rekao je Zdravko Kovač, predsednik Granskog sindikata "Nezavisnost". - Ukoliko korekcija bude prihvaćena pomoćni radnici imali bi platu između 13.000 i 15.000 dinara.

Septembar - mesec štrajkova

Sindikat zaposlenih u pravosuđu traži od vlade i Ministarstva pravde povećanje zarada za 100 odsto. Ukoliko to ne bude ispunjeno, 5. septembra radnici će doći na posao, direktno kod svog poslodavca ispred zgrade Vlade Srbije. Protest će, kako je najavljeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, podržati predstavnici sindikata policije iz Srbije i Hrvatske.

- S obzirom na jednogodišnje zamrzavanje zarada, očekivani inflatorni udar, kao i to da su plate u svim društvenim delatnostima više od zarada zaposlenih u pravosudnoj administraciji, smatramo da je naš zahtev više nego opravdan - istakla je Slavica Živanović, predsednik Sindikata.

Ona kaže da je Sindikat tražio tri meseca povećanje zarada, ali da su se nadležni oglušili o sve zahteve.

- Kada smo tražili novac, ministarstvo nam je odgovaralo da će se na taj način probiti budžet. Postavljam logično pitanje gde odlazi novac koji se sliva u budžet. Svedoci smo da se sve češće otvaraju afere, ali kada pravosudni organi počnu da deluju, afera se zbog sistematskog zastrašivanja ljudi odmah zatvara - kaže Živanovićeva i dodaje da u pravosuđu radi oko 14.500 ljudi.

- Na sajtu Vlade Srbije postoji projektovani broj u ukupnom zbiru zaposlenih u pravosuđu u koji ulaze i oni koji tobože rade u Upravnom i Apelacionom sudu, koji već nekoliko godina ne postoje. Iz budžeta se odvaja novac i za te fiktivne radnike, a kome se taj novac isplaćuje? - pita se Živanovićeva.

Predsednica Sindikata naglašava da, ukoliko ne bude ispunjen zahtev, na licu mesta će se odlučivati o daljim koracima, a sigurno se neće ponoviti slučaj kao sa radnicima ZZO.

Autor:

E. G

Male plate sudskog osoblja

Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije traže povećanje plata administracije u sudovima i tužilaštvima, odnosno usklađivanje njihove osnovice sa prosečnom zaradom u Srbiji od 27.800 dinara, a čime bi se uravnotežio odnos plata nosilaca pravosudnih funkcija sa ostalima u sudstvu. Ovaj i druge zahteve predstavnici Sindikata dostavili su potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću i ministru pravde Dušanu Petroviću.

- Trenutno je odnos između nosilaca pravosudnih  funkcija  i  takozvanog„osoblja" poremećen do te mere da može da naruši redovni proces rada, baš zato što je prošle godine obim posla uvećan za 20 odsto. Referenti, daktilografi i kuriri nisu dobili povećanje zarade, iako su učestvovali u ob-radi 2.305.000 predmeta - kaže Slavica Živanović, predsednik Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima.

Ona podseća da je u januaru sudijama i tužiocima plata povećana za 35 odsto.

- Dok su plate sudija i tužilaca između 1.000 i 1.500 evra, opravdano se postavlja pitanje da li je realno očekivati da zaposleni u pravosuđu savesno obavljaju poverljive poslove pod nemogućim uslovima rada i sa ponižavajućom zaradom od 10.800 do 17.000 dinara - kaže Živanović.

M. Nikić

Sindikat osudio način hapšenja Terzića, i pita

KO ŠTITI SUDIJE ?

Beograd - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima osudio je juče "senzacionalni način hapšrnja bivšeg okružnog tužioca Radeta Terzića, kaoi priloge u kojima je prećitkivana istina".

Kako je navedeno u saopštenju

bivši okružni javni tužilac, kao i svaki drugi tužilac, u skladu sa zakonom, može da predloži da se nekom odredi ili ukine pritvor, a da sud donosi odluku da li se predlog tužioca usvaja ili odbija.

Sud donosi rešenje o ukidanju ili produženju pritvora i nije vezan predlogom tužioca, podseća se u saopštenju. Sindikat da se "slučaj istraži do kraja", odnosno da se ispita da li neko štiti sudije Krivičnog veća koje je odlučivalo o spornom pritvoru. Čemu selektivna pravda, pita sindikat, i upozorava:

                - Praksa je pokazala da u političkim obračunima obično "lete glave" bivših i sadašnjih pravosudnih funkcionera, a kasnije građani plaćaju odštetu za njihov narušen ugled i čast - kaže se u saopštenju.

Sindikat navodi primer  hapšenja sudije Živote Đoinčevića u policijskoj akciji "Sablja", kome je država kasnije isplatila veliku sumu novca na ime odštete zbog neosnovanog hapšenja.

SINDIKAT

Beograd (Beta)-Sindikat pravosuđa Srbije pozdravio je juče predlog Nacrta zakona o javnom tužilaštvu zbog odredaba o administracji. U saopštenju se ocenjuje da su odredbe o administraciji, čije je uključivanje u nacrt zakona predložio sindikat, najbrži način da položaj zaposlenih u javnim tužilaštvima više ne bude regulisan Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.

SARADNJA U PRAVOSUĐU

Kabinet ministra pravde u novom sastavu uspostavio je saradnju sa sindikatom i zaposlenima u ovoj oblasti i već počinje da razmatra zahteve za povećanje određenih nadoknada i poboljšanje stanja u pravosuđu, izjavila je Snežana Malović, zamenik ministra pravde.

Otvarajući susrete na Ohridskom jezeru, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović potvrdila je  da će se sindikat zalagati da u narednom periodu skrene pažnju vlade na teškoće zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije. Na sportsko-sindikalnim susretima oko 700 zaposlenih ona je najavila zalaganje za rešavanje ključnih problema u sudovima i tužilaštvima od jeseni.

M. N.

Sindikat pravosuđa traži veće plate

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živnović uputila je dopis predsedniku i poslanicima Narodne skupštine Srbije u kojem traži da po hitnom postupku donesu izmene neustavno usvojenih Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16.000 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, što nije korektno imajući u vidu činjenicu da pravosuđe prošle godine radilo na 2.305.000 predmeta - piše u sopštenju.

A. I.

Sindikat pravosuđa traži veće zarade

Sindikat pravosuđa Srbije saopštio je juče da je od poslanika u parlamentu zatražio da prilikom usvajanja budžeta, obrate pažnju na predhodno predloženu nisku osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika. Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, ukazano je u saopštenju.

Pravosuđe je prošče godine, uz stalno finansijsko ograničavanje, nedostatak smeštajnog prostora i ljudskih resursa, imalo u radu 2,3 miliona predmeta, od kojih 700.000 starih - nerešenih iz predhodnih godina.

Pravosuđe

Beograd (Tanjug)- Sindikat pravosuđa Srbije saopštio je juče da je od poslanika u parlamentu zatražio da prilikom usvajanja budžeta, obrate pažnju na nisku osnovicu za obračun zarada državnih službenika i nameštenika.

Predložena osnovica u iznosu od 13.800 dinara dovela je do toga da se zarade u pravosuđu kreću16 do 19.000 i znatno su ispod republičkog proseka, ukazano je u saopštenju.

UPR:PRAVDA-MINISTARSTVO-SINDIKAT

POBOLJŠAN MATERIJALNI POLOŽAJ U PRAVOSUĐU

17.4.2007 14:29 BEOGRAD (Tanjug) - U proteklom periodu dosta je učinjeno na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, naročito nosilaca pravosudnih funkcija, ocenjeno je na današnjem sastanku ministra pravde Zorana Stojkovića i predstavnika Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

Zajednički je konstatovano da je Ministarstvo pravde uvažilo predlog Sindikata da se zbog povećanog obima posla u pravosudnim organima ostalim zaposlenima isplaćuje dodatak za dodatno opterećenje, što je u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, saopšteno je iz Ministarstva

POLOVIČNE REFORME

Članovi Sidnikata pravosuđa Srbije nezadovoljni stanjem u srpskom pravosuđu zatražili su ostavke Vide Petrović-Škero, predsednika Vrhovnog suda Srbije, ministra pravde Sorana Stojkovića i Slobodana Radovanovića, specijalnog tužioca. O opravdanosti ovog zahteva Slavica Živanović kaže:

- Čelnici našeg pravosuđa nisu gotovo ništa doprineli reformi pravosudnog sistema u Srbiji. Naptoriv, mi imamo utisak da su oni učestvovali u opstrukciji te reforme, koja se svodi na improvizaciju i političko šminkanje promena u pravosuđu. Jer, na primer, umesto da Škero, Stojović i Radovanović rade na donošenju pet krucijalnih zakona, kojim bi se naše pravosuđe modrenizovalo i ujednačilo sa evropskim, usvojena su samo tri zakona.

Ministar pravde i njegovi saradnici su odglumili reformu pravosuđa tako što su birali šta im odgovara od evropskih standarda, a šta ne i to prilagođavali potrebama izvršne vlasti. Reforma pravosuđa u Srbiji nije završena jer je Ministarstvo pravde neprestano bilo pod pritiskom izvršne vlasti, pojedinih stranaka i političkih grupa da taj se proces ne okonča. To je za posledicu imalo visok stepen korupcije i visok stepen neefikasnosti u našem pravosuđu.

Prema saznanjima sindikalaca u srpskom pravosuđu radi 14.000 administrativnih radnika i nameštenika, oko 2.400 sudija i još toliko tužilaca, što je sveukupno 20.000 ljudi. Nameštenici imaju prosečna primanja od 20.000 dinara, dok se plate sudija u opštinskim sudovima duplo veće. U okružnim sudovima plate delilaca pravde su oko 50.000 dinara. Tužioci i sudije Specijalnog suda imaju tri puta veća primanja, jer funkcionisanje ove institucije plaćaju Amerikanci.

Kolika su primanja ministra pravde, specijalnog tužioca i predsednice Vrhovnog suda sindikalisti iz pravosuđe ne znaju, jer priznaju, da je za njih to državna tajna.

- Tražili smo podatke o platama čelnika našeg pravosuđa, ali ih nismo dobili. Tražili smo i da nam se kaže gde je nestalo milion evra donacije grčke vlade za pravosuđe, ali ni na to nismo dobili nikakav odgovor iz kabineta ministra pravde. Međutim, to nisu naši glavni problemi, mnogo veći problemi su niske plate i loši uslovi rada većine zaposlenih u pravosuđu, koji su glavni razlog visoke korupcije.

Stopa korupcije u našem pravosuđu je svojevremeno bila čak 140 odsto, ali je u međuvremenu pala na 86 odsto. Ministarstvo smatra da je to uspeh, a mi u sindikatu smatramo da je to naš najveći neuspeh. Jer iza tako visoke korupcije u pravosuđu nalazi se sprega delilaca pravde, advokata, mafijaša i nekih političkih ličnosti. Pogledajte samo ko sve sedi na optuženičkoj klupi u sudskim procesima protiv naše mafije, pa će vam sve biti jasno – kaže Slavica Živanović.

Sindikat pravosuđa Srbije

Protest bez smisla

Beograd - Protest službenika u pravosuđu nema smisla, jer je Vlada Srbije u vakuumu, pa štrajkači nemaju kome da ispostave zahteve, ocenila je juče Slavica Živanović, predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije. "Ne bežimo od sindikalne solidarnosti, ali ne možemo da se saglasimo sa zahtevima iza kojih ne znamo ko stoji", rekla je Živanovićeva na konferenciji za novinare povodom protesta upozorenja koji u pojedinim sudovima u Srbiji traju od prošle nedelje. Ona je naglasila da nisu tačne tvrdnje o smanjenju zarade nakon što je od januara počela primena zakona o platama službenika u pravosuđu. Dodala je da su osnovice za obračun plata službenika u pravosuđu "zamrznute" do usvajanja novog državnog budžeta, ali da su službenici oštećeni selektivnom primenom zakona o taksama, jer su plate povećane samo sudijama i tužiocima. Živanovićeva je istakla i da Republički odbor Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije nikada nije pozivao na štrajk i da to neće ni ubuduće, jer je pravosuđe grana vlasti pa takav protest nije dozvoljen. Sindikat koji organizuje proteste u sudovima nije reprezentativan, dodala je Živanovićeva, ukazujući na to da se ti protesti i obustave rada poklapaju sa odlučivanjem Vrhovnog suda Srbije o žalbi Milorada Ulemeka Legije i nastavku suđenja stečajnoj mafiji. J. D.

Sindikat pravosuđa traži pomoć od premijera Koštunice

Beograd

Zakonom o platama državnih služ-benika, koji je stupio na snagu 1. janura ove godine zarade u pravo-suđu su zamrznute, istakla je juče na konferenciji za novinare generalni sekretar samostalnog sindi-kata zaposlenih u pravosudnim or-ganima Srbije Slađana Milošević. Republička vlada je prosto ignori-sala ranija upozorenja i zahteve ovog sindikata upućenih 5. decembra Ministarstvu pravosuđa i pre-mijeru Vojislavu Koštunici, tako da je za osnovicu obračuna plata određeno 13.800 dinara, a traženo je da taj iznos bude na nivou republičkog proseka neto zarada u Re-publici, što je u novembru prošle godine iznosilo 23.143 dinara. Slađana Milošević obrazlaže da se povećanje traži za sve zaposlene u pravosuđu, uključujući sudije, pravnike, kao i službenike, a radi se o 16.375 zaposlenih u ovoj de-latnosti koja je zanemarena u od-nosu na ostale „kategorije" zapo-slenih kojima se namiruju plate iz budžeta - prosvetu, zdravstvo, kulturu... Sa druge strane se kao politički „šlagvort" ponavlja u kampa-njama da je prioritet obračun sa kriminalom i korupcijom, te da je uspostavljanje pravne države glav-na ulaznica u evropske integracije, podsetila je ona. I pored datog obecanja da će se radnicima u pra-vosuđu da isplati božićni dodatak u iznosu od 4.000 dinara, ni to nije ispoštovano. Ostali u društvenim delatnostima dobili su taj skromni poklon. Iz Ministarstva pravde stigao nebulozan odgovor kako su раге „pojeli" odvokati i veštaci. Stanje u pravosuđu je sve gore, sudovi su zagušeni sa preko dva miliona predmeta u radu, od čega je 62 odsto locirano u Beo-gradu na svega četiri hiljade zapo-slenih. Istovremeno i pored preop-terećenosti obavezama i niskim platama koje su na primer za prav-nike oko 19.000 dinara, na ne-rešavanje sporova i slučajeva vezanih za „krupne zverke" najviše utiče diktat vladajuće politike, na-pominju u ovom sindikatu. Na pres konferenciji je ukazano i na nekoliko ostalih propusta nadležnog ministarstva.

    D.S.

Sindikat pravosuđa

Kratkih rukava

Beograd- Iako je Zakon o platama državnih službenika stupio na snagu, zarade u pravosuđu su zamrznute na 13.800 dinara osnovice. ZAposlenima nije isplaćena ni obećana nagrada od 4.000 dinara za uvećan obim poslova.

Ove podatke juče je nakonferenciji za novinare iznela Slađanka Milošević, sekretar Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

Vlada je uvela strahovladu u pravosuđu nagoveštajima o ukidanju nekih sudova, opštim reizborom sudija.

Usvojeno je više strategija za koje ne postoji finansijska podrška, a između ostalog, Baza pravnih propisa na koje je potrošeno više od milion evra donacija nije u funkciji. pri tom pravosuđu se ne prebacuje novac za kupovinu neophodnih zakona i propisa potrebnih za rad - rekla je Slađanka Milošević.

D. Č.

Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima zahteva da im osnovica bude republički prosek i poručuje

Ne glasajte za lažne legaliste

Beograd- Iako je Zakon o platama državnih službenika stupio na snagu, u Sindikatu zaposlenih u pravosudnim organima Srbije izjavili su da su zarade u toj instituciji zamrznute. Naime, iako je ovaj sindikat blagovremno Vladi Srbije uputio zahtev da osnovica za obračun plata zaposlenih u pravosuđu ne bi smela biti niža od prosečne u Srbiji, Vlada je ignorisala zahtev i odredila osnovicu u visni od 13.800 dinara.

Osim toga, Sindikat je zahtevao da se isplati i obećana nagrada zaposlenima za uvećan obim posla. Iako je obećala, Vlada to nije ispoštovala. Izgovor je, po rečima nadležnih iz Ministarstva pravde, da su ovac "pojeli veštaci i advokati".

-Prethodna Vlada je imala više sluha za nas. Sadašnja je uvela strahovladu nagoveštajima o ukidanju nekih sudova, opštim reizborom nosilaca pravosudnih funkcija, kao i načinom izbora u novousvojenom Ustavu, reči su ljudi iz Sindikata. Takođe, oni se pitaju kako je ministar pravde Yoran Stojković mogao da se pohvali uspešnim radom tog ministarstva kad su oni toliko neefikasni.

Sindikat je upoyorio da Baza pravnih propisa na koju je potrošeno više od milion evra nije u funkciji, i da se potreban novac ne prebacuje ovoj instituciji.

Takođe je upućen apel članovima i simpatizerima da ne glasaju za tzv. "Lagaliste".

Sindikat pravosuđa traži veće plate i bolje uslove rada

Vlast ne haje za sudove

Diplomirani pravnici s položenim pravosudnim ispitom imaju plate 22.000 dinara. Pa, traktorista u KPZ-u ima više, tvrde u Sindikatu

BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima traži da osnovica za obračun njihovih plata bude jednaka prosečnoj republičkoj, a ne skoro upola manja, kako je to propisano Zakonom o platama državnih službenika koji važi od 1. januara ove godine, rekla je Slađanka Milošević, sekretar Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.

- Mi smo na vreme uputili zahtev da osnovica za obračun zarada zaposlenih bude jednaki prosečnoj zaradi u Srbiji, a to je u novembru bilo 23.148 dinara. Ipak, Vlada Srbije je zanemarila naš zahtev, tako da je Uredbom o privremenom finansiranju osnovica za obračun naših zarada 13.800 dinara - izjavila je juče ona na konferenciji za novinare.

Već godinama su, rekla je Miloševićeva, plate zaposlenih u pravosuđu niže od proseka, bez obzira na to što rade više od proseka.
- Pitanje je na šta Ministarstvo pravosuđa troši novac od sudskih taksi ako u Srbiji plate zaposlenih u pravosuđu ne rastu, a stanje u sudovima je očajno. Nema gde da se sedi, nema papira, toneri za štampače su istrošeni, nema novca za diktafone i trake za pisaće mašine... Plate zaposlenih u pravosuđu su male.

- Tako, daktilografi imaju 17.000, diplomirani pravnici pripravnici 19.000, a diplomirani pravnici s položenim pravosudnim ispitom 22.000 dinara. Pa traktorista u KPZ-u ima veću platu od diplomiranog pravnika - rekla je ona.

Odnos vlasti prema pravosuđu, dodaje Slađanka Milošević, može se videti iz toga što su novogodišnje nagrade dobili zaposleni u prosveti, zdravstvu, kulturi i policiji, kao i zaposleni u ministarstvima, ali ne i zaposleni u pravosuđu.

- Mi smo tražili nagradu od 4.000 dinara i nazvali smo je "nagrada za šikaniranje" pošto smo postali društvena pljuvaonica i svi nas kritikuju zbog ovog ili onog. Od Branislava Bjelice, zamenika ministra pravde, dobili smo obećanje da ćemo dobiti nagradu, ali sada je jasno da se to neće dogoditi. Zanimljivo je da su nam u Ministarstvu finansija rekli da su nagradu dobili oni koji su podneli zahtev, ali da Ministarstvo pravde to nije učinilo. Bitno je da su zaposleni u svim ministarstvima dobili nagrade od 25.000 do 100.000 dinara - jasna je ona.

Prema rečima Miloševićeve, jedino su zaposleni u Vrhovnom sudu Srbije dobili nagrade od po 5.000 dinara, ali bilo bi lepo da se mislilo i na ostale zaposlene u pravosuđu.
- Znak jednakosti između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti ne postoji. Ministri i poslanici su sebi ugodili, a o zaposlenima u pravosuđu ne razmišljaju. Ilustracija toga je to što poslanici imaju mnogo veće plate od tužilaca, a tužioci ne mogu da rade od kuće ili daju neke dodatne pravne savete jer je to protivzakonito, dok su poslanici u najrazličitijim upravnim odborima - dodaje ona.

Miloševićeva je rekla da je Sindikat zaposlenih u pravosuđu napravio paralelu rada ove i prethodne vlade i da je prethodna imala mnogo više sluha za pravosuđe.
- Pravosuđe se danas često napada, tvrdi se da smo korumpirani, ali to nije tačno. Nismo najbolji, ali radimo sve da budemo bolji - kaže ona.

A. Ivanović

Republički odbor sindikata pravosuđa

Zarade ispod proseka

Beograd - U pravosuđu je postalo nemoguće raditi - izjavila je juče Slađanka Milošević, sekretar Republičkog odbora sindikata pravosuđa Srbije, na konferenciji za novinare i dodala da bi javnost trebalo da postavi pitanje Ministru pravde i Vladi na šta se troše sudske takse ako u Srbiji nema dovoljno sudnica.
Sindikat pravosuđa je uputio zahtev Vladi Srbije pre mesec dana da osnovica za obračun zarada zaposlenih u pravosuđu ne bude niža od prosečne u Republici, koja je za novembar iznosila 23.148 dinara.
Vlada je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, ignorisala njihov zahtev i odredila osnovicu u iznosu od 13.800 dinara. Pored ovoga, Sindikat je zahtevao da se isplati i nagrada zaposlenima za uvećan obim posla u iznosu od 4. 000 dinara, ali nije isplaćena. Prema rečima nadležnih iz Ministarstva pravde, novac su "pojeli veštaci i advokati". Sindikat će pozvati svoje članstvo i simpatizere da ne glasaju za tzv. "LAGALISTE".
- Dinkić je uspeo da svojim najavama od prošle godine rasformira srpsko pravosuđe - rekla je Slađanka Milošević.
Sindikat je poređenjem dve vlade zaključio da je prethodna Vlada imala više sluha za pravosuđe. J. D.

Radnici pravosuđa ostali bez nagrada

Vlast obećala i sudijama po
4.000 dinara za Novu godinu

SAVETOVANJE SUDIJA O JAČANJU PREKRŠANOG SISTEMA U SRBIJI

BOLJI STATUS, MANJE SUDIJA

Od Nove godine, "organi za prekršaje" transformiše se u posebne sudove, a oko dva odsto prekršajaca ostaće bez posla

VRNJAČKA BANJA. -Oko 300 sudija za prekršaje, od ukupno hiljadu koliko ih ima u celoj Srbiji, okutpilo se juče u Vrnjačkoj Banji na tradicionalnom godišnjem savetovanju koje se ovoga puta, održava povodom usvajanja novog Zakona o prekršajima, uz osvrt na položaj maloletnika u krivičnom pravu.

Pored usklađivanja sa evropskim i svetskim standardima, novim Zakonom o prekršajima, čija se primena najavljuje od 1. januara 2007. godine, predviđena je i transformacija "organa za prekršaje" u - sudove za prekršaje.

- Dosadašnji organi za prekršaje transformisaće se u posebne i takođe nezavisne sudove koji će, uz sve ostalo, biti potpuno samostalni u odlučivanju i čije će sudije, birane sa liste sudija prema važećim stručinm kriterijumima, uživati sudijski imunitet i ubuduće presuđivati, a ne samo donositi  "rešenja" - rekao je ministar pravde Zoran Stojkovnć otvarajući juče, savetovanje srpskih "prekr-šajaca".

Transformacija, međutim, donosi sa sobom ne samo evropske standarde i veću efikasnost, već i  manji broj sudija za prekršaje.

- Dobar sudija stvara se godinama, a ne preko noći, pa. prema tome, 98 odsto ljudi ne treba da strahuje za svoj posao ni zbog transformacije, liste ili stručnih kriterijuma. Ali, ne i oni koji ne rade ništa ili su, bogami, moralno posrnuli. Njima ćemo se prilikom reizbora "zahvaliti" jer je tako predviđeno i Zakonom o sprovođenju Ustava - naglasio je ministar Stojković.

D. STOJIĆ

ZATVOR

KRUŠEVAC (Beta) - Ministar pravde izjavio je da će za manje od mesec dana biti završena pritvorska jedinica u Specijalnom sudu, da je urađen zatvor u Zabeli i da se završava paviljon u Sremskoj Mitrovici, što će omogućiti da zatvori u Srbiji ispune evropske standarde.

Političke stranke dobijaju novac za izbore, ali ne i sudski overitelji

Vlast nipodaštava pravosuđe

Sindikat pravosuđa Srbije ogorčen odnosom vlasti prema zaposlenima kojima je ukinut paušal za rad van radnog vremena

BEOGRAD - Sudski službenici koji budu overavali potpise za predstojeće izbore u Srbiji biće primorani da to rade bez ikakve naknade van radnog vremena, subotom i nedeljom i to tako što će sami snositi troškove svoga angažovanja da bi toga dana imali šta da jedu. Plata referenata i daktilografa sa 20 godina radnog staža u proseku je 18.000 dinara i to sa uračunatim regresom i toplim obrokom, potvrdila je juče za Glas Slavica Živanović, predsednik Sindikata pravosuđa Srbije. Živkovićeva je istiakla da je krajem 2005. sudskim službenicima ukinut paušal za prekovremeni rad.

- Tražili su od nas kao građana da izađemo na referendum i potvrdimo im Ustav, tražiće i da izađemo na izbore i da radimo overu, a u međuvremenu za njih ne postojimo, niti ih kao pravosuđe zanimamo iako kroz sudske takse koje se plaćaju, pored ostalog i za overu potpisa za kandidovanje poslanika, mi punimo budžet koji oni obilato koriste. Naravno za pravosuđe, odnosno kako vole da kažu, za "ostale zaposlene", kako zovu sudsku administraciju, para iz budžeta nema. To je sramno - rekla je Živanovićeva.

Ona je objasnila da će sudski overitelji, pošto je ovaj posao tehnički gotovo nemoguće obaviti u sudu, morati da uzmu knjigu overa i idu u sedišta političkih partija koje će im predati obrazce, uz potpise simpatizera stranaka i njihovih članova.

- Posao overitelja je da, uz lične karte i popunjene obrazce, koje moraju da overe sudskim pečatom, precizno sravne stanje u knjigama i provere verodostojnost hiljada potpisa neophodnih za kandidovanje. To je ogroman posao, a kada to budu radili pored sveg ostalog redovnog posla, on im neće biti plaćen. Sami će morati da ponesu sendviče od kuće ako budu imali novca da ih naprave i snose troškove prevoza. Još jednom se otvara mogućnost korupcije jer bi u sedištima stranaka mogli naići na dobre domaćine koji će ponuditi čašicu pića, nešto za pojesti ili štogod drugo da bi se poneki možda i sumnjivi dokumenti i potpisi prihvatili i overili - rekla je Živanovićeva.

Ona je podsetila da je glava Ustava koja se odnosi na sudove i tužilaštva sporna i po standardima Evropske unije i da su, prema ovim rešenjima, pravosuđe i tužioci koje bira vlada podređeni izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.

I. Stojković

Sindikat pravosuđa Srbije o lošim uslovima rada u zatvorima

Čuvari u zatvorima bili u opasnosti

BEOGRAD - Razlog za nezadovoljstvo radnika obezbeđenja Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, osim ugrožene bezbednosti tokom protesta zatvorenika, jesu i teški uslovi rada, kao i činjenica da su u javnosti pomenuta dešavanja okarakterisana kao mirni protesti - rekla je juče Slavica Živanović, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije. Ona je potvrdila za Glas da su pojedini nasilni zatvorenici tokom kulminacije protesta ugrozili bezbednost pojedinih čuvara koji su bili u opasnosti i da situacija nije bila nimalo naivna.

- Protesti su se smirili, ali mnogi problemi su i dalje nerešeni. Obezbeđenje je u teškim uslovima ipak obavilo svoj posao. Ali, ključni problem su uslovi rada ne samo u ovom nego i u drugim zatvorima. Prosečna plata zaposlenih u zatvorima je između 18.000 i 19.000 dinara. Obezbeđenje ima dodatak, plaćen im je prekovremeni i noćni rad pa sve ukupno plata može biti veća za 30 odsto. Dakle, ona može iznositi do 25.000 dinara. Zaposleni u obezbeđenju imaju beneficirani staž (za svaku godinu računa im se još četiri meseca) - rekla je Živanovićeva.

S obzirom na to da su u direktnom kontaktu i s najokorelijim kriminalcima, da osim opasnosti posao jeste i psihički naporan, uslovi rada su, kako objašnjava Živanović, loši, a i oprema zastarela i neodgovarajuća. Vaspitači i drugi zaposleni nemaju nikakve beneficije, rekla je Živanović.

- Pravilnikom koji bi tek trebalo da bude završen izgleda da će sa dodatkom za noćni i prekovremeni rad moći da dobiju ne više od 10 odsto povećanja. Ministar Mlađan Dinkić ukinuo je beneficije zaposlenima, a dao ih je svojim informatičarima, smatrajući valjda da je teže čuvati novac nego žive ljude - rekla je Živanovićeva.

Ona je rekla da je radnicima zakonom ograničeno pravo na protest i obraćanje javnosti, a mogu biti suočeni i sa disciplinskim postupcima ili otkazom.
- Zato je važno da barem mi i sindikat javno progovorimo o problemima ovih ljudi - rekla je Živanovićeva.

I. S.