PRIGOVOR

Poseta broj:

 WebMaster

ATRIUM PLUS

31. decembar 2012.

SINDIKAT PRAVOSUĐA SRBIJE

SVIM ČLANOVIMA I OSTALIM ZAPOSLENIMA

ČESTITA BOŽIĆNE I NOVOGODIŠNJE PRAZNIKE

24.decembar 2012.

Zašto još uvek nema dogovora oko izmena Zakona o radu? Ko s nestrpljenjem iščekuje usvajanje predloženih zakonskih odredbi, a ko zbog njih strahuje? Da li je moguće naći rešenja prihvatljiva za sve strane: sindikate, poslodavce i državu, a da budu ekonomski održiva?

To je bila tema emisije Talasanje - pusti priču emitovane danas u 11 sati na talasima Radio Beograda1, u kojoj su učestvovale predsednica Sindikata Slađanka Milošević, advokat Vera Biljetina i snežana Bogdanović, načelnica Odseka za unapređenje oblasti rada i prava Ministarstva rada.

Klikom na donju sliku moguće je preslušati emisiju.

22. decembar 2012.

Dana 21. decembra 2012. .godine, u Domu sindikata u Beogradu, održana je sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije, kojoj je prisustvovao i ministar pravde Nikola Selaković, njegova pomoćnica za finansije Slavica Jelača i šef kabineta Dejan Carević.

Ministar pravde upoznao je članove Republičkog odbora sa daljim namerama i aktivnostima u adaptaciji prethodno sprovedene reforme pravosuđa. Razmenili smo mišljenja o vlastitim potrebama, interesima i očekivanjima. Podržavamo ministra pravde u naporima koje čini kako bi se vratio ugled pravosuđu. Međutim, smatramo da reforme mogu da budu uspešne samo ako su osmišljene i sprovedene u saradnji i u dogovoru sa svim učesnicima na koje se ona odnosi.

Socijalni dijalog, formalno, otpočeo je pre mesec i po dana. Suštinski, ništa se nije dogodilo. Dijalog bi trebalo da bude „alatka“ za pronalaženje konkretnih načina za uspostavljanje poverenja i stvaranje uslova za poboljšanje i materijalnog položaja zaposlenih, i poboljšanje usluga građanima.

Ali, zaključili smo da je Vlada usvajanjem Budžeta bez konsultacija sa sindikatima izvršila direktan udar na kolektivno pregovaranje i ubila socijalni dijalog. Uz dužno poštovanje prema ministru pravde, očigledno je da u vladajućoj političkoj areni najviše uticaja ima, i donosilac je odluka, Ministarstvo finansija.

11. decembar 2012.

Ustavni sud Republike Srbije ispitivao je ustavnost odredbe člana 18. stav 1. Zakona o štrajku („Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05), deo koji glasi: „Zaposlenom u državnom organu i pripadniku policije prestaje radni odnos kada se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku“ i utvrdio da to NIJE U SAGLASNOSTI sa Ustavom, kao i da prestaje da važi danom objavljivanja odluke. Ova Odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 103/2012 od 30. oktobra 2012. godine.

Između ostalog, Ustavni sud je naveo da je odredba člana 18. stav 1. Zakona o štrajku zasnovana isključivo na odredbi člana 57. stav 3. Ustava Savezne Republike Jugoslavije (kojom je bilo isključeno pravo na štrajk zaposlenih u državnim organima i pripadnika policije) i da navedeni Ustav više nije na snazi, a da je važećim Ustavom utvrđeno pravo na štrajk svim zaposlenim licima, pa i pripadnicima policije, državnim službenicima i nameštenicima, koje se može ograničiti samo zakonom.

ODLUKA USTAVNOG SUDA

28. novembar 2012.

VLADI SRBIJE

Narodnoj skupštini Republike Srbije

Poštovani,

Sindikat pravosuđa Srbije vas UPOZORAVA da je predloženi član 15. Predloga o Budžetu nezakonit. Gospodo, u zemlji nije, još uvek, uvedeno vanredno stanje a vi niste preki sud. Neprihvatljivo je usvajanje člana 15. Predloga kojim je Vlada sebi dala za pravo da, jednostrano i bez saglasnosti druge ugovorne strane, suspenduje posebne i pojedinačne kolektivne ugovore.

Podsećamo, Opšti kolektivni ugovor suspendovan je zauvek dok se sada suspendovanjem posebnih i pojedinačnih (zaključenih kod poslodavca) kolektivnih ugovora umanjuju, odnosno suspenduju stečena prava zaposlenih.

Prema našem mišljenju, žalosno je to što Budžet branite od onih koji su materijalno najugroženiji i koji su po primanju ispod nivoa i mentalne i fizičke izdržljivosti. Jednom reči, od sirotinje! Sa druge strane, a prema informacijama koje svakodnevno dobijamo, Budžet bi trebalo čuvati upravo od funkcionera kojima su poverena javna ovlašćenja i čije reformske promašaje masno plaćamo. Doduše, sve u skladu sa zakonom. Umesto da odgovaraju, oni menjaju funkcije i šetaju iz jedne u drugu granu vlasti, i dalje odlučuju o sudbini ove zemlje i ovog opljačkanog naroda. Zakon ne sme da služi kao ZAKLON!

21. novembar 2012.

Na sednici Republičkog odbora Sindikata pravosuđa Srbije doneta je odluka da se u svim pravosudnim organima održi sindikalni sastanak na kome će zaposleni, nakon konsultacija, zauzeti stavove o budućim koracima kako bismo, za svaki slučaj, bili spremni da odgovorimo na eventualno nerazumevanje socijalnih partnera. Nećemo da trpimo diskriminatorski odnos!

Ovo zbog toga što su pregovori oko povećanja zarade sa Ministarstvom pravde otpočeli, a  Sindikat je ponudio tri rešenja za poboljšanje materijalnog položaja i izjednačavanje zarada zaposlenih u pravosuđu sa zaradama na sličnim i odgovarajućim poslovima u drugim organima.

Nezadovoljstvo zaposlenih, između ostalog, izaziva pogrešan stav Vlade koji se ogleda u nepovoljnom materijalnom položaju jer se neadekvatno vrednuju i nagrađuju, što može da rezultira i niskim radnim moralom. Iako svesni toga da pominjanje pravosuđa zbog reforme, troškova, zatrpanosti, neažurnosti i neefikasnosti izaziva nelagodnost kod svih, smatramo da imamo pravo na dostojanstvenu zaradu jer učinak zaposlenih može da se proceni. Posledice sprovedene reforme, kao i građani, osećaju i zaposleni. Višak posla stavlja se na teret zaposlenima u pravosuđu a višak para na račun Budžeta.

Radi provere osnovanosti našeg zahteva za povećanje zarade zahtevamo da socijalni partner izvrši:

- poređenje našeg posla sa odgovarajućim poslovima u policiji, opštini ili nekim drugim organima;

- procenu stepena odgovornosti, složenosti, težine i količine posla;

- respektovanje naših uslova rada;

- procenu važnosti i značaja našeg posla za državu...

Pravosuđe ne čini mreža sudova i tužilaštava, odnosno njihova sedišta, zgrade, kompjuteri i kompjuterski programi nego ljudi. Oni su u svakom procesu rada, pa i u pravosuđu, najvažniji faktor.

15. novembar 2012.

SUDIJE, TUŽIOCI, PRAVOSUDNA I ZATVORSKA ADMINISTRACIJA

IMAJU NIŽE ZARADE OD OPŠTINSKIH SLUŽBENIKA

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 14.11.2012. godine, održan je sastanak u Ministarstvu pravde, odnosno otpočeo je socijalni dijalog. U ime Ministarstva pravde istom su prisustvovali gospodin Dejan Carević, šef kabineta i Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde za finansijsko-materijalne poslove. Sastanku nisu prisustvovali premijer Ivica Dačić i ministar finansija Mlađan Dinkić, iako je Sindikat u svom zahtevu bio izričit da budu prisutni kako bi dali objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi najmanje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

Iako je Sindikat na prethodnom sastanku prezentovao predloge za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, Ministarstvo pravde još uvek nije definisalo moguća rešenja.

opširnije

30. oktobar 2012.

Zašto se u Srbiji malo zna o Komitetu za socijalna prava Saveta Evrope i da li su njegove odluke obavezujuće, teme su naše emisije. Za razliku od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Komitet za socijalna prava koji se nalazi u susednoj zgradi malo je poznat i malo ljudi mu se obraća iako su njegove odluke brže, preciznije i imaju obavezujuću težinu.

Svih 47 država, članica Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, potpisale su Povelju o socijalnim pravima. To znači da i naši državljani, koji smatraju da su njihova socijalna prava povređena mogu da se obrate Komitetu u Strazburu.

Kako? Jednostavno - direktnim obraćanjem pismom.

Detalje, ekskluzivno za naš program, objašnjava predsednik tog Komiteta - španski sudija Luis Himena Kesada.

Gosti u studiju su i profesor Zoran Stojiljković, potpredsednik sindikata "Nezavisnost"; Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa i Nataša Jokić, dopisnica iz Strazbura.

Emisiju uređuje i vodi Dijana Ivanov Kadić.

Slika sa naslovne strane: Luis Himena Kesada

Adresa evropskog Komiteta za socijalna prava u Strazburu:

Secretariat of the Department of the European Social Charter and of the European Code of Social Security

Council of Europe

Directorate general of Human Rights and Rule of Law

Directorate of Human Rights

F-67075 Strasbourg Cedex

Francuska

Tel. +33 (0) 3 88 41 32 58

Fax. +33 (0) 3 88 41 37 00

24. oktobar 2012.

VLADA SRBIJE

Za Ivicu Dačića, predsednika Vlade

i

Mlađana Dinkića, ministra finansija

Poštovana gospodo,

Imajući u vidu činjenicu da je izrada budžeta za sledeću godinu u toku, a da se kao socijalni partneri ništa ne pitamo, obaveštavamo vas da smo Ministarstvu pravde podneli inicijativu za otpočinjanje pregovora oko osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u pravosuđu. Istovremeno, u podnetoj inicijativi zamolili smo ministra pravde da na pregovore obezbedi i vaše prisustvo.

Kako biste se što bolje pripremili za eventualni sastanak, pitanja vam šaljemo unapred, a to su:

- Na osnovu kojih kriterijuma i merila različito vrednujete službenike sa istom stručnom spremom?

- Na osnovu čega ste odlučili da dodatne koeficijente jedni zaslužuju a drugi ne?

- Na osnovu čega ste odlučili da osnovica za obračun plata pravosudnih radnika bude 18.449 dinara, dok je policijska 24.447 a u Vojsci 25.512 dinara?

- Na osnovu čega ste odlučili da stimulacija za pravosudnu administraciju iznosi 3.000 a za policiju i zaposlene u katastru 10.000 dinara?

- Na osnovu čega ste odlučili da predsednik neke male opštine, nedovoljno razvijene, ili državni službenik na najnižem položaju, ima veću platu od sudije i tužioca?

- Kako je moguće da se bonusi isplaćuju direktorima i zaposlenima u preduzećima koja posluju sa gubitkom?

- Kako je moguće da se u preduzećima sa poremećenim poslovanjem zarade ne isplaćuju radnicima a isplaćuju se direktorima?

- Otkud novac za vraćanje dnevnica poslanicima, iako za rad u Skupštini primaju platu, poslanički dodatak, regres, nadoknadu za rad u skupštinskim odborima, odvojen život, zakup stana, vikend posete porodici, troškove za gorivo ukoliko putuju... (dnevnice nas koštaju pola miliona dinara dnevno)?

- Otkud novac za stopostotno povećanje zarada imenovanim i postavljenim licima na početku godine uredbom iz vedra neba?

Prema zakonu, plate se usklađuju sa rastom cena i rastom bruto domaćeg proizvoda. Zar ovo ne važi za sve?

Gospodo, vama su poverena javna ovlašćenja za koja vas plaćamo, pa ste dužni da obrazložite svoje odluke. U tom smislu očekujemo vas na sastanku sa spremnim odgovorima.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam.

24. oktobar 2012.

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Uvaženi gospodine ministre,

Na osnovu člana 21. i 22. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, podnosim

INICIJATIVU

za otpočinjanje pregovora o visini osnovice za obračun plata

zaposlenih u pravosuđu

Gospodine ministre, obaveštavamo vas da postoje drastične razlike između plata zaposlenih u pravosuđu i plata službenika u opštinama, gradovima, policiji, vojsci, katastru, fondovima, agencijama, odnosno da su zaposleni u pravosuđu  diskriminisani u odnosu na druge zaposlene koji primaju zaradu iz budžeta

U vezi sa prethodno navedenim, molim Vas da na pregovore obezbedite prisustvo gospodina Ivice Dačića, predsednika Vlade i gospodina Mlađana Dinkića, ministra finansija. Njihovo prisustvo je neophodno kako bi objasnili i odgovorili na pitanje - na osnovu kojih kriterijuma se službenici sa istom stručnom spremom različito vrednuju.

U očekivanju da ćete nas na pregovore pozvati u skladu sa propisanim rokovima, srdačno Vas pozdravljam.

S poštovanjem.

27. septembar 2012.

Evropski centar za radnička pitanja (EZA) organizovao je uvodni seminar „Jačanje socijalnog dijaloga – kreiranje evropskih integracija na Zapadnom Balkanu“, održan u Trstu 18. i 19. septembra 2012.godne. Ovom skupu, pored ostalih sindikata, prisustvovala je i predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Predstavljena su različita iskustva u vezi sa razvojem socijalnog dijaloga, s tim što je jedinstven zaključak da na Zapadnom Balkanu socijalni dijalog ne funkcioniše na pravi način, a da su glavne prepreke za to izostanak političke volje, nestabilni politički sistemi, ekonomski razvoj, kao i siromaštvo i visoka stopa nezaposlenosti. Razlozi za ovakvo stanje su izostanak reprezentativnih i odgovornih socijalnih partnera.

opširnije

21. septembar 2012.

 NETRANSPARENTNO RASPOLAGANJE ODUZETOM IMOVINOM

Na spisku nepokretnosti koje je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom  dala na besplatno korišćenje državnim organima i ustanovama nalaze se Društvo sudija porotnika Srbije kao i Novi sindikat pravosuđa Srbije, iako ove organizacije nisu državne. Ministarstvo pravde i Direkcija kao njen deo, ostali su nemi na pitanja CINS-a kao i na zahteve za intervjuom, a na Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja su odgovarali tek pod pritiskom Poverenika, čak i tada skrivajući podatke.

...Sa druge strane, predsednica Novog sindikata pravosuđa Srbije, Slavica Živanović, kaže da je taj sindikat državna institucija.

“Sve organizacije koje registruje Ministarstvo za upravu ili Ministarstvo rada su državne institucije”, objašnjava Živanović.

Prema podacima do kojih je došao CINS, rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike je 16.05.2011. godine u registar sindikata upisan Novi sindikat pravosuđa Srbije.

Međutim, prema rečima Dragice Mišljenović iz službe za zakonodavnu i pravnu regulativu Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, sindikati ne smeju biti državni, a to ko ih registruje nema nikakve veze sa određenjem njihovog vlasništva...

Pišu: Vladimir Kostić, Anđela Milivojević

IZVOR : CINS ( https://www.cins.org.rs/?p=10997 )

opširnije

Uvećaj

20. septembar 2012.

 Srpsko advokatsko društvo oglasilo se 17. septembra Saopštenjem, koje je potpisao predsedavajući Skupštine Dušan D. Bratić, povodom, kako je naglašeno, takozvane reforme pravosuđa i dela Visokog saveta sudstva.

SAOPŠTENJE

je moguće preuzeti ili pročitati klikom na aktivno polje. 

10 .septembar 2012.

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

Za Nikolu Selakovića, ministra

Gospodine ministre,

Predlažemo da razmotrite mogućnost osnivanja radnih sudova, specijalizovanih za vođenje sporova u vezi sa pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, zlostavljanjem na radu, diskriminacijom po osnovu rada i u vezi sa radom, ugovaranjem i isplatom minimalne zarade, zaključivanjem i primenom kolektivnih ugovora, ostvarivanjem prava na sindikalno organizovanje i delovanje, nadležnostima sindikata, ostvarivanjem prava na penzijsko-invalidsko, zdravstveno osiguranje kao i prava za slučaj nezaposlenosti…

Činjenica jeste da je prethodno sprovedena reforma paralisala rad pravosuđa i narušila odnos između građana i pravde. Drskost reformatora ogleda se u tome što su, u stvari, arogantno ignorisali potrebe građana. Tumaranjem kroz tranziciju i koruptivnu privatizaciju, pojavilo se moderno ropstvo u Srbiji jer radnici sve češće rade bez plate pod devizom „čuvanje radnog mesta“.

Osnivanjem radnih sudova efikasnije bi se zaštitila prava zaposlenih i, sigurni smo u to, brže, jednostavnije i kvalitetnije rešavali radni sporovi, što bi sigurno bilo jeftinije i za radnike i za poslodavce. Istovremeno, to bi bilo jeftinije i za Srbiju koja bi imala manje pritužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava.

U očekivanju da ćete ozbiljno razmotriti naš predlog, srdačno vas pozdravljam.

28. avgust 2012.

Dana 27. avgusta 2012. godine, održan je sastanak sa novopostavljenim ministrom Nikolom Selakovićem, kao i stručnim timom Ministarstva pravde Srbije.

Saglasni su da je stanje u pravosuđu veoma komplikovano usled neadekvatnih uslova rada, ponižavajućeg položaja zaposlenih, propale reforme pravosudnog sistema i velikih dugovanja.

   Zaključeno je da je funkcionisanje pravne države neophodno za sve, kao i pravednija raspodela budžeta. U tom smislu, Sindikat pravosuđa Srbije predložio je određene mere ministru pravde za poboljšanje sveukupnog stanja u pravosuđu.

16. avgust 2012.

Sindikat pravosuđa Srbije ne želi da moli Natu Mesarović da podnese ostavku. Prvi put smo je molili da podnese ostavku još 9. marta 2010. godine jer smo slutili da nije dostojna da obavlja funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva. Dostojnost je skup moralnih kvaliteta kao što su: iskrenost, savesnost, pravičnost, dostojanstvo, upornost i primernost. Sada je očigledno da je naša sumnja u njenu dostojanost bila opravdana.

Reformom pravosuđa smanjen je broj sudija i tužilaca, pa samim tim i broj administrativnih radnika koji se isključivo određuje na osnovu broja sudija i tužilaca. Nažalost, odnos prema pravosudnoj administraciji je uvek bio diskriminatorski. Ekonomska kriza za administraciju je trajno stanje. Nepoverenje između Sindikata i funkcionera koji odlučuju o njima, kulminiralo je početkom 2010. godine kada su zaposleni bili u privremenom režimu i stalnoj neizvesnosti.

Godine koje su prošle od demokratskih promena bile su dovoljne da se, korak po korak, rešavaju problemi u pravosuđu. Međutim, reforma koja je sprovedena po “hitnom postupku” nije dovela do željenih rezultata. A opominjali smo i upozoravali reformatore na to da će doći do kolapsa pravosuđa, da će “putujuća” pravda i “gostovanje” sudija na suđenjima u sudskim jedinicama mnogo da košta građane Srbije. Poručivali smo im da su za efikasno pravosuđe neophodni određeni uslovi, kao što su: dovoljan broj zaposlenih, kako nosilaca pravosudnih funkcija tako i drugih kategorija koji ih prate u radu, motivacija zaposlenih i da bi zaposleni u pravosuđu trebalo da imaju zaradu u skladu sa svojim složenim, obimnim i odgovornim zadacima,  zgrade, odnosno sudnice, odgovarajuća oprema i elektroinstalacije koje će podržavati kompjuterske programe, dobri zakoni, njihova javna rasprava i procena uticaja tih zakona na rad pravosuđa, jednak pristup građana sudovima itd. Reforma pravosuđa, bez prethodno obezbeđenih uslova, dovela je do još većeg zaostatka u radu pravosuđa.

Naše inicijative i upozorenja namerno su arogantno ignorisali zbog toga što im cilj i nije bio da pravosuđe bude delotvorno i korisno za građane, već da ga još više ograniče, zatrpaju i zastraše kako bi bilo poslušnije. Jer, malo je verovatno da je Sindikat pravosuđa Srbije bio vidovit kada je prognozirao propast reforme a da to reformatori nisu mogli da /pred/vide.

Zbog toga i pre svih, zahtevamo da Natu Mesarović sa funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda smene politički organi koji su je i postavili mimo Ustava Republike Srbije!

Predsednica

Slađanka Milošević

3.avgust 2012.

zvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Srpsko pravosuđe potrošilo milijardu i dvesta pedeset miliona dinara u 2011. na novu sudsku mrežu, piše "Politika".

List navodi da je to brojka do koje je došao Sindikat pravosuđa Srbije, na osnovu izveštaja Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Sladjanka Milošević izjavila je za taj list da "to nije i konačan broj, jer stavke u izveštaju nisu prikazane javno i u potpunosti"

opširnije

1.avgust 2012.

Ovako je  Slađanka Milosevic u oktobru 2009. godine, tada kao sekretar Sindikata,  za list VREME (objavljeno u broju 982 ) pisala o predstojecoj reformi pravosuđa

"Slažem se u potpunosti da pravosuđe treba da bude bolje. Međutim, pravosuđe je misteriozno i predstavlja pravo minsko polje, tako da svaki korak mora da bude oprezan i dobro proračunat. Godinama se ništa značajno nije dešavalo, osim obećanja i vatrenih govora, a onda odjednom svašta se dešava. Da, građani bi s pravom trebalo da budu zabrinuti, ali ne samo zbog toga što će pravda biti "putujuća", stalno u pokretu, skoro neuhvatljiva, negde između suda i sudske jedinice, između mobilnog sudije i predmeta, već zbog toga što predstavnici vlasti otvoreno, bez uvijanja, vređaju inteligenciju svih nas, uporno nas ubeđujući da će smanjenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zaposlenih, pravosuđe biti bolje, efikasnije i ažurnije"...

opširnije

31.jul 2012.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

DIREKCIJA ZA UPRAVLjANjE ODUZETOM IMOVINOM

Za direktora Jugoslava Stojiljkovića

Beograd

Nemanjina 22-26/IV

Gospodine direktore,

molim vas da me obavestite po kom pravnom osnovu ste dali na korišćenje poslovni prostor Novom sindikatu pravosuđa Srbije, koji se nalazi u Beogradu, u Ul. Vojislava Ilića broj 13.

Podsećam vas da sindikat nije državni organ nego interesna organizacija. Članovi sindikata su zaposlena lica, tako da je u konkretnom slučaju posebno interesantno to što  je predsednica Novog sindikata pravosuđa Srbije – Slavica Živanović, koja je uz socijalni program napustila srpsko pravosuđe 2009. godine, odnosno ona nije zaposleno lice u pravosuđu. Naglašavam i to da Novi sindikat pravosuđa Srbije nije čak ni reprezentativan, kao i to da ga čine samo četiri pravosudne organizacije sa cele teritorije Republike Srbije.

Da li je osnov za dodelu ovog poslovnog prostora, možda, to što Novi sindikat pravosuđa Srbije nijednom reči nije kritikovao nakaradnu reformu pravosuđa? Budite ljubazni pa na ovaj zahtev odgovorite u što kraćem roku, jer javnost ima pravo da zna šta radite sa oduzetom imovinom!

Još uvek s poštovanjem.

Predsednica

Slađanka Milošević

30.jul 2012.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Nikolu Selakovića, ministra pravde

Beograd

Nemanjina 22-26/IV

Gospodine ministre,

U ime Sindikata pravosuđa Srbije, kao i svoje lično ime, čestitam vam izbor za ministra pravde, s tim što očekujem da ćete savesno obavljati tu privremenu, ali tako časnu i odgovornu funkciju.

S obzirom na to da smo svedoci toga da se svi deklarativno zalažu za jačanje pravosuđa i vladavinu prava, kao i to da ste dobrovoljno prihvatili dužnost ministra pravde, želim da verujem kako ste iskreni u namerama da pravosuđe zaista bude temelj jedne jake i nove Srbije.

S tim u vezi, a kako bismo počeli sa izgradnjom odnosa poverenja, bilo bi dobro da odredite termin sastanka na kojem bismo vas informisali o stanju u pravosuđu i zajedno, udružujući teoriju i praksu, razmotrili predloge i moguća rešenja za poboljšanje.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno vas pozdravljam.

S poštovanjem.

Predsednica

Slađanka Milošević

17.jul 2012.

Povodom teksta objavljenog na sajtu www.pistaljka.rs, a radi objektivnog i istinitog informisanja, objavljujemo

SAOPŠTENJE

Kao i uvek, istina je drugačija! Na inicijativu, odnosno predlog Sindikata pravosuđa Srbije, Ministarstvo pravde uputilo je dopis raznim bankama sa zahtevom da dostave svoje ponude za pružanje bankarskih usluga i kreditiranje zaposlenih u pravosuđu pod, eventualno, povoljnijim uslovima. Kako je jedino banka Sosijete Ženeral ponudila povoljnije uslove od tržišnih za zaposlene u pravosuđu, Ministarstvo pravde je potpisalo protokol sa navedenom bankom.

U vezi sa prethodno navedenim, zaposleni dobrovoljno postaju klijenti navedene banke tako što sklapaju ugovor sa navedenom bankom, otvaraju tekuće račune, podižu kredite i koriste druge usluge banke. Ukoliko podignu kredit popunjava se administrativna zabrana na osnovu koje im službe računovodstva oduzimaju ugovorene iznose rata od zarade. Dakle, zaposlene niko ne primorava da uđu u ugovorni odnos sa navedenom bankom.

Bez obzira na to što je Sindikat pravosuđa Srbije u prethodnom periodu izneo i stoji iza kritika na rad Ministarstva pravde, u konkretnom slučaju potpisani protokol ne predstavlja “uterivanje dugova za banku od strane ministarke pravde” već pogodnosti i niže kamatne stope za zaposlene u pravosuđu. Potpisan je u dogovoru sa Sindikatom. Snežani Malović može mnogo toga da se stavi na teret ali ovo zaista ne može.

16.jun 2012.

Sindikat pravosuđa Srbije izražava žaljenje i zabrinutost zbog odluke Visokog saveta sudstva o odbijanja prigovora Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije.

Svedoci smo toga da većina u pravosuđu ćuti i okreće glavu od sprovedene reforme i urušavanja pravosudnog sistema. Plašeći se od gubitka posla, tzv. pravosudna „elita“ pognute glave sluša nadmene reformatore o uspešnosti reforme, grca u gomili predmeta koju je nemoguće savladati i gromoglasno ćuti. Nisu izgubili posao ali jesu dostojanstvo.

Greh Dragane Boljević ogleda se u tome što je hrabro, istrajno, ponosno i dostojanstveno, rizikujući da izgubi posao, glasno kritikovala mere nazvane reformom pravosuđa. Ostala je bez posla braneći dostojanstvo pravne profesije. Kažnjena je kao predstavnik i glasnogovornik sudija i tako dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale. Njen sistem vrednosti čine poštenje, profesionalnost i istina, zbog čega je dobitnik mnogih priznanja. Kod birača-članova VSS prevagnula su neka druga merila kao što su partijske knjižice, rodbinske, kumovske i prijateljske veze. Ukoliko se nešto ne učini, pravosuđe će postati „porodična firma“ bez objektivnosti i nepristrasnosti.

4.jun 2012.

Danas (1. jun ) je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija  Srbije i Generalni sekretara MEDEL-a saznala da je Visoki savet sudstva odbacio njenu žalbu protiv postupka reizbora.

Otpuštanje Dragane Boljević sprovedeno je po krajnje protivrečnoj i nejasnoj proceduri koja se odnosi na sve sudije i tužioce u Srbiji. Postupak „reizbora“ o kome   je odlučeno 2009 godine, okončan je izbacivanjem otprilike trećine od njih, bez ikakvog disciplinskog osnova, bez saslušanja i bez razloga. Samo je objavljena lista koja sadrži imena reizabranih sudija i tužilaca.

Savet Evrope, Venecijanska komisija, Evropski konsultativni savet sudija, Evropska komisija, Evropski parlament  i drugi savetovali su srpske vlasti da ne sprovode tako generalnu proceduru reizbora i zatražili da se omogući revizija reizbora sa prihvatljivim garancijama i da se na transparentan način ispitaju pojedinačni slučajevi. Takva procedura je primenjena, ali je sprovedena  u potpunom mraku. Nedostatke ove procedure su iznova isticali brojni međunarodni i nezavisni posmatrači.

Danas je tužan dan za nezavisnost pravosuđa u Evropi, koja nije privilegija sudija, nego garant prava i sloboda građana. Principi nepomeranja sudija, pravednosti disciplinskih procedura i odbrane su žestoko prekršeni. Princip primata prava je teško povređen.

MEDEL izražava svoju solidarnost sa Draganom Boljević, sa Društvom sudija i svim sudijama i tužiocima kojima su nepravednim postupkom povređeni dostojanstvo profesije i lični životi, i nastaviće da podržava njihovu borbu za nezavisno i demokratsko pravosuđe i ustavni sistem u njihovoj zemlji i širom Evrope.

31.мај 2012.

SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnih odnosa, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 23 od 28.3.2012. godine.

Kao što smo već ranije pisali, Vlada Srbije usvojila je skandaloznu uredbu kojom je narušila princip podele vlasti, jer je van snage stavila izvršne sudske presude na osnovu kojih bi radnici trebalo da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od dužnika-poslodavca, odnosno privatizovanih preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Na ovakav način Vlada je uskratila pravo radnika da budu plaćeni za svoj rad. Naravno, tim radnicima koji su se drznuli da svoje pravo zaštite pred sudom uskraćeno je i pravo na informisanje jer mediji, pod uticajem vlasti, nisu ni objavili vest da je Vlada usvojila navedenu uredbu. Uvereni smo da Vlada Srbije, u stvari, računa na neobaveštenost radnika, kao i na to da će radnici propustiti rokove za prijavljivanje dosuđenih potraživanja Agenciji za privatizaciju kako ih ne bi naplatili.

S druge strane, na delu je i očigledno različito postupanje države kada su dužnici u pitanju. Ukoliko je u pitanju građanin, taj običan mali radnik a dužnik, država mu šalje zakonske uterivače dugova. Međutim, ukoliko je dužnik poslodavac, država ga u/re/dbaški štiti i još joj u tome pomaže predsednica Vrhovnog kasacionog suda dostavljajući spornu uredbu sudijama na izjašnjenje. Zašto? Kakva li je to tajna veza između Vlade i poslodavaca, kao i Vlade i sudske vlasti?

INICIJATIVA (.pdf)

16.мај 2012.

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je disciplinsku prijavu Državnom veću tužilaca, Disciplinskom tužiocu, protiv NENADA UKROPINE, apelacionog javnog tužioca u Beogradu, zbog kršenja zakona i nevršenja poslova koji su mu povereni.

opširnije

11.мај 2012.

Republika Srbija

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

      72 Broj:07-00-3124/2012

24. april 2012. godine

B e o g r a d

PRAVOSUĐE DVE GODINE POSLE

Dugo najavljivana reforma pravosuđa započela je donošenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa maja 2006. godine, Ustava, novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine.

opširnije

24.april 2012.

Sastanak u Ministarstvu pravde, kojem su prisustvovali članovi Predsedništva Sindikata pravosuđa Srbije, Slobodan Homen, državni sekretar i Jagoda Jeličić, pomoćnik ministarke pravde za finansije, održan je 23. aprila 2012. godine.

Uvek aktuelna ali, nažalost, još neostvarena, bila je tema težak materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Zarada radnika u pravosuđu iznosi do 65% prosečne zarade, a cilj borbe ovog Sindikata jeste prosečna zarada u Republici. U vezi sa tim razgovoralo se i o:

opširnije

11.april 2012.

Analiza Balkanske istraživačke mreže (BIRN)

Nije problem samo u kvorumu. Visoki savet sudstva se optužuje da radi pod političkim pritiskom. Ipak, šta se tačno dešava na sednicama, ostaje tajno, jer se na zahtev članova Saveta iz Demokratske stranke, sednice ne snimaju...

opširnije

5.april 2012.

VRHOVNI KASACIONI SUD

Za Natu Mesarović, predsednicu

Beograd

Nemanjina 9

Gospođo predsednice,

Sindikat pravosuđa Srbije zaprepašćen je dopisom koji ste 29.3.2012. godine uputili vršiocima funkcije predsednika suda, zajedno sa Uredbom o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa, sa zahtevom da vam sudije u roku od sedam dana dostave mišljenja i komentare na tekst Uredbe.

Smatramo da je vaša reakcija neprimerena funkcijama koje obavljate, s obzirom na to da ne znate da je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda, čiji ste predsednik, dana 24.2.2011. godine, verifikovalo Pravno shvatanje o sprovođenju izvršenja, pa vas podsećamo:

“Izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće se prekidati. Prekinuti postupci će se nastaviti i okončati”.

”Članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao osnovni principi, između ostalog, predviđeni su nezavisnost i nepristrasnost suda, koji se ostvaruju podelom vlasti. Izgrađeni standard određuje da vlasti ne smeju ni odbiti ni propustiti da sprovedu sudske odluke”.

“Ustavni sud podseća da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga nesprovođenje izvršne sudske odluke, kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.”

Dakle, vi ste bili dužni da navedeno pravno shvatanje najviše sudske instance u Srbiji dostavite Vladi Srbije, sa jasnim upozorenjem da usvojenom uredbom nezakonito i protivno nalogu suda obustavlja izvršenja, kao i zahtev Vladi da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se pravnosnažne presude suda izvršile.

- PRAVNO SHVATANJE VKS

- PREDSEDNIKU SUDA

Sindikat

3.april 2012.

Republika Srbija

MINISTARSTVO PRAVDE

Za Slobodana Homena, državnog sekretara

Beograd

Nemanjina 22-26

Gospodine Homen,

Na poslednjem sastanku, održanom krajem januara u Ministarstvu pravde, upoznati ste sa činjenicom da Sindikat pravosuđa Srbije i ove godine organizuje sportske susrete.

Imajući u vidu činjenicu da nas niste obavestili kada ćete izvršiti prenos sredstava na ime delimičnog finansiranja sportskih susreta zaposlenih u pravosuđu, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i postignutim dogovorom, potrebno je da nas u što kraćem roku obavestite kada ćete i koliko sredstava izdvojiti za zaposlene – učesnike navedenih sportskih susreta.

Napominjemo da imamo saznanja da ćete sredstva za održavanje sportskih susreta uplatiti nevažnim i nereprezentativnim sindikatima koji, čak, nisu ni potpisnici kolektivnog ugovora.

Istovremeno, koristimo priliku, kao i svih ovih godina, i pozivamo vas kao višegodišnje socijalne partnere da otvorite ili zatvorite sportske susrete zaposlenih u pravosuđu. Sportski susreti organizuju se od 5. do 10. juna 2012. godine, u Bugarskoj, Sunčev breg, Hotel Kotva.

Srdačan pozdrav.

Sindikat

29.mart 2012.

Povodom Uredbe od 22.3.2012. kojom je Vlada suspendovala izvršenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka kojima je društvenim preduzećima naloženo da isplate radnicima potraživanja iz radnih odnosa, Društvo sudija Srbije izdaje:

SAOPŠTENJE

Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.

opširnije

27.mart 2012.

SINDIKAT PRAVOSUĐA NE SPAVA! RADNICI UGLAVNOM ĆUTE DOK VLAST RADI ŠTA HOĆE!

Sindikat pravosudja Srbije obaveštava javnost da je Vlada Srbije, na svojoj sednici održanoj 22. marta 2012. godine, usvojila nezakonitu i protivustavnu Uredbu o evidentiranju neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.

Naime, navedena uredba prekraja zakone i Ustav, jer odlaže izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka koje su obavezujuće za sve, pa i Vladu Srbije, a na osnovu kojih bi radnici trebalo da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena u tim sudskim odlukama.

Ovom uredbom, Vlada Srbije krši Ustav Republike Srbije i direktno se meša u rad sudova, odnosno stavlja se iznad sudova. Član 145. Ustava je više nego jasan, pa citiramo:

„Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku“.

U konkretnom slučaju, tom uredbom štite se dužnici, to jest vlasnici privatizovanih preduzeća ili privrednih društava sa većinskim društvenim kapitalom protiv kojih je presuda doneta jer nisu dobrovoljno izmirili svoja dugovanja. Ostvarivanje prava poverilaca, ovde zaposlenih i bivših zaposlenih, nakon dugog sudskog procesa i dalje se onemogućava, odugovlači i odlaže. I, na kraju, najskandaloznije od svega jeste to što su navedenom uredbom data ovlašćenja izvršnoj vlasti, odnosno Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da predloži odgovarajući propis za izmirenje tih obaveza koji bi bio iznad pravnosnažne i izvršne sudske presude.

Sindikat

UREDBA VLADE SRBIJE

22.mart 2012.

OGOLJENA ISTINA

Piše: Tatjana Tagirov

Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva

Danima izvjesni tabloid i još neki mediji razvlače skandal kojega su "iskopali" devet mjeseci nakon što se događaj odigrao. Riječ je o Sindikatu pravosuđa Srbije, koji svake godine – pa tako i prošle – organizira svoje sportske igre. Već nekoliko godina te se igre održavaju u Kladovu, u hotelima "Đerdap" i "Akva star": lani, u junu, više od 500 radnika pravosuđa iz cijele Srbije tamo je provelo pet dana, u takmičenju u 11 sportskih disciplina. Kako za "Vreme" kaže predsjednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević, kladovski hoteli su bili izbor prošlih godina zbog izuzetno ljubaznog osoblja i uprave hotela, kao i zbog (lanjske) cijene od 13.900 dinara za pet punih pansiona.

opširnije

/Izvor: nedeljnik "Vreme"/

22.mart 2012.

Zahvaljujemo TV PRVA i novinarima emisije "EXploziv" što su, baveći se istinskim istraživačkim novinarstvom, učinili sve da istinu predoče javnosti i što su nam dozvolili da deo te emisije, emitovane 20.marta 2012. godine, postavimo na naš sajt.

22.mart 2012.

- Radi se o tome da je na delu režirani skandal čiji je cilj da se preusmeri pažnja javnosti sa problema nastalih oko sprovedene reforme pravosuđa

- Naša kritika je pogodila one čiju smo smenu tražili i zbog kojih smo pokrenuli peticiju, a to su reformatori srpskog pravosuđa

-Da, događaj jeste iz juna 2011. godine. I, gle čuda, neko je to zadržavao skoro godinu dana. Kako su se setili da taj događaj izvuku iz fioke samo dan nakon sto je Sindikat pravosuđa počeo da prikuplja potpise za smenu reformatora

- Mi izražavamo zabrinutost jer smo na licu mesta i znamo šta se dogodilo sa pravosuđem. Ono nosi mrlju, urušen mu je ugled.

-Ukoliko se utvrdi da je nestručan on može da bude razrešen. Inicijativu za razrešenje može podneti svaki građanin.

-Sindikat pravosuđa Srbije nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom. Uvek su hteli da nas disciplinuju.

-Ponavljamo, događaj koji se odigrao jeste društveno neprihvatljiv ali on se dogodio mimo znanja i volje Sindikata pravosuđa Srbije, kao i mimo ugovora

Predsednik sindikata pravosuđa, Slađanka Milošević, postala je očigledno meta pojedinih struktura u vlasti, kojima se odlučno suprotstavljala. Primenjen je princip odavno poznat, „plasiraj lažnu informciju za postizanje cilja, kad se demantuje to više nije tako važno“. O tome i drugim stvarima upravo razgovaramo u ovom intervjuu.

opširnije

/Izvor: VESTINET/

15.mart 2012.

SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje način na koji piše dnevni list „Kurir“ i ocenjuje to kao podmetačinu, odnosno prljavu kampanju zbog pokrenute peticije za smenu S. Malović, B. Ristića i S. Homena zbog propusta tokom sprovođenja reforme pravosudja. Sindikat pravosuđa Srbije nikada nije angažovao niti naručivao devojke i mladiće za bilo kakve bahanalije. Sindikat ne finansiraju kriminalne grupe već se isključivo finansira od članarine. Tekstovi su tendenciozni sa ciljem da disciplinuju i diskredituju Sindikat i njegove članove. I ovo nije prvi put da se preko istih novina senzacionalno napada baš Sindikat pravosuđa Srbije. Pozivamo Ministarstvo pravde da se oglasi, imajući u vidu činjenicu da je i Ministarstvo učestvovalo u finansiranju ove manifestacije, koja se održala pre skoro godinu dana. 

Od manifestacija, Sindikat pravosuđa Srbije, kao i ostali sindikati u Srbiji, organizuje rekreativno-sportske susrete na kojima se zaposleni takmiče u sportu, i na kojima se organizuju razni seminari. Susreti zaposlenih isključivo služe kao prevencija protiv radne invalidnosti. Oni se održavaju u vreme godišnjeg odmora i na njima učestvuju zaposleni koji iz socijalnih, finansijskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da sebi obezbede godišnji ili rehabilitacioni odmor. O organizovanju sportskih susreta zaključuje se ugovor kojim se preciziraju sve aktivnosti, sadržaji i usluge hotela.

„Kurir“ nije imao dobru nameru, jer da jeste tražio bi ugovor iz koga bi mogao da vidi šta je, za koje usluge i koliko plaćeno.

Sindikat

12.mart 2012.

SMENA REFORMATORA BILA BI NAGRADA ZA NJIH. ONI BI TREBALO DA ODGOVARAJU ZA NEMERLJIVU ŠTETU U MILIONSKIM IZNOSIMA KOJA JE NANETA GRADJANIMA SRBIJE!

Gostovanje predsednice Sindikata u jutarnjem programu TV Svet plus možete pogledati OVDE ili

https://youtu.be/Ajw0FSjtEt0

Simptomaticno je da su se, dan posle početka prikupljanja potpisa za smenu Snežane Malović, Boška Ristića i Slobodana Homena, u nedostatku pravih argumenata koji bi opovrgli  inicijativu Sindikata pravosudja, pojavili napisi u cilju diskreditacije podnosilaca inicijative  u medijima koji su  u vlasnistvu  ili su bliski vlasti.

Sindikat se nece baviti ovim nemoralnim postupcima i poziva novinare da postupaju u skladu sa novinarskim kodeksom, a vlasti da energiju usmeri u ispravljanje teskih gresaka za koje je odgovorna.

8.mart 2012.

POTPIS

ZA RESETOVANJE PRAVOSUĐA I ARHIVIRANJE NEODGOVORNIH POLITIČARA

U petak 9. marta 2012. godine, ispred Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića 5

Sindikat pravosuđa Srbije počinje sa prikupljanjem potpisa od građana za smenu Snežane Malović, Boška Ristića i Slobodana Homena, kao najodgovornijih zbog propale reforme pravosuđa, izbegavanja sopstvene odgovornosti, prikrivanja istine i obmanjivanja domaće i međunarodne javnosti. Činjenica jeste da oni nisu „nedužni“ zbog toga što pravosuđe ne može da pruži delotvornu pravnu zaštitu građanima. A ne može zbog:

- zatrpanosti, odnosno velikog broja nerešenih predmeta,

- neravnomernog a velikog priliva predmeta,

- neujednačenog opterećenja zaposlenih,

- nedostatka prostora,

- starih zgrada i dotrajalih instalacija,

- nedostatka vozila,

- nedostatka finansijskih sredstava za normalno funkcionisanje pravosuđa,

- svakodnevnih problema sa kompjuterskim programom,

- gubljenja vremena na putovanja od sedišta suda do sudskih jednica i obrnuto,

- velikih troškova prevoza predmeta u sudske jedinice,

- velikih troškova putovanja sudija i zaposlenih,

- troškova na ime naknade za odvojen život,

- nepostojanja kompjuterske opreme i programa u sudskim jedinicama,

- nacionalne i svetske bruke oko reizbora sudija i tužilaca,

- odugovlačenja u preispitivanju odluka o neizabranima...

Zbog svega prethodno navedenog, potrebno je resetovanje pravosudnog sistema i arhiviranje neodgovornih političara.

5.mart 2012.

Ustavni sud je na 3. sednici odrzanoj  23.februara 2012.godine utvrdio da su neustavne odredbe Zakona o advokaturi o prenosu javnih ovlašćenja novoosnovanim komorama i o odgovornosti komore Srbije za pravilan i zakonit rad drugih komora i pravu da preduzima nekakve mere uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja.

Tim povodom Advokatska komora Beograda izdala je Saopštenje 28. februara, koje smo preuzeli sa sajta novinske agencije TANJUG.

opširnije

1.mart 2012.

EKSKLUZIVNO: Šta su saradnici Štefana Filea rekli predstavnicima Vlade Srbije

Simon Mordu i Pjer Mirel, najbliži saradnici evropskog komesara, na sastancima u Briselu uputili niz oštrih kritika na reformu pravosuđa i saopštili precizne zahteve

Brisel, Beograd - Evropski komesar za proširenje Štefan File ozbiljno je zabrinut zbog reforme pravosuđa u Srbiji i veoma je nezadovoljan nacrtom antikorupcijske strategije, koja mu je dostavljena iz srpske Agencije za borbu protiv korupcije. File čak upozorava da je nedopustivo da Ministarstvo pravde Srbije u domaćim medijima plasira informacije da je Evropska komisija potpuno zadovoljna reformom pravosuđa.

 Autor: Nikola Tomić

opširnije

28.februar 2012.

Dnevni list „Večernje novosti“

Za rubriku Društvo

U vezi sa vašim tekstom, objavljenim 26. februara 2012. godine, u rubrici Društvo pod naslovom „Sudije očekuju popunu“, molimo vas da objavite sledeće:

Netačno je da Srbija ima 3.771 sudiju! Prema Odluci Visokog saveta sudstva o broju sudija u sudovima („Sl. glasnik RS“, br. 43/09 i 91/09), određeno je da je Srbiji potrebno 2.445 sudija. Do danas nismo saznali čime su se rukovodili kada su određivali ovaj broj, imajući u vidu broj predmeta u radu?! Sindikat pravosuđa Srbije veoma bi voleo da Srbija ima 3.771 sudiju jer, prema dostupnim podacima za prvih šest meseci 2011. godine, srpski sudovi imali su ukupno u radu 4.867.000 predmeta, od čega su 3.140.000 predmeta preneti iz ranijih godina kao nerešeni. Kada podelite ukupan broj predmeta sa određenim brojem sudija dobijete podatak da svaki sudija ima u radu 1.990 predmeta.

Zbog prethodno navedenog, tačno je da svi zaposleni u pravosuđu željno iščekuju pojačanje kroz povećanje broja sudija i zaposlenih. Iako je od reforme prošlo nešto više od dve godine, nažalost, broj predmeta u radu se ne smanjuje nego se uvećava, bez obzira na to što svi zaposleni u pravosuđu premašuju normu i po naredbi moraju da rade i van određenog radnog vremena.

Slađanka Milošević

7.februar 2012.

Sa održane koferencije za novinare

Posle dvogodišnjeg obmanjivanja o uspešnosti pravosudne reforme, zahtevamo smenu Snežane Malović, ministarke pravde, Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde i Boška Ristića, po funkciji člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Ne bi trebalo da odu politički “nevini” samo zbog kraja mandata Vlade.

Trebalo bi da odu jer su odgovorni za:

-  veću i neravnomernu opterećenost pravosuđa;

- slabiju dostupnost pravde jer je pravosuđe zatrpano, a zatrpanost dovodi do prekoračenja rokova zbog čega je i sve više pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava,

- poskupljenje pravosuđa putovanjima, dnevnicama, benzinom, amortizacijom vozila, zakupom stanova, troškovima odvojenog života;

- proglašavanje sudija, tužilaca i zaposlenih za dežurne krivce; nismo lenji i nesposobni - to je predstava za javnost;

- destabilizaciju pravosuđa i

- urušavanje poverenja građana.

Građani Srbije ne bi trebalo da budu taoci političara koji ne priznaju odgovornost za svoje greške i gubitak dragocenog vremena.

Za smenu navedenih lica uputićemo zahtev nadležnim organima nakon sprovedene peticije. O načinu sprovođenja akcije prikupljanja potpisa za njihovo razrešenje, javnost ćemo blagovremeno obavestiti.

Zahvaljujemo se novinarima koji su prisustvovali današnjoj Konferenciji.

Sindikat

6.februar 2012.

Beogradski odbor  Sindikata pravosuđa Srbije

ZAKAZUJE KONFERENCIJU ZA MEDIJE

u utorak 7. februara 2012. godine, sa početkom u 12,05 časova, u Beogradu, Dečanska 14/V,

u sedištu Sindikata pravosuđa Srbije

POZIVAMO NOVINARE KOJI SU SPREMNI DA PROKRIJUMČARE ISTINU

O REFORMI PRAVOSUĐA

ISTINA JE DRUGAČIJA

VARAJU – ALI BI DA ODU KAO POŠTENI

SINDIKAT

2.februar 2012.

OTVORENO PISMO VLADI SRBIJE

PRESTANITE DA OBMANJUJETE PORESKE OBVEZNIKE!

Gospodo iz Vlade,

Zahtevamo od vas da ukinete spornu Uredbu o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovnaih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, kojom su funkcioneri dobili povećanje plate sto posto.

Ukoliko ne ukinete navedenu uredbu, zahtevamo od vas da javno objasnite građanima Srbije, koji su to vidljivi i merljivi rezultati rada funkcionera koji su doveli do ovako velikog povećanja zarada. Čime su to zaslužili? Kakvu korist od tog njihovog rada imaju građani iz čijih džepova isplaćujete ovo povećanje zarada? Odakle vam pet milijardi dinara za to povećanje? Da li će neko da odgovara za kršenje zakona? Gde ste našli novac za istovremenu isplatu uvećanih plata i u narednih šest meseci posle izbora odlazećim, kao i dolazećim funkcionerima?

Dok se radnici ubijaju jer ne mogu da prežive od svog rada, penzioneri umiru od gladi i sve je veći broj nezaposlenih vi svojim drugovima, na ime zahvalnosti za vernost i lojalnost partiji, dižete plate na račun svih građana.

Prema zakonu, plate se usklađuju sa rastom cena i rastom bruto domaćeg proizvoda. Zbog čega ovo ne važi za vas? Kršite zakon vi koji bi trebalo da budete primer u poštovanju zakona i još nikome za to ne odgovarate.

Javnost ima pravo da zna.

Predsednica

Slađanka Milošević

1.februar 2012.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije održaće sednicu 2. februara 2012. godine, sa početkom u 14.00 časova, u sedištu Sindikata.

Glavna tema sednice biće ocena reforme i reformatora pravosuđa, čiji ciljevi su očigledno promašeni zbog čega ceh plaćaju zaposleni i građani.

Ciljevi reforme bili su:

- efikasnost, bolja dostupnost pravdi, jeftiniji pravosudni sistem, ravnomerna opterećenost svih.

Reforma nam je donela neefikasnost, zatrpanost ali i štancovanje presuda, dugovanja, smanjenje broja zaposlenih i nejednaku opterećenost.

Za razliku od reformatora, mi imamo savest i odgovornost i ne možemo da se pravimo da se ništa nije dogodilo.

Predsednik

Ivica Cvetković

30.januar 2012.

Društvo sudija Srbije najoštrije osuđuje pokušaje vlasti, a posebno Ministarstva pravde, da se Zaštitnik građana diskredituje i da mu se protivustavno umanje ovlašćenja i materijalne garancije njegove samostalnosti izmenama koje najavljuje Ministarstvo pravde.

I Društvo sudija Srbije, kao i Savez udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije (Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za zaštitu ljudskih prava u Srbiji i Centar za praktičnu politiku), smatra da je Zastitnik građana jedna od retkih institucija u Srbiji koja stručno, savesno i sa integritetom obavlja svoju ustavnu funkciju i da je uspeo, kako se navodi u saopštenju objavljenom na adresi https://pescanik.net/2012/01/rusenje-zastitnika-gradana/ , da izgradi nezavisnu i profesionalnu instituciju koja predstavlja jednu od retkih brana kršenju ljudskih prava i neprofesionalnom radu državne uprave u Srbiji.

Društvo sudija Srbije u potpunosti se slaže sa ocenom iz saopštenja Saveza udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije da Ministarstvo pravde Republike Srbije svojim ponašanjem već duže vreme ugrožava ljudska prava i vladavinu prava u Srbiji, daje podršku neustavnim i nezakonitim odlukama Visokog saveta sudstva i da je odgovorno za jednu od najneuspelijih reformi u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine.

I Društvo sudija Srbije smatra da bi sužavanje ovlašćenja Zaštitnika građana, koje Ministarstvo pravde predlaže Vladi da usvoji u formi nacrta zakona, predstavljalo protivustavno snižavanje nivoa dostignutih ljudskih prava i jos jednu jasnu poruku da ce biti kažnjen svako ko se zalaže za vladavinu prava u Srbiji, pa i Zastitnik gradjana.

27.januar 2012.

KOLIKO KOŠTA PRAVOSUDNI SISTEM SRBIJE?

Na sastanku u Ministarstvu pravde nije postignut dogovor oko visine stimulacije koja bi trebalo da se isplaćuje zaposlenima u ovoj godini. Početkom prošle godine zarade zaposlenih nakon štrajka su uvećane, selektivno i ne svima, tako da više od godinu dana pokušavamo da to ispravimo. Od povećanja su izuzeti nameštenici V i VI grupe, 90 savetnika u zatvorima koji obavljaju visokorizičan posao bez beneficija, sistem-administratori i šefovi računovodstva.

Prema našem mišljenju, predstavnici Ministarstva pravde nisu ozbiljno razmatrali ni mogućnost većeg izdvajanja od ponuđenog za stimulaciju. U tom smislu, predložili smo da se utvrdi broj zaposlenih čija su primanja iznad 50.000 dinara, kao i kakav bi to finansijski efekat bio na ostali broj zaposlenih.

Istovremeno, ukazali smo da je trenutni broj zaposlenih nedovoljan da odgovori količini posla koja se svakodnevno uvećava, a posebno smo ukazali na činjenicu da se broj sistematizovanih i popunjenih radnih mesta veoma razlikuje. Međutim, rečeno nam je da je Ministarstvo finansija glavni kočničar za popunjavanje sistematizovanih radnih mesta jer ne da saglasnost. Saglasnosti za prijem po sistematizaciji nema ali sredstava za veći broj zaposlenih ima u Budžetu i predviđena su. Gde su?

U međuvremenu izmenjen je i Zakon o sudskim taksama koji određuje da se 40% od naplaćenih sudskih taksi usmerava na “tekuće rashode sudova”. Koji su to tekući rashodi? Koliko košta pravosudni sistem Srbije? Da li je pravda pojeftinila ili poskupela nakon sprovedene reforme? Da li postoje i kolike su uštede? Da li ceh plaćaju zaposleni?

Sva ova pitanja zahtevaju odgovor i njima ćemo se baviti u narednom periodu.

Predsednica

Slađanka Milošević

23.januar 2012.

UMESTO RENESANSE PRAVNOG SISTEMA, DOBILI SMO NJEGOVU AGONIJU, navedeno je u saopštenju Srpskog advokatskog društva koje nam se obratilo sa molbom da njihov stav o reformi pravosudja i radu Visokog saveta sudstva, u vidu saopstenja objavimo. S tim u vezi, objavljujemo njihovo saopstenje u celosti.

opširnije

18.januar 2012.

S obzirom na to da su u Vladi Srbije rekli da se Uredba o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima odnosi isključivo na organe teritorijalne autonomije i lokalne samuprave, te da se koeficijent imenovanim i postavljenim licima može uvećati najviše do 30 odsto, a zaposlenima do 10 odsto (s tim da obuhvata najviše dva odsto ukupnog broja zaposlenih), Vladi Srbije javno postavljamo jednostavna pitanja za koja smo sigurni da gradjani gore od želje, kao i mi, da čuju odgovor.

1. Ako je tačno da se sporna Uredba, o kojoj smo već pisali, ne odnosi na imenovana i postavljena lica u republičkim organima nego samo na niže organe vlasti, zbog čega se pozivate na član 2. osnovne uredbe koji se odnosi na direktore posebnih organizacija, direktora službi Vlade, zamenika direktora, pomoćnika ministra, sekretara Narodne skupštine itd?

2. Ukoliko bismo prihvatili da se plata imenovanim i postavljenim licima može uvećati najviše do 30%, zbog čega ste se mučili i određivali dodatne koeficijente, i tu spominjući član 2. (republički nivo)?

3. Zbog čega niste uredbu izmenili tako da ona bude razumljiva za sve gradjane koji imaju pravo da znaju, odnosno zašto niste jednostavno napisali „Koeficijent iz člana 4.  za obračun i isplatu plata zaposlenih, imenovanih i postavljenih lica u organima teritorijalne autonomije, grada Beograda, organima gradova i opština može se uvećati najviše do 30%?

4. Koliko iznosi osnovica (cena rada) za obračun plata koja se množi sa koeficijentima iz čl. 2. i 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima (“Sl. glasnik RS”, 44/08 prečišćen tekst)?

5. I na kraju, jedino što vam verujemo jeste da zaposleni u tim organima imaju pravo na povećanje samo do 10% pa vas pitamo zašto oni koji imaju najmanje plate imaju pravo i na najmanje povećanje? Zar ne bi trebalo da bude obrnuto?

- NOVA IZMENJENA UREDBA

- OSNOVNA UREDBA

Predsednica

Milošević Slađanka

17.januar 2012.

Radi istine, a kako ne biste pomislili da se Uredba o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima odnosi i na pravosuđe, obaveštavamo vas o sledećem:

Osnovica iliti cena rada za administraciju u pravosuđu iznosi 17.477 dinara a za izabrana lica (sudije i tužioce) ona iznosi 30.492 dinara. Plata se dobija tako što se koeficijent množi sa cenom rada.

Sudije su razvrstane u šest platnih grupa, pa se sudijske zarade kreću od 76.230 dinara za prekršajne sudije sa koeficijentom 2,5; sudije osnovnog suda 91.476 dinara jer im je koeficijent 3... sve do sudija Vrhovnog kasacionog suda čije plate iznose 152.460 dinara sa koeficijentom 5, a plata predsednica Vrhovnog kasacionog suda i republičkog javnog tužioca iznosi 182.952 dinara (plus nadoknade za članstvo u Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca, postupanje u predmetima iz organizovanog kriminala ...).

Administrativnu platu primaju stručni saradnici (diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom) u iznosu od 44.216 dinara, pripravnik (diplomirani pravnik) 33.206 dinara, referent  27.089 dinara, mlađi referenti 24.467 dinara, nameštenik IV vrste 26.215 dinara, V vrste 20.972 i VI vrste 17.477 dinara, ispod zakonom određene minimalne zarade.

Pored prethodno navedenih iznosa zarade, administracija je primala linearni dodatak-stimulaciju u iznosu od 2.200 dinara.

Potpisanim protokolom predviđeno je da se nastavi sa isplatom stimulacije, s tim što je predložen iznos od 3.000 dinara i još uvek je u razmatranju.

Predsednica

Milošević Slađanka

13.januar 2012.

SAOPŠTENJE

VAŽNO… VAŽNO…

Sindikat pravosuđa Srbije nezadovoljan je načinom na koji Vlada selektivno povećava zarade, odnosno nezadovoljan je najnovijom preraspodelom novčanih sredstava.

Vlada Srbije donela je novu Uredbu o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima na svojoj sednici 30. decembra 2011. godine. Osnovnom uredbom iz 2008. godine utvrđuju se koeficijenti za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, službama Vlade Srbije, predsednika Republike, Narodne skupštine Srbije, organima teritorijalne automonije i lokalne samouprave.

Novousvojena uredba predviđa da osnovni koeficijent može da se uveća po osnovu složenosti i odgovornosti za dodatni koeficijent. Prema navedenoj uredbi značajno povećanje zarada dobiće imenovana i postavljena lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, u organima teritorijalne automonije, organima grada Beograda i organima opština. 

Na primer, direktoru posebne organizacije ili generalnom sekretaru Narodne skupštine (čiji je osnovni koeficijent 24) po osnovu složenosti i odgovornosti određuje se dodatni koeficijent do 18, što znači da im sledi povećanje zarade do 75%, dok će ostali zaposleni u tim organima na osnovu dodatnog koeficijenta dobiti povećanje od oko 20%.

Osnovno pitanje je zbog čega teret krize nesrazmerno podnose zaposleni, nezaposleni, penzioneri i drugi građani u odnosu na imenovana i postavljena lica? Da li je ovo značajno povećanje zarada imenovanim i postavljenim licima, u stvari, zbrinjavanje odlazećih kadrova koji će, nakon prestanka funkcije primati platu još šest meseci u iznosu koji su primili na dan prestanka funkcije?

- UREDBA - PLATE- POSTAVLJENA LICA

- UREDBA - PLATE- IMENOVANA LICA

Predsednica

Slađanka Milošević

11.januar 2012.

Izvor: www.pistaljka.rs

Piše Vladimir Radomirović

Ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden je samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka, zaključili su posmatrači koje je za praćenje revizije odluka prvih saziva Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva angažovala Delegacija EU u Srbiji. Ovi posmatrači su utvrdili i da je u reviziji odluka Visokog saveta sudstva iz decembra 2009. „akutno prisutan nedozvoljen uticaj izvršne vlasti (...) pošto sudije zbog svoje nepristrasne pozicije manje zavise od izvršne vlasti i snažnije se opiru primeni nametnutih uputstava, pa je zbog toga pritisak jači i izrazitiji“. „Postoje indicije o značajnim političkim pritiscima na novoizabrane članove VSS, a centri političke moći u izvršnoj vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka“, naveli su posmatrači u izveštaju čije nalaze Evropska komisija nije pomenula u svom oktobarskom izveštaju uz mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

opširnije

29.decembar 2011.

Nakon održanog sastanka u Ministarstvu pravde sa Jagodom Jeličić, pomoćnicom ministarke pravde za finansije, i Snežanom Netković, savetnicom, obaveštavamo vas o sledećem:

- stimulacija za zaposlene u 2012. godini će se isplaćivati, ona neće biti u nižem iznosu od dosadašnjeg, s tim što će se posle praznika a nakon usvajanja Budžeta, održati sastanak u cilju sagledavanja mogućnosti za povećanje iznosa stimulacije, kao i početak isplate od januara,

- pored stimulacije, Sindikat je predložio Ministarstvu pravde da razmotre mogućnosti za dopunsko zdravstveno osiguranje i dopunski penzioni fond za zaposlene u pravosuđu;

- bez obzira na to što je Ministarstvo pravde podržalo izmenu koeficijenata za nameštenike V i VI grupe, još uvek se čeka pozitivno mišljenje Ministarstva finansija;

- što se tiče radnog mesta šef računovodstva, Jelica Pajević, inače zadužena za pravosuđe, prikuplja podatke sa terena kako bi se detektovale neujednačenosti, s tim što je naglašeno da su se zatečeni radnici tokom raspoređivanja upodobljavali sa novim pravilnicima, kao i to da direktni budžetski korisnici imaju više slobode kod određivanja zvanja šefu računovodstva od indirektnih korisnika;

- u vezi sa radnim mestom sistem-administrator, takođe će se prikupiti i uporediti podaci sa terena;

- na inicijativu Sindikata, Ministarstvo pravde obratilo se dopisom određenim bankama sa zahtevom da iste, a zbog niskih primanja zaposlenih u pravosuđu, ponude stambene kredite zaposlenima u pravosuđu pod povoljnijim uslovima;

- u vezi sa savetnicima, ima ih oko 90 u zatvorima, koji nisu dobili povećanje zarade na osnovu izmene zakona, kao ni po osnovu uredbe o promenjenim koeficijentima, zahtevali smo da se usaglase prema pravilniku sačinjenom za novi zatvor u Padinskoj Skeli;

- poseban akcenat stavili smo na beneficije koje ne pripadaju određenom broju zaposlenih u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i nekim drugim ustanovama, a trebalo bi prema našem mišljenju, s tim što smo naglasili da ćemo se u budućem periodu zalagati prvo za to da se radna mesta zovu po svom opisu, kao i to da ova bolnica u skladu sa statusom i poslovima koje obavlja dobije duple zarade, a naročito ćemo se zalagati za to da Specijalna zatvorska bolnica dobije adekvatan prostor i bolje uslove rada.

I na kraju, želim vam srećnu 2012. godinu, u nadi da ćemo zajedničkim naporima učiniti sve da nadležni u budućnosti shvate značaj pravosudja, odnosno da je pravosuđe uslov svih uslova za unapređenje odnosa u društvu i počnu da cene doprinos svakog zaposlenog čiji rad je merljiv.

Predsednica

Slađanka Milošević

23.decembar 2011.

OTVORENO PISMO

Poštovani,

Pozivamo vas da se, kao ustavni garanti nezavisnosti sudova i sudija i upravljač sudskog sistema, oglasite i obavestite nas i javnost da li postoji problem u radu Visokog saveta sudstva zbog nedostatka javnosti i kvoruma za glasanje i odlučivanje tokom preispitivanja odluka prethodnog saziva VSS, da li će se dogoditi revizija revizije reforme, kao i to do kada će revizija da traje i koliko nas sve zajedno košta ovako reformisani pravosudni sistem Srbije. Obavestite javnost i o tome da li je Evropska komisija ili Delegacija EU u Beogradu ukazivala na te probleme i dostavite nam podatke o tome. Sve ovo posebno zbog toga što je Sindikat pravosuđa Srbije preuzeo Saopštenje za štampu od 21.12.2011. godine, pod naslovom “Evropska komisija zadržava ključne informacije o reformi pravosuđa u Srbiji”, u kojem se između ostalog navodi:  “da Interni izveštaj Delegacije EU otvoreno osuđuje događaje koji prate reizbor sudija u Srbiji, citiramo: “Čitav proces revizije je sproveden samo da bi zadovoljio formu i predstavlja školski primer izrugivanja pravdi”.

Imajući u vidu činjenice kao što su da je Blagoje Jakšić, član VSS uhapšen, da je Milimir Lukić, član VSS podneo ostavku, da je prof. dr Predrag Dimitrijević, član VSS, manipulisao činjenicom da mu funkcija prestaje po sili zakona, da je Boško Ristić, član VSS, obmanjivao javnost o tome, pitamo vas da li ste eventualno doneli odluku o prekidu revizije, kao i da li ste usvojili neke korektivne mere u vezi sa tim?

Sve prethodno veoma ja važno u cilju izgradnje poverenja građana u pravosuđe, s tim što je za nas posebno važno i zbog toga jer je broj zaposlenih nemoguće povećati bez povećanja broja sudija a količini posla postojeći broj zaposlenih nije u mogućnosti da odgovori na adekvatan način. Podsećamo vas da se zarade zaposlenih kreću od 17.477 do 30.000 dinara jer ne postoje sredstva za njihovo povećanje, dok se sa druge strane troši novac na putovanja, odvojen život, ispravljanje grešaka… Ne želimo da učestvujemo u prikrivanju informacija i zataškavanjima a posebno ne u obmani građana

Predsednica

Slađanka Milošević

23.decembar 2011.

OTVORENO PISMO

Poštovani,

Upoznati sa saopštenjem za štampu od 21.12.2011. godine Grupe zelenih poslanika u Evropskom parlamentu o tome „da je Evropska komisija zadržala važne informacije u svom Izveštaju o napretku u vezi sa reformom pravosuđa u Srbiji“, i da je Marija Kornelisen, poslanik u Evropskom parlamentu, ukazala na „razmimoilaženje u Internom izveštaju posmatrača Delegacije EU o tome da je: „Čitav proces revizije sproveden samo da bi zadovoljio formu i predstavlja školski primer izrugivanja pravdi“, u odnosu na Izveštaj o napretku u kome se navodi: „Revizija reizbora sudija za sada se sprovodi na zadovoljavajući način. Uprkos nekim proceduralnim nedostacima, većina odluka je uglavnom doneta u skladu sa smernicama“.

Molimo vas da nam odgovorite da li je Delegacija EU ukazivala Evropskoj komisiji na nedostatke u reviziji reizbora sudija i tužilaca i na koje. Takođe, molimo vas da nas obavestite da li je tačno da ste Visokom svetu sudstva u svojim pismima, počev od 12.6.2011. do 13.12.2011. godine ukazivali na nedostatke u reviziji, posebno na nedovoljnu transparentnost i nedostajući kvorum koji će uticati na zakonitost i punovažnost svih odluka VSS, kao i na neprihvatljivost da u donošenju odluka učestvuju četiri stara člana Saveta, kao i to da li ste Savetu predložili da postupak revizije prekine dok se ne preduzmu određene korektivne mere koje zahtevaju i izmenu zakona o pravosuđu.

Sve prethodno nam je veoma važno jer su zaposleni preumorni od „uspešno sprovedene reforme pravosuđa u Srbiji“.

S poštovanjem, srdačno vas pozdravljam i želim srećne buduće praznike.

Predsednica

Slađanka Milošević

20.decembar 2011.

VLADA SRBIJE

Za premijera Mirka Cvetkovića

Poštovani,

S obzirom na to da postoji Uredba o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima (objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 53/97, 56/97 i 69/11) kojom se utvrđuju vrste priznanja i uslovi, kao i postupak za njihovu dodelu, tokom septembra smo vam se obratili sa zahtevom da nam dostavite informaciju o tome kome i koliko ste isplatili na ime priznanja.

Kako ste nam odgovorili da za vreme vašeg mandata nikome niste isplatili priznanja u vidu novčanih nagrada ili poklona, ovoga puta vam postavljamo dva prosta pitanja koja zahtevaju i prost odgovor.

Zbog čega ste Uredbu, koju je usvojila Vlada za vreme Slobodana Miloševića 1997. godine, dopunjavali 14. septembra 2011. godine tako što ste odredili da "novčana nagrada može da bude i veća zbog uspešne realizacije zadataka koji su od naročitog interesa za Republiku Srbiju" ako je ne primenjujete? Zašto je niste ukinuli nego ste je dopunili?

Predsednica

Slađanka Milošević

14.decembar 2011.

LAŽI I SAMOOBMANE NEČASNIH SA ČASNIM FUNKCIJAMA

Na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, obratili smo se Agenciji za borbu protiv korupcije sa zahtevom da nam dostave rešenje kojim prof. dr Predragu Dimitrijeviću po sili zakona prestaje funkcija člana Visokog saveta sudstva.

Danas, 14.12.2011. godine, Agencija za borbu protiv korupcije dostavila nam je:

- prvostepeno rešenje broj 0202-00-00244/2010 od 9.12.2010. godine iz kojeg se utvrđuje da prof. dr Predragu Dimitrijeviću funkcija člana Visokog saveta sudstva prestaje po sili zakona;

- drugostepeno rešenje Odbora Agencije za borbu protiv korupcije broj 012-00-00003/2011-02 od 9.3.2011. godine kojim se žalba prof. dr Predraga Dimitrijevića, uložena protiv prethodno navedenog rešenja, odbija kao neosnovana, sa prijemnim pečatom Narodne skupštine Srbije sa datumom 8.6.2011. godine;

- povratnica iz koje se vidi da je prvo rešenje primljeno u Narodnoj skupštini Srbije 24.12.2010. godine;

- povratnica iz koje se vidi da je rešenje primio i prof. dr Predrag Dimitrijević dana 15.12.2010. godine.

Imajući u vidu da prikupljeni materijalni dokazi ukazuju na to da je Boško Ristić, advokat, narodni poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva, doveo u zabludu članove Visokog saveta sudstva, narodne poslanike i javnost, obratićemo se Administrativnom odboru Narodne skupštine Srbije za prestanak mandata narodnog poslanika Boška Ristića, Poslaničkoj grupi Demokratske stranke, kao i predsedniku Demokratske stranke – Borisu Tadiću - sa istim zahtevom.

Istovremeno, obratićemo se i Visokom savetu sudstva da iz svog sastava udalji prof. dr Predraga Dimitrijevića jer je prikrio odlučne činjenice koje su od uticaja na dalji rad Visokog saveta sudstva a koje mogu da dovedu u pitanje legitimitet preispitanih odluka. Ovo, takođe, dovodi do odugovlačenja procesa revizije i blokade rada Visokog saveta sudstva.

Što se tiče narušavanja ugleda pravosuđa i institucija iz kojih dolaze, šteta je već učinjena jer su profesor prava i narodni poslanik, obavljajući tako časne funkcije, bez imalo stida i srama – nečasno, obmanjivali VSS, predstavnike medija, OEBS, EU i javnost Srbije zbog čega bi im trebalo zabraniti javna istupanja.

Prilog: navedena rešenja sa potpisanim povratnicama i prijemnim pečatom.

Predsednica

Slađanka Milošević

13.decembar 2011.

ZAR SAMO 0,61% BDP ZA PRAVOSUĐE?

Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije, na sednici održanoj 12. 12. 2011. godine, doneo je sledeće zaključke:

1. Da se nastavi saradnja sa Ministarstvom pravde na realizaciji drugog dela potpisanog Protokola koji se odnosi na primanja za sledeću godinu i insistira na doslednom poštovanju Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe u cilju poboljšanja materijalnog položaja svih zaposlenih;

2. Da se zahteva veće izdvajanje iz Budžeta za pravosuđe jer ono iznosi samo 0,61% BDP u cilju poboljšanja uslova rada i nesmetanog funkcionosanja pravosuđa;

3. Da se uspostavi saradnja sa Društvom sudija Srbije u cilju podizanja svesti Visokog saveta sudstva o tome da bi trebalo da bude čuvar prava, struke i nezavisnosti pravosuđa, kao i posrednik između Vlade i pravosuđa;

4. Da se sportski susreti zaposlenih u pravosuđu 2012. godine održe u Bugarskoj.

Imajući u vidu činjenicu da su osnovni ciljevi reforme pravosuđa efikasnost, jačanje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i unapređenje pravne sigurnosti, kao i to da je procena stručnjaka da država od koruptivnih aktivnosti gubi i do osam posto BDP, opravdano je podneti predlog ministarki pravde i koordinatorki Vlade za borbu protiv korupcije da se založi za to da procenat izdvajanja iz BDP za pravosuđe bude veći ili barem približno isti onom koji se gubi zbog korupcije. Pored toga, opravdano je zahtevati odgovor od ministarke pravde zbog čega je izdvajanje iz Budžeta za pravosuđe smanjeno za 15% u odnosu na 2008. godinu, i to u vreme sprovođenja reforme koja ne samo da nije rezultirala najavljivanom uštedom nego je lošom procenom dovela do povećanja troškova.

Na kraju, javno pohvaljujemo Ministarstvo pravde Srbije jer je prvi deo potpisanog Protokola realizovalo u dogovorenom roku.

Predsednica

Slađanka Milošević

6.decembar 2011.

VAŽNO OBAVEŠTENJE!

Imajući u vidu činjenicu da je Društvo sudija Srbije uputilo apel javnosti u cilju zaustavljanja sunovrata prava, kao i to da je ovaj apel upućen i Sindikatu pravosuđa Srbije, predsednica Slađanka Milošević zakazala je hitnu sednicu Republičkog odbora koja će biti održana u ponedeljak, 12. decembra 2011. godine.

Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja otvorenost Visokog saveta sudstva, koji je saopštenjem obavestio javnost da rešenje Agencije za borbu protiv korupcije POSTOJI ali da još PUTUJE do Narodne skupštine Srbije i Odbora za pravosuđe - evo već skoro godinu dana, preciznije od 9. decembra 2010. godine.

S tim u vezi, a kako Visoki savet sudstva ne bi gubio vreme na sitne formalnosti koje, očigledno prema njihovom mišljenju, nisu od uticaja na kvorum u vezi sa preispitivanjem odluka prethodnog saziva, Sindikat pravosuđa Srbije dodeliće sebi ulogu “goluba poštonoše” i posetiti Agenciju za borbu protiv korupcije kako bi preuzeo rešenje kojim prof. dr Predragu Dimitrijeviću “prestaje funkcija člana Visokog saveta sudstva po sili zakona” i predaće ga Narodnoj skupštini Srbije, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Prethodno navedenim postupkom, Sindikat će pomoći Visokom savetu sudstva i odgovoriti na apel Društva sudija Srbije.

Predsednica

Slađanka Milošević

5.decembar 2011.

HUMANOST JE ODLUKA

Zaposleni u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i Prvom osnovnom sudu u Beogradu, sa sedištem u Palati pravde, odrekli su se dela svoje zarade u korist Ivana Terzića, pripravnika Osnovnog suda u Kraljevu kome je finansijska pomoć neophodna radi hirurškog zahvata.

Posebno naglašavam da su zaposleni u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu sakupili još i 39.400 dinara za malu Jovanu Đorđević radi kupovine insulinske pumpe.

Sprovedena akcija je rezultat dobre saradnje između sindikata i starešina navedenih organa. Dokazali su da je humanost odluka kojom pokazujete koliko vam je stalo do drugih ljudi i ona ne zavisi od toga da li i koliko imate novca, već od toga koliko imate dobrote u sebi da pomažete drugima.

Javno pohvaljujemo humanost na delu u vidu prikupljenih 352.000 dinara a Ivanu Terziću želimo uspešnu operaciju.

Predsednica

Slađanka Milošević

24.novembar 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije obratio se Zaštitniku građana sa molbom da preduzme mere iz svoje nadležnosti zbog zloupotrebe rada na određeno vreme i zaposlenih u tom statusu.

Osim izrabljivanja zaposlenih na određeno vreme, a nakon analize pristiglih upitnika sa terena o poštovanju radnih prava zaposlenih, utvrdili smo da su starešine organa, inače poslodavci u ime Republike Srbije, najveća pretnja zaposlenima u narušavanju njihovog standarda. Oni zaboravljaju da nisu gazde u pravosudnom organu i da su zarade zaposlenih, druga primanja, kao i radna prava i obaveze, regulisani zakonom i kolektivnim ugovorom čije odredbe bi morali da poštuju.

S obzirom na to da je konkurs za izbor predsednika sudova u toku, a imajući u vidu pristigle upitnike, Sindikat pravosuđa Srbije će objavljivati imena i prezimena „privremenih predsednika“ koji zbog kršenja radnih prava zaposlenih ne bi smeli da budu izabrani na stalnu funkciju.

Za sada prednjače dvoje privremenih predsednika sudova iz Jagodine zbog čije je stručnosti jedan radnik ostao bez posla. Jednom od njih prethodno je sudski poništeno rešenje kao nezakonito, kojim je zaposlena ostala neraspoređena. Bez obzira na to, on potpisuje sporazum o preuzimanju radnika sa drugim vršiocem funkcije predsednika, koji sporazum je sud proglasio ništavim, što realno znači da isti ne proizvodi pravne posledice i da radniku nikada nije prestao radni odnos, jer o tome nikada nije doneto bilo kakvo rešenje. Međutim, i pored toga zaposlena trpi posledice i bori se protiv sistema. Mi smo tu da joj pomognemo u toj borbi pa ćemo od Visokog saveta sudstva zatražiti da se preispita stručnost dvoje vršilaca funkcija predsednika koja je bila jedan od uslova za njihov reizbor.

Predsednica

Slađanka Milošević

15.novembar 2011.

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da ste vi doneli Pravilnik o merilima za određivanje broja zaposlenih u pravosudnim organima, odnosno da samo od vas zavise sve odluke koje su u vezi sa funkcionisanjem i organizacijom pravosudnih organa, molim vas da iskoristite svoj autoritet i utičete na vršioce funkcija predsednika sudova da ne eksploatišu zaposlene na određeno vreme, odnosno da ne krše zakon. Priznaćete, to je nedopustivo.

opširnije

9.novembar 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije potpisao je danas Sporazum sa Ministarstvom za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava kojim se produžava važnost Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Kolektivni ugovor je mehanizam za uređivanje odnosa između zaposlenih i poslodavca, odnosno uređuje prava i obaveze potpisnika ugovora i obavezuje ih na saradnju.  Posebno je važan zbog toga što konkretizuje prava iz Zakona o radu. Nepostojanjem kolektivnog ugovora bili bismo prepušteni jednostranim odlukama poslodavca.

Iako je vizija ovog sindikata postojanje posebnog zakona o pravosudnoj administraciji ili posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u pravosudnim organima Srbije, realno gledano, u trenutku kada znamo da slede izbori, najbolje racionalno rešenje nametnulo se samo - a to je produžiti važnost postojećeg kolektivnog ugovora.

Zakon propisuje da kolektivni ugovor potpisuje samo reprezentativan sindikat, pa je Sindikat pravosuđa Srbije iskoristio svoje pravo kao jedini reprezentativni sindikat za zastupanje zaposlenih u pravosudnim organima Srbije i potpisao navedeni Sporazum kojim je produžio trajanje kolektivnog ugovora za još tri godine.

Predsednica

Slađanka Milošević

5.novembar 2011.

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, usvojena na sednici Vlade Srbije, održanoj 3. novembra 2011. godine, sa primenom od novembra 2011. godine.

opširnije

1.novembar 2011.

NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE

Odboru za kulturu i informisanje

Beograd

Sindikat pravosuđa Srbije i Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije predlažu da skupštinski odbor ponovo, a u skladu sa zakonom, poveri mandat poverenika za informacije od javnog značaja gospodinu Rodoljubu Šabiću.

Smatramo da je Rodoljub Šabić opravdao dato mu poverenje u prethodnom periodu, kao i da je od funkcije poverenika svojim moralnim, stručnim i nesebičnim zalaganjem napravio instituciju koja uživa ogroman ugled i poverenje građana.

S obzirom na to da sindikati u svom radu nailaze na otpore kod poslodavaca prilikom traženja informacije značajne za uspešno sindikalno delovanje i ostvarivanje prava zaposlenih, često smo koristili ovlašćenja poverenika za informacije od javnog značaja koji je za naše zahteve imao sluha i u skladu sa zakonom pomogao da dođemo do informacija koje su bile neophodne za naš rad.

Izražavamo nadu da su poslanici svesni situacije u kojoj se nalazimo, pa i potrebe postojanja poverenika kakav je Rodoljub Šabić i da neće dozvoliti da se odugovlačenjem postupka za izbor poverenika uskrate prava građana iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, posebno imajući u vidu činjenicu da su izbori na pomolu.

Za Sindikat pravosuđa Srbije                                         Za Sindikat nauke Srbije

Predsednica                                                                Predsednica

 Milošević Slađanka                                                    dr Đurđica Jovović

25.oktobar 2011.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Vršiocu funkcije predsednika suda TANjI ŠOBAT

Beograd

Savska 17-a/IV

Poštovana,

Imajući u vidu činjenicu da je Sindikat pravosuđa Srbije potpisao Protokol sa Ministarstvom pravde Srbije koji, između ostalog, sadrži i pravo na isplatu jubilarnih nagrada zaposlenima koji su to pravo ostvarili u 2009. i 2010. godini (iako je to zakonsko pravo, kao i pravo konkretizovano Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe), očigledno je da postoji problem u tumačenju ko ostvaruje a ko ne pravo na jubilarnu nagradu.

Napominjem da striktnim tumačenjem člana 26. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe pravo na jubilarnu nagradu imaju svi zaposleni koji su proveli u radnom odnosu kod poslodavca 10, 20, 30 i 40 godina, bez obzira na to u kom državnom organu. Takođe, navedenim ugovorom nije posebno naglašeno da to pravo imaju samo zaposleni na neodređeno vreme ili koji su radili neprekidno ili bez prekida. Drugim rečima, pravo na jubilarnu nagradu imaju i zaposleni na određeno vreme a koji su u tom statusu već deset godina, nažalost, ne svojom voljom, zbog čega smatram da je ova kategorija zaposlenih inače u neizvesnom položaju, da je pravno izigrana i to, zamislite baš od suda koji bi trebalo da bude garant vladavine prava.

Očekujem da ćete primeniti odredbe Posebnog kolektivnog ugovora bez pravnih egzibicija na štetu zaposlenih na određeno vreme i onima koji ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu omogućiti da uživaju dato im pravo.

Još uvek s poštovanjem, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

11.oktobar 2011.

Posle višemesečnih pregovora, Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde Srbije postigli su dogovor u vezi sa određenim pitanjima značajnim za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zajednički cilj jeste unapređenje materijalnog položaja zaposlenih putem socijalnog dijaloga. Postignuta saglasnost volja pretočena je u Protokol koji su potpisale u ime Ministarstva pravde – Snežana Malović, ministarka pravde a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, predsednica Sindikata.

Protokol ima 13 tačaka i sastoji se iz dva dela...

opširnije

28.septembar 2011.

SAOPŠTENJE

Jedinstvena sindikalna organizacija zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija nezadovoljna je sastankom u Ministarstvu pravde, sa predstavnicima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovaj sindikat, kao jedini reprezentativan, potpisao je početkom februara sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija Platformu za usklađivanje zarada zaposlenih u upravi za izvršenje krivičnih sankcija čije odredbe su delimično ispoštovane. Na osnovu toga, određeni broj zaposlenih dobio je početkom godine, nakon izmene Zakona o platama u državnim organima povećanje zarade, ali naglašavamo da zaposleni u Službi obezbeđenja nisu dobili povećanje zarada, isplaćivana im je stimulacija oročena do donošenja uredbe koja bi obuhvatila i  medicinske tehničare i saradnike zaposlene u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Na njih se zakon ne odnosi a nova obećana uredba nije usvojena. Drugim rečima, zaposleni medicinski radnici imaju niže zarade ne samo od zdravstvenih radnika u opštem režimu zdravstva nego nižu zaradu i od referenata, što je nedopustivo imajući u vidu specifičnost poslova koje obavljaju.

S tim u vezi, upozoravamo građane da u srpskim zatvorima radi  3.700 zaposlenih. Od ovog broja 2.100 zaposlenih raspoređeno je u službi za obezbeđenje, odnosno 2.100 zaposlenih obezbeđuje blizu 12.000 osuđenih i pritvorenih lica. Međutim, 2.100 radnika obezbeđenja podeljeno je u pet smena tako da o bezbednosti društvene zajednice brine 425 pripadnika službe za obezbeđenje podeljenih u 28 ustanova u sistemu. Realno 12.000 osuđenih i pritvorenih lica, u stvari, čuva samo 300 zaposlenih radnika u službi obezbeđenja u svakom momentu, jer 125 radnika čini komandni kadar koji radi samo u prvoj smeni.

U Ministarstvu pravde dobili smo informaciju da su sredstva Rebalansom budžeta odobrena, ali da novca za isplatu nema, odnosno da je to odobreno samo na papiru.

Takođe, upozoravamo da smo održali hitnu sednicu na kojoj smo usvojili zaključak da, ukoliko se ne isplati stimulacija za septembar, ne usvoji uredba koja će ujednačiti koeficijente zaposlenim u zatvorima sa primenom od septembarske zarade, kao i ukoliko se ne izvrši isplata zaostalih dnevnica, putnih troškova i ostalih docnji koje kasne nekoliko meseci, sindikat će preduzeti radikalne mere. Za ovakvu odluku isključivu odgovornost snose oni koji obećavaju a ne ispunjavaju.

Ukoliko Ministarstvo pravde i ovoga puta pronađe rezervni sindikat koji nije reprezentativan, pokrenućemo sudski spor protiv države.

Predsednik Ј.S.O.

Kuridža Dragoljub

24.septembar 2011.

SAOPŠTENjE

Sindikat pravosuđa Srbije osuđuje svaki oblik korupcije i ona je, ukoliko zaista postoji, posebno opasna u pravosuđu. Zbog toga apelujemo na sve medije, bilo pisane, bilo elektronske, da sa posebnom pažnjom prate i isprate hapšenje Blagoja Jakšića, sudije i člana Visokog saveta sudstva, kao i trojice sudskih administrativnih radnika.

Radi objektivnosti, molimo medije da iskoriste svoju moć jer smatramo da su mediji četvrta grana vlasti, i provere na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja - da li se, kada i protiv koga u kraljevačkom sudu vodio krivični postupak, odnosno da li je vođen postupak protiv nekog od osumnjičenih lica u vezi sa navedenim događajem, da li se postupak vodio po službenoj dužnosti, u kom periodu se vodio postupak, kao i da li postoji osuđujuća sudska presuda, to jest da li je i kada, eventualno, krivična prijava odbačena.

Prema našem mišljenju, veoma je važno da se utvrde sve činjenice u vezi sa kritičnim događajem, a posebno zbog toga što ugled pravosuđa kao institucije u očima građana veoma zavisi od savesti i dostojnosti svih zaposlenih. Ukoliko se utvrdi da su zaposleni u pravosuđu krivi za delo koje im se stavlja na teret, mi nemamo dilemu, oni moraju da odgovaraju. Ukoliko se sumnja ne dokaže, očekujemo javno izvinjenje za urušavanje institucija pravosuđa.

Predsednica

Milošević Slađanka

23.septembar 2011.

HOMEN OBEĆAVAO, ALI I UPOZORAVA !

Predsednica Sindikata je zajedno sa članovima Predsedništva, imala sastanak u Ministarstvu pravde 23. septembra 2011. godine. Predstavnike našeg Sindikata srdačno su dočekali Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde i Slobodan Homen, državni sekretar. Namerno kažemo srdačno, jer gospodin Homen je sa osmehom rekao da će sve ispuniti što je obećao, iako sa zakašnjenjem. Gospodin Homen je, takođe uz osmeh, na poseban način upozorio sindikat da, prema njegovom mišljenju, ne postoje razlozi za štrajk.

Dogovoreno je sledeće:

- isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu obuhvaćena rebalansom Budžeta, nakon usvajanja koje se očekuje početkom oktobra (pravo ostvaruje oko 2.000 zaposlenih);

- isplata jednokratne pomoći porodiljama u iznosu od 20.000 dinara (ovo pravo ostvaruje 344 porodilje);

- isplata jednokratne pomoći u iznosu od 10.000 dinara nameštenicima VI vrste (ima ih 657) koji zbog omaške prilikom izmene zakona nisu dobili povećanje pa i dalje primaju zaradu suprotno zakonu, odnosno nižu od minimalne zarade;

- izvršiće se ujednačavanje zarada u zatvorima sa posebnim osvrtom na zdravstvene tehničare koji sada imaju niže zarade ne samo od zdravstvenih radnika u opštem režimu zdravstva nego niže i od referenata za 25%, to jest zdravstveni tehničari u zatvorskim bolnicama primaju zaradu od 22.500 dinara;

- obavešteni smo da je Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva, dostavila dopis Ministarstvu pravde kojim ih obaveštava da će preuzeti sudski budžet i sudije, ali ne i administraciju;

Sindikat pravosuđa Srbije otvoren je za dijalog i u narednom periodu učinićemo sve da nastavimo razgovore u vezi sa osnovicom za obračun zarade za sledeću godinu. S obzirom na to da pravosuđe obavljanjem poverenih poslova ostvaruje i sopstvene prihode, zahtevi će biti usmereni i na godišnju nagradu, kao i stimulaciju.

Predsednica

Slađanka Milošević

 KOME I KOLIKO ZA PRIZNANJA ?

20.septembar 2011.

VLADA SRBIJE

Beograd

Nemanjina 11

Poštovani,

Uredbom o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima (objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, br. 53/97, 56/97 i 69/11) utvrđuju se vrste priznanja i uslovi i postupak za njihovu dodelu postavljenim i zaposlenim licima u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, kao i sudijama za prekršaje. Primenjuje se i na zaposlena i postavljena lica u stručnoj službi predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Republike Srbije, Ustavnog suda i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa.

Propisano je, takođe, da se priznanja dodeljuju u vidu novčane nagrade (najviše u iznosu pet prosečnih zarada, s tim što ste izmenili Uredbu tako da novčana nagrada može da bude i veća zbog uspešne realizacije zadataka koji su od naročitog interesa za Republiku Srbiju), poklona (najviše u vrednosti tri prosečne zarade) i zahvalnica u pismenom obliku.

Novčana nagrada dodeljuje se: 1) za uspešno obavljanje poslova od naročitog značaja za rad državnih organa; 2) za poseban doprinos u obezbeđivanju i unapređivanju pravnog sistema u odgovarajućoj oblasti; 3) za uspešan rad u povremenom radnom telu Vlade ili Narodne skupštine; 4) za dugotrajno angažovanje na poslovima izvan redovnog radnog vremena.

Imajući prethodno u vidu, kao i činjenicu da su ministri i druga postavljena lica angažovani u više radnih tela Vlade, molimo vas da nas obavestite koliko ste i kome za vreme mandata ove Vlade isplatili na ime priznanja u vidu novčane nagrade, s obzirom na to da ste vi ovlašćeni da donosite odluku o dodeli novčane nagrade. Pored toga, bili bismo vam veoma zahvalni ako biste nam dostavili kriterijume na osnovu kojih ste doneli odluke da je neko obavio posao od naročitog značaja ili posebnog interesa itd.

Sindikat pravosuđa Srbije ima interes da dobije ove informacije jer nakon impresivne reforme svi zaposleni u pravosudnom lancu, kao i zaposleni u srpskim zatvorima, zaslužuju priznanja.

Predsednica

Slađanka Milošević

9.septembar 2011.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije održao je vanrednu sednicu 8. septembra 2011. godine na kojoj je, između ostalog, usvojio smernice za predstojeće izražavanje kolektivnog nezadovoljstva zbog neispunjenih dogovora.

Istovremeno, veliko nezadovoljstvo zaposlenih izaziva to što je rad pojedinih sudova blokiran nedostatkom papira, tonera, koverata, kao i goriva za vozni park. Količina posla zlostavlja sve zaposlene a dodatni neprimeren pritisak na sudije predstavlja i to što sami kupuju kancelarijski materijal kako bi bili u mogućnosti da svoje odluke pretoče na papir i dostave ih građanima.

Smatramo da se kriza u funkcionisanju sudova veštački izaziva kako bi se podrivalo poverenje građana u sudstvo jer činjenica je da sudovi, ovako finansijski ograničeni, ne mogu ažurno i kvalitetno da vrše sudsku vlast. Država je dužna da, u konsultaciji sa predstavnicima sudske vlasti, obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje sudova.

Predsednik Beogradskog odbora

Ivica Cvetković

31.avgust 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije osuđuje pritiske koje trpe izborni članovi Visokog saveta sudstva i izražava očekivanje da će oni sačuvati svoj moralni i profesionalni integritet.  Posebno osuđujemo javna istupanja članova po položaju Visokog saveta sudstva koji reformu predstavljaju kao veliki uspeh - a preispitivanje, u stvari, predstavlja ispravljanje nedostataka i grešaka.  S tim u vezi, posebno je važno da se utvrdi i javno objavi ko su odgovorni za učinjene propuste koji se mere milionima dinara, kao i da snose odgovornost zbog toga. Građani imaju pravo da znaju čije greške plaćaju!

Instituciju pravosuđa trebalo bi da čuvaju sudije i tužioci kojima je poverena ta časna funkcija. Ukoliko nisu u stanju da se odupru pritiscima trebalo bi da se bave drugim poslom. Poverenje građana u pravosuđe ne može da se vrati ukoliko sudije i tužioci pristaju da budu obično sredstvo za skidanje fleka. Zatrpanost pravosuđa zbog smanjenja sudija, tužilaca i zaposlenih, takođe, predstavlja pritisak na sve u tom lancu, i kao takvo dodatno otežava vraćanje poverenja građana. Zbog toga je svaki vraćeni sudija i tužilac dobrodošao kako bi se smanjio broj predmeta u radu.

Predsednica

Slađanka Milošević

23.avgust 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku kolegama sa Kosova i Metohije koji protestuju a posebno zbog toga što su oni istovremeno „čuvari“ i „tamničari“ znaka državnosti Srbije na KIM. I bez obzira na to, upravo je najveći broj zaposlenih u pravosuđu na Kosovu i Metohiji zbog reforme ostao bez posla.

Sindikat pravosuđa Srbije izražava nadu da će Ministarstvo pravde konačno dati zeleno svetlo starešinama organa na Kosovu i Metohiji da sprovedu datu saglasnost ministarke pravde i vrate 76 radnika u pravosuđe.

Pravosuđe u državi predstavlja „krv u organizmu“ ali ako ta krv ne može slobodno da cirkuliše onda i organizam „polako umire“. Lečenje našeg organizma, nažalost, ne zavisi od nas.

Predsednica

Milošević Slađanka

16.avgust 2011.

Obaveštavam vas da sam ovih dana dobila upozorenja od jednog broja predsednika sindikalnih organizacija sa terena da se na zaposlene preko starešina organa, na vrlo vešt način, vrši pritisak za učlanjenje u neki novi sindikat.

Imam saznanja da su novi sindikat osnovali bivši članovi Sindikata pravosuđa Srbije koji nisu na sindikalnim izborima dobili poverenje svojih kolega da ih dalje zastupaju, kao i da su neki od njih uzeli socijalni program i ne rade više u pravosudnim organima.

Verujem da ste svesni činjenice da je zahvaljujući Sindikatu pravosuđa Srbije materijalni položaj zaposlenih stalno aktuelna tema.

Mislim da su vam ove činjenice dovoljne da dobro razmislite o tome da li osobe koje su napustile pravosuđe ili osobe u koje nemaju poverenje ni njihovi najbliži saradnici mogu da štite vaša prava i interese.

Predsednica

Slađanka Milošević

2.avgust 2011.

Godine 2006. Sindikat pravosuđa Srbije potpisao je Povelju o međusobnoj saradnji sa sindikatima iz regiona, i to sa srodnim sindikatima iz Federacije BiH, Republike Hrvatske, Republike Srpske, Republike Crne Gore i Republike Makedonija.

Prošle godine održani su regionalni sportski susreti u Neumu a domaćin susreta bio je Sindikat državnih službenika i namještenika Federacije BiH.

Ove godine za organizovanje regionalnih sportskih susreta čast je pripala našem Sindikatu. Regionalni sportski susreti održaće se u Banji Vrujci od 15. do 18. septembra.

Učešće na ovim susretima potvrdile su reprezentacije svih sindikata, osim Sindikata državnih službenika i namještenika Republike Hrvatske. Međutim, iskreno se nadamo da će do početka ovih susreta i Sindikat iz Hrvatske uzeti učešće.

Naglašavamo da regionalni susreti imaju šest muških disciplina (mali fudbal, košarka, plivanje, pikado, stoni tenis i šah), četiri ženske discipline (basket, stoni tenis, plivanje, pikado) i dve mešovite discipline (stoni tenis i bič-volej)

Reprezentaciju Sindikata pravosuđa Srbije činiće pobednici iz prethodno navedenih disciplina na sportskim susretima održanim u Kladovu 2011. godine.

Istovremeno, u Banji Vrujci za učesniike će biti održan seminar o Evropskoj socijalnoj povelji.

Predsednica

Milošević Slađanka

14.jul 2011.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Za Mirka Cvetkovića, premijera i ministra finansija

Beograd

Nemanjina 11

Gospodine premijeru i ministre,

Kako je članom 6. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo finansija obavlja i poslove koji se odnose na plate u državnim organima, podnosimo

Inicijativu

za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika

Izmena se odnosi na koeficijente nameštenika V i VI platne grupe, to jest član 43. stav 2. koji bi trebalo izmeniti tako da umesto:

„V platna grupa 1.2“ -  glasi „V platna grupa 1.4“

„VI platna grupa 1“ – glasi „VI platna grupa 1.2“.

R a z l o z i

Imajući u vidu činjenicu da se poslednjim izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i dalje krši Zakon o radu, jer određen broj nameštenika nije dobio povećanje zarade, odnosno i dalje prima protivzakonite zarade ispod minimalne garantovane, ova inicijativa je opravdana. Predložena izmena zakona doprinela bi ugledu Vlade Srbije koja bi poslala jasnu poruku i drugim poslodavcima da moraju da poštuju zakon i minimum radničkih prava.

Uverena da ćete ovu inicijativu prihvatiti dobronamerno kao način da se prestane sa kršenjem zakona, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

25.jun 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije organizovao je jubilarne, Desete sportske susrete zaposlenih u pravosuđu, u Kladovu. U zagrljaju Dunava, sa pogledom na Evropu, preko 500 učesnika nadmetalo se u čak 16 takmičarskih disciplina, pojedinačno i ekipno, u obe konkurencije, muškoj i ženskoj.

Ukupni pobednik u muškoj konkurenciji je Kazneno-popravni zavod Sombor.

Ukupni pobednik u ženskoj konkurenciji je Osnovni sud Smederevo.

Pehar za fer-plej osvojio je Privredni sud Kragujevac.

Generalni pobednik ovih susreta je Osnovni sud Smederevo koji je preuzeo prelazni pehar i čuvaće ga do sledeće godine.

Svi učesnici pokazali su nenadmašne rezultate u najvažnijoj disciplini - disciplini prijateljstva i drugarstva - i zato su svi pobednici.

Naravno, to nije bilo teško jer su veliki doprinos ovoj disciplini dali zaposleni u Hotelu Đerdap.

14.jun 2011.

Zbog nepoštovanja zakonskih prava, kao i prava iz Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Sindikat pravosuđa Srbije obraćao se upravnoj inspekciji, inspekciji rada, kao i Vrhovnom kasacionom sudu sa zahtevom da reaguju. Reagovao je Vrhovni kasacioni sud tako što je dopis Sindikata prosledio Ministarstvu pravde, Republičkom javnom tužilaštvu i apelacionim sudovima.

Bez obzira na to upozorenje, javni tužioci i vršioci funkcije predsednika suda nastavili su da krše zakone. Sindikat pravosuđa Srbije nezadovoljan tom činjenicom sastavio je upitnik o /ne/poštovanju prava iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Upitnik će popunjavati predsednici sindikalnih organizacija u pravosudnim organima Srbije, u kojem će obavezno navesti ime i prezime starešine organa, odnosno javnog tužioca ili vršioca funkcije predsednika suda.

Nakon uvida u popunjene upitnike i utvrđivanja da li se i u kojoj meri krše prava zaposlenih, kao i utvrđivanja identiteta javnih tužilaca i vršilaca funkcije predsednika suda koji to čine, Sindikat pravosuđa Srbije zahtevaće od Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva njihovo razrešenje. Poštovaoce zakona, iako im je to posao, javno ćemo pohvaliti.

Predsednica

Slađanka Milošević

UPITNIK

11.jun 2011.

ZA RUBRIKU

VEROVALI ILI NE?!

Sindikat pravosuđa Srbije imao je prošle nedelje, tačnije 11.6.2011. godine, sastanak u Ministarstvu pravde. Između ostalih otvorenih pitanja, Sindikat je skrenuo pažnju na činjenicu da Prvi osnovni sud u Beogradu nema novčanih sredstava i da se sudska pošta ne razvozi. Danas je utorak  14.6.2011. godine, i već peti dan Prvi osnovni sud u Beogradu nema goriva za vozni park, većina sudske pošte stoji, dok samo hitne predmete sudski dostavljač u rancu na leđima raznosi po raštrkanim beogradskim sudskim zgradama, i to javnim prevozom.

U vezi sa tim, Sindikat pravosuđa Srbije juče je uputio medijima kratko obaveštenje da sudska pošta stoji. Međutim, očigledno je da je protok informacija do javnosti veoma ograničen. Ovu vest niko nije objavio! Prema našem mišljenju, to je nedopustivo. Građani imaju pravo da znaju zbog čega Vlada neobezbeđivanjem finansijskih sredstava za funkcionisanje pravosuđa direktno doprinosi slabljenju kvaliteta pravosuđa. Sa druge strane, predstavnici izvršne vlasti imaju pristup medijima i skoro svakodnevno verbalno uveravaju građane da je pravosuđe kvalitetnije, ažurnije i efikasnije.

Podsećamo da je Prvi osnovni sud u Beogradu prošle godine u radu imao 516.000 predmeta i da je ostalo nerešeno 247.000.

Posebno naglašavamo da vozni park Prvog osnovnog suda i danas stoji. Možda bi trebalo nabaviti mazge za raznošenje sudske pošte kako bi rasteretili Budžet?!

Predsednica

Slađanka Milošević

8.jun 2011.

Na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije, dana 8. juna 2011. godine održan je sastanak u Ministarstvu pravde Srbije. U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde za finansije, Vesna Kovačević i Dragana Dujin, savetnice iz Sektora za pravosuđe a u ime Sindikata pravosuđa Srbije – Slađanka Milošević, Miroslav Božović, Božidar Zelić, Dragoljub Kuridža i Ivica Cvetković.

Otvorena pitanja bila su u vezi sa: zvanjima u pravosuđu, nameštenicima VI vrste koji primaju protivzakonito zaradu ispod minimalne garantovane, jubilarnim nagradama za 2009. i 2010. godinu, jednokratnom pomoći porodiljama, zaposlenima na Kosovu i Metohiji, isplatom zarada nereizabranim nosiocima pravosudnih funkcija, uredbom o zaposlenima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i sportskim susretima.

opširnije

26.maj 2011.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

MILANU MARKOVIĆU, ministru

 Beograd

Birčaninova 6

Gospodine ministre,

Imajući u vidu činjenicu da poslednje izmene i dopune Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i dalje krše Zakon o radu, to jest da jedan broj nameštenika  nije osetio povećanje zarade, odnosno da i dalje primaju protivzakonite zarade ispod minimalne garantovane, podnosim

Inicijativu

za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika

Izmena se odnosi na koeficijente nameštenika V i VI platne grupe, to jest član 43. stav 2. koji bi trebalo izmeniti tako da ubuduće glasi:

„V platna grupa                                    1.4

VI platna grupa                                    1.2“

Uverena da ćete ovu inicijativu prihvatiti dobronamerno kao način da se prestane sa kršenjem zakona, kao i da ćete istu proslediti na pravu adresu, srdačno Vas pozdravljam.

Predsednica

Slađanka Milošević

17.maj 2011.

Svako pravosuđe, pa i srpsko, ne trpi eksperimentisanje. Svaki preduzet korak morao je da bude dobro osmišljen i proračunat. Rezultat reforme pravosuđa je zatrpanost sudova. Sudovi, reformisani na ovakav način, nisu u mogućnosti da delotvorno ispune očekivanja i potrebe građana. Isto tako, zatrpanost sudova predstavlja pritisak na sve zaposlene i vodi ka još većoj neizvesnosti.

Unapređenja efikasnosti sudova i pravičnog suđenja u razumnom roku nema. Zatrpanost sudova usled velikog priliva predmeta odgovara samo tuženima i okrivljenima i dovešće do većeg broja zastarevanja postupaka. Članovi Visokog saveta sudstva i ministarka pravde morali bi da budu iskreni i kažu građanima...

opširnije

16.maj 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije

zakazuje konferenciju za medije u utorak, 17. maja, sa početkom u 13,00 časova.

Sindikat pravosuđa Srbije poziva predstavnike medija u utorak, 17. maja 2011. godine, u 13.00 časova, na konferenciju u prostorijama Sindikata, u Beogradu, Dečanska 14, sala na petom spratu.

TEMA:

OSNOVNI SUDOVI „USKO GRLO“ PRAVOSUĐA – OSTALO NEREŠENO PREKO 906.000 PREDMETA

IZVINJENJE GRAĐANIMA ZBOG NEJEDNAKOG PRISTUPA PRAVDI

Predsednica

Slađanka Milošević

10.maj 2011.

MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE

VISOKI SAVET SUDSTVA

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA

Beograd

Poštovani,

Novim izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika jedan broj zaposlenih ostao je uskraćen za povećanje zarade. Ispravljena je razlika u zaradi između zatečenih radnika od 2006. i novoprimljenih iz 2007. godine, ali je novousvojenim izmenama, kao i slobodnom i proizvoljnom primenom zakona od strane starešina pravosudnih organa, napravljena nova razlika.  Osim toga, u navedenom zakonu je predstavljeno da su nameštenici VI grupe dobili povećanje zarade od 25%. Međutim, nameštenici VI grupe i dalje primaju zaradu ispod minimalne zakonom garantovane.

Naime, državni službenici raspoređeni na radno mesto šef računovodstva sa sedmim stepenom stručne spreme, u zavisnosti od toga u kom sudu obavljaju radne zadatke, imaju različite koeficijente. Tako, na primer, šef odseka računovodstva u Visokom savetu sudstva ili Vrhovnom kasacionom sudu ima zvanje viši savetnik i koeficijent 3,96 dok šefovi odseka računovodstva u višim sudovima u Zaječaru, Nišu, Jagodini, Šapcu, Požarevcu, Leskovcu, Kragujevcu, Privrednog suda u Leskovcu, Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, prekršajnih sudova u Valjevu i Loznici, osnovnim sudovima u Šapcu, Leskovcu i Loznici, Upravnog suda u Beogradu, kao i Apelacionog suda u Kragujevcu, imaju zvanje savetnika i koeficijent 2,53. Razlika u zaradi prelazi iznos od 20.000 dinara.

Svi zajedno rade veoma odgovorne poslove iz materijalno-finansijskog poslovanja pa bi u skladu sa tim trebalo da imaju i ista zvanja. Zakon o radu članom 104. zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koju ostvaruju kod poslodavca, a za koji rad se zahteva isti stepen stručne spreme. Prethodno navedeno odnosi se i na sistem-administratore u pravosudnim organima.

U skladu sa tim, a s obzirom na to da se ne menja broj radnih mesta nego samo zvanje, bilo bi dobro da uputite preporuku starešinama organa da se rešenja ujednače kako zaposleni koji su oštećeni ne bi svoje pravo na naknadu štete morali da ostvaruju sudskim putem, jer bi to dodatno zatrpalo pravosuđe.

Predsednica

Slađanka Milošević

12.april 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije danas je održao Izbornu skupštinu kojom je zaokružio izborni proces na svim nivoima u Sindikatu pravosuđa Srbije.

Za predsednika Sindikata pravosuđa Srbije izabrana je Slađanka Milošević.

11.april 2011.

Zaključkom, koji je klikom na aktivno polje moguće preuzeti u .pdf, Vlada Srbije je zadužila Ministarstvo pravde da državnim službenicima i nameštenicima u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme u pravosudnim organima, osim kada su privremeno sprečeni da rade duže od 30 dana, isplaćuje stimulaciju 2.200 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima.

ZAKLJUČAK VLADE

7.april 2011.

SAOPŠTENJE

Sindikat pravosuđa Srbije pozdravlja odluku Visokog saveta sudstva kojom se određenom broju sudija u određenim sudovima uvećava zarada za 15%, počevši od 1. marta 2011. godine, zbog toga što činjenica jeste da sudije nemaju pođednak broj predmeta u radu i nisu pođednako opterećene.

Međutim, za Sindikat pravosuđa Srbije veoma je zanimljiv osnov na koji se poziva Visoki savet sudstva u navedenoj odluci. Naime, osnov za povećanje zarada je član 42. st. 1. Zakona o sudijama, koji propisuje da se osnovna plata sudija može uvećati do 50% u sudu u kome se „ne mogu popuniti sudijska mesta“.

Opravdano pitanje jeste zbog čega se ne mogu popuniti upražnjena sudijska mesta ako imamo neizabrane sudije za koje, inače, nije dokazano da su krive što nisu izabrane, jer primaju naknadu plate. Angažovanjem neizabranih sudija imali bismo višestruku korist – oni bi bili u mogućnosti da opravdaju naknade koje primaju, da svojim radom obezbede savladavanje priliva predmeta, kao i da uštede narodni novac u Budžetu. Na upražnjena sudijska mesta trebalo bi da se vrate neizabrane sudije sve dok se ne donese konačna odluka o njihovom statusu.

ODLUKA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Sindikat

6.april 2011.

Zaključak o isplati stimulacije pravosudnoj administraciji u iznosu od 2.200 dinara usvojen je juče na sednici Vlade.

Prema redosledu, Vlada usvojeni Zaključak dostavlja Ministarstvu pravde, a Ministarstvo pravde radi realizacije Zaključka upućuje zahtev pravosudnim organima da dostave spisak zaposlenih koji ostvaruju pravo na stimulaciju. Zaposleni će pravo na stimulaciju ostvarivati do kraja godine.

4.april 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije žalio se Povereniku za informacije od javnog značaja jer Ministarstvo pravde nije dostavilo informaciju o projektima za reformu pravosuđa na osnovu kojih su dobijane međunarodne donacije. Poseban akcenat stavljen je na dobijene donacije u iznosu od oko četiristo miliona dolara od Ambasade Kanade, u periodu od 2003. do 2009. godine.

Postupajući po žalbi Sindikata pravosuđa Srbije, Poverenik za informacije od javnog značaja doneo je rešenje kojim je naložio Ministarstvu pravde Srbije da, najkasnije u roku od tri dana od dana dobijanja rešenja, dostavi Republičkom odboru Sindikata pravosuđa Srbije kopije dokumenata u kojima su sadržane informacije o projektima na osnovu kojih su dobijane međunarodne donacije.

Smatramo da su informacije od izuzetnog značaja, kako za zaposlene u pravosuđu tako i za građane Srbije, posebno zbog toga što je pravosudna infrastruktura oronula, što pravosuđe duguje preko milijardu dinara advokatima, veštacima, sudijama-porotnicima, kao i zbog toga što poneki predsednici sudova mole javna preduzeća (inače, stranke u postupku) da im kupe kompjutere i štampače. Imajući sve prethodno u vidu, veoma je važno doći do informacije koji su to projekti i gde mogu da se vide?!

ODGOVOR POVERENIKA

Sindikat

29.mart 2011.

Poštovani članovi Sindikata,

Znam da sa nestrpljenjem iščekujete isplatu stimulacije, ali ponavljam - ono što je važno jeste da su sredstva za isplatu stimulacije predviđena, odnosno obezbeđena Budžetom. To je prvi korak. Drugi korak, ne manje važan, jeste usvajanje zaključka na sednici Vlade Srbije.

Nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima Ministarstva pravde i Vlade Srbije, obaveštavam vas da je Ministarstvo pravde dostavilo potpisan zaključak Vladi Srbije na usvajanje. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je Vlada Srbije u međuvremenu donela odluku o rekonstrukciji i da se bavi neophodnim kadrovskim promenama u Vladi, došlo je do malog zastoja u vezi sa usvajanjem zaključka o stimulaciji. U svakom slučaju, zaključak o isplati stimulacije biće usvojen na jednoj od sledećih sednica, a isplata stimulacije vršiće se retroaktivno od februara.

Zbog svega navedenog, molim vas za strpljenje i razumevanje.

Sekretar

29.mart 2011.

Poštovani članovi Sindikata,

Znam da sa nestrpljenjem iščekujete isplatu stimulacije, ali ponavljam - ono što je važno jeste da su sredstva za isplatu stimulacije predviđena, odnosno obezbeđena Budžetom. To je prvi korak. Drugi korak, ne manje važan, jeste usvajanje zaključka na sednici Vlade Srbije.

Nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima Ministarstva pravde i Vlade Srbije, obaveštavam vas da je Ministarstvo pravde dostavilo potpisan zaključak Vladi Srbije na usvajanje. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je Vlada Srbije u međuvremenu donela odluku o rekonstrukciji i da se bavi neophodnim kadrovskim promenama u Vladi, došlo je do malog zastoja u vezi sa usvajanjem zaključka o stimulaciji. U svakom slučaju, zaključak o isplati stimulacije biće usvojen na jednoj od sledećih sednica, a isplata stimulacije vršiće se retroaktivno od februara.

Zbog svega navedenog, molim vas za strpljenje i razumevanje.

Sekretar

23.mart 2011.

Valjevska turistička agencija BALKANIK je bez pravnog osnova i mimo odluke Republičkog odbora uputila biltene pravosudnim organima Srbije za održavanje sportskih susreta u Grčkoj.

Još jednom naglašavamo da će se sportski susreti 2011. godine održati u Kladovu.

DOPIS AGENCIJI BALKANIK

18.mart 2011.

U skladu sa usvojenom odlukom na poslednjoj sednici Republičkog odbora, članovi Republičkog odbora dostavili su izjašnjenja sa svojih okruga o mestu održavanja 10. jubilarnih sportskih susreta.

Predsedništvo je na osnovu dostavljenih izjašnjenja članova Republičkog odbora utvrdilo da se većina opredelila za Kladovo, a što je u skladu i sa odlukom Republičkog odbora da se sportski susreti održavaju u Srbiji.

Imajući prethodno u vidu, sportski susreti 2011. godine održaće se u Kladovu.

Sekretar

17.mart 2011.

Iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja sa potpisom Stanojle Mandić, zamenice poverenika, na adresu Sindikata je stiglo Rešenje kojim se Ministarstvu pravde nalaže, da najkasnije za tri dana od prijema Rešenja, obavesti RO Sindikata pravosuđa Srbije da li poseduje tražene informacije o broju zaposlenih u pravosudnoj administraciji.

opširnije

8.mart 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije najsnažnije osuđuje administrativnu, kao i bilo koju korupciju u svim oblicima i poziva građane da prijave ovakve pojave bez straha.

Korupcija je društvena pojava koja je, nažalost, sve prisutnija u društvu. Međutim, ona je posebno opasna ako je ima u pravosuđu i veoma negativno utiče na poverenje građana u pravosuđe. Kao i svaka druga, i korupcija u pravosuđu podrazumeva razmenu „ponude“ i „potražnje“ raznih usluga. Iako je korupcija u pravosuđu nadopustiva i štetna, razlozi za njeno postojanje mogu da budu različiti.

Jedan od faktora koji stvaraju uslove za „klijanje“ korupcije sigurno su sporost i neefikasnost pravosuđa zbog velikog broja starih predmeta u radu i sporog rešavanja predmeta. Oni značajno podstiču spremnost građana da plate kako bi njihov slučaj što pre došao na red, odnosno prekoredno u rad. Razlozi za neefikasnost pravosuđa su različiti, počev od malog broja zaposlenih, neodgovarajućih uslova rada, nedostatka prostorija i opreme itd. Politika niskih zarada, takođe, može da utiče na porast „ponude“ i „tražnje“ za korupcijom. Zbog toga bi bilo dobro da izvršna vlast uloži, odnosno unapredi rad pravosuđa i otkloni neke od nabrojanih nedostataka koji predstavljaju preduslov za razvoj korupcije.

Sekretar

Milošević Slađanka

7.mart 2011.

Vrhovni kasacioni sud je na adresu Sindikata pravosuđa uputio odgovor na dopis, koji smo i na nas sajt postavili 10. februara.

Preuzmi ODGOVOR Kasacionog suda

2.mart 2011.

Predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije na sastanku sa državnim sekretarom Slobodanom Homenom i pomoćnicom ministarke pravde Vukicom Bućković imali su najprijatniji sastanak do sada. Sastanak je bio formalne prirode.

S obzirom na to da su Budžetom za 2011. godinu unapred određena sredstva za isplatu stimulacije u iznosu od 440 miliona dinara, da je broj zaposlenih 11.600, kao i to da je Republički odbor doneo odluku da se stimulacija isplati linearno, Ministarstvo pravde sastaviće zaključak za Vladu Srbije, u kojem će stajati iznos stimulacije koji su dobili podelom sredstava sa brojem zaposlenih (između 2.000 i 2.500 dinara) i koja će početi da se isplaćuje krajem marta, s tim što će se u martu  isplatiti i stimulacija za februar.

Što se tiče jubilarnih nagrada, predstavnici Sindikata pravosuđa Srbije zahtevali su od Ministarstva pravde samo da se poštuje Zakon o budžetu koji predviđa isplatu jubilarnih nagrada. Imajući u vidu činjenicu da je broj zaposlenih u pravosuđu u odnosu na ostale delatnosti znatno manji, kao i činjenicu da se jubilarna nagrada zaposlenima u pravosuđu, prema važećem Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, isplaćuje u visini prosečne zarade u Republici, učesnici sastanka saglasili su se da se isplati jubilarna nagrada zaposlenima i za 2009. i 2010. godinu.

Osim toga, a imajući u vidu da jedna grupa zaposlenih omaškom prilikom sastavljanja izmena zakona nije dobila povećanje zarade (nameštenici VI grupe), dogovoreno je da se svrstaju u nameštenike V platne grupe, odnosno sa koeficijenta 1 na 1,2. Takođe, u Ministarstvu pravde obećali su da će uložiti napor da što pre pošalju saglasnosti na pravilnike a u vezi sa napredovanjem iz zvanja mlađeg referenta u referenta.

                Sindikat je ukazao na problem koje imaju porodilje jer primaju zaradu bez povećanja, odnosno prosek zarade u poslednjih 12 meseci.

Ministarstvo pravde sa razumevanjem prihvatilo je predlog Sindikata i svim porodiljama u pravosuđu biće isplaćena jednokratna pomoć.

Sekretar

Milošević Slađanka

25.februar 2011.

Ministartvo pravde Srbije

Slobodanu Homenu, državni sekretar

Beograd

Nemanjina 22-26

Gospodine Homen,

u vezi sa vašim dopisom od 24. februara 2011. godine, obaveštavamo vas da Sindikat pravosuđa Srbije ne poseduje podatke i činjenice na osnovu kojih bi razradio merila i kriterijume za isplatu stimulacije (na primer, nemamo tačan broj zaposlenih, još uvek nema izveštaja o radu pravosuđa za 2010. godinu, odnosno broju predmeta u radu kako bi se "izmerila" /pre/opterećenost itd.).

Imajući prethodno navedeno u vidu, a uzimajući u obzir činjenicu da ste utvrdili budžet za isplatu stimulacije bez prethodnog dogovora sa Sindikatom (iako su se sredstva na ime sudskih taksi iz kojih se isplaćuje stimulacija uvećala za dve milijarde prema vašim podacima iz Zakona o budžetu), predlažemo da počnete sa isplatom stimulacije u što kraćem roku, i to svima u jednakim iznosima kao i u prethodnom periodu, kako dodatno ne bismo gubili vreme na prikupljanju podataka sa terena i utvrđivanju merila.

Preuzmi

DOPIS SLOBODANA HOMENA

Sekretar

Slađanka Milošević

22.februar 2011.

Nakon štrajka zaposlenih u pravosudnoj administraciji usvojena je izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno uvećani su koeficijenti za određena zvanja. Krajem prošle godine usvojen je i Zakon o budžetu za 2011. godinu.

Prevedeno u novac, napravljen je mali pomak u poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, ali i još jednom potvrđena činjenica da iako zakon garantuje neka prava, njih nije moguće ostvariti bez saglasnosti i dobre volje Ministarstva pravde.

opširnije

17.februar 2011.

POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA

Gospodinu Šabiću

B e o g r a d

Svetozara Markovića 42

Na osnovu čl. 16. st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ulažem

Ž A L B U

zbog propuštanja organa vlasti da na zahtev odgovori u roku.

O b r a z l o ž e nj e

Sindikat pravosuđa Srbije obratio se Ministarstvu pravde Srbije 21.1.2011. godine sa zahtevom da nam dostave tačan broj zaposlenih koji čine pravosudnu administraciju, na određeno i neodređeno vreme, ali ne broj sistematizovanih već broj popunjenih radnih mesta, imajući u vidu činjenicu da je broj zaposlenih veoma važan u donošenju odluke o načinu i visini isplate stimulacije.

Osim toga, izvršenim uvidom u odgovore na Upitnik Evropske komisije, kao i uvidom u usvojeni Budžet, utvrdili smo da je predstavljeno da pravosudnu administraciju čini 12.887 u Upitniku, odnosno 12.939 zaposlenih u Budžetu. Usmeno smo informisani od Ministarstva pravde da pravosudnu administraciju čini 11.600 zaposlenih, pa nije jasno otkud razlika u broju za 1.227, odnosno 1.339 zaposlenih. Smatramo da je informacija veoma značajna ne samo za Sindikat već i za građane koji imaju pravo da znaju koliko zaposlenih u pravosudnoj administraciji plaćaju, kao i to da li je taj broj zaposlenih dovoljan da efikasno i delotvorno odgovori postavljenim zadacima i ciljevima.

Do dana podnošenja ove žalbe na naš zahtev nije odgovoreno, pa Vas molim da u ime Sindikata pravosuđa Srbije zatražite prethodno navedena obaveštenja.

S poštovanjem, srdačno Vas pozdravljam.

Prilog: fotokopije podnetog zahteva.

Sekretar

Milošević Slađanka

10.februar 2011.

VRHOVNI KASACIONI SUD

Nati Mesarović, predsednici

Beograd

Nemanjina 9

S obzirom na to da postojanje zakona nije garancija za ostvarivanje prava, kao i to da niko nema prava da krši zakone, obraćamo vam se sa molbom da organizujete sastanak sa predstavnicima Sindikata.

Naime, pravosuđe je odgovorno za  sprovođenje i primenu zakona i trebalo bi da bude garancija građanima, a posebno pravosudnim radnicima u ostvarivanju zakonom utvrđenih prava iz radnog odnosa. Nažalost, stvarnost je drugačija. Tu, pre svega, mislim na neujednačenu primenu prava na ime naknade za prekovremeni rad, smenski rad, nagrade za ostvarene rezultate rada, dodatka za opterećenje u radu i slično. Želimo na miran ali i otvoren način da govorimo o zakonskim pravima koja su jednom broju zaposlenih u pravosuđu uskraćena, kao i da zaštitimo naša prava. Zakone krše predsednici sudova, kao i javni tužioci, što je nedopustivo.

Imajući u vidu prethodno navedeno, poželjno bi bilo da zakažete sastanak sa Sindikatom ili da novoizabranim vršiocima funkcija predsednika suda naložite da poštuju zakon.

Sekretar

Milošević Slađanka

8.februar 2011.

OBAVEŠTENJE

ČLANOVIMA SINDIKATA PRAVOSUĐA SRBIJE

Poštovani članovi,

Sindikat pravosuđa Srbije, osim što se pismenim putem obraćao Ministarstvu pravde, imao je i telefonske kontakte sa predstavnicima Ministarstva pravde, ali još uvek nije organizovan sastanak sa ministarkom pravde čiji ishod svi očekujemo sa nestrpljenjem.

Kao što znate Zakon o platama državnih službenika i nameštenika izmenjen je, tako da je u toku uručivanje rešenja sa novim koeficijentima, s tim što je osnovica uvećana za 2% pa sada iznosi 16.370 dinara.

Očekujemo da će sastanak biti organizovan uskoro, o čemu ćete blagovremeno biti obavešteni.

Sekretar

Milošević Slađanka

26.januar 2011.

Republika Srbija

Ministarstvo pravde

Snežani Malović, ministarki pravde

Poštovana,

Ministarstvo pravde je kao poslodavac zaposlenih u pravosuđu formiralo budžet za njihove zarade, troškove funkcionisanja, kao i budžet za stimulacije.

S obzirom na to da stimulacija predstavlja deo zarade, odnosno nagradu za ostvarene rezultate rada, pre donošenja odluke o isplati stimulacije trebalo bi napraviti sistem nagrađivanja i utvrditi na koga će se sistem primenjivati. Pošto sistem nagrađivanja nije jednostavan a u vezi je sa radnim učinkom trebalo bi utvrditi kriterijume i merila. Ako sistem nagrađivanja ne sadrži jasne, merljive i objektivne kriterijume, može dovesti do narušavanja međuljudskih odnosa. Sa druge strane, pravilno i objektivno nagrađivanje za ostvarene rezultate može da bude jak motivacioni faktor zaposlenima.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, kao i to da stimulacija predstavlja deo plate na osnovu učinka na radu koji se meri obimom posla, uslovima rada, kvalitetom izvršenog posla i brojem predmeta, molimo vas da što pre zakažete sastanak sa predstavnicima Sindikata, jer vama su dostavljeni izveštaji o radu pravosudnih organa u kojima su predstavljeni rezultati rada na osnovu kojih bismo zajedno bili u mogućnosti da utvrdimo merila i kriterijume.

U očekivanju termina za sastanak, srdačno vas pozdravljamo.

Sekretar

Slađanka Milošević

21.januar 2011.

MINISTARSTVO PRAVDE

Snežani Malović, ministarki pravde

Beograd

Gospođo ministarka,

bliži se kraj januara a pitanje obećane stimulacije nije rešeno, pa bi bilo poželjno da u što kraćem roku odredite termin sastanka, s tim što vas molimo da nam pre sastanka dostavite tačan broj zaposlenih u pravosudnoj administraciji - na neodređeno, kao i na određeno vreme.

Složićete se da novac predstavlja važan motivacioni faktor, posebno u lošim ekonomskim uslovima, kao i uslovima rada. Visina stimulacije koju ćemo, nadam se, zajedno utvrditi sigurno neće dovesti do boljeg društvenog statusa zaposlenog pravosudnog radnika ali će učiniti da barem ublaži finansijske probleme.

S poštovanjem.

Sekretar

Milošević Slađanka

17.januar 2011.

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije

zajedno sa Jedinstvenom sindikalnom organizacijom zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

ZAKAZUJE KONFERENCIJU ZA MEDIJE

u utorak 18. januara 2011. godine, sa početkom u 12,05 časova, u Beogradu, Dečanska 14, Sala na PRVOM spratu zgrade Saveza samostalnih sindikata Srbije

ŠTRAJK IZNENAĐENJA,

BEZ ZAHTEVA, U ZNAK PODRŠKE

ZAPOSLENIMA U ZATVORIMA

Predsednik  Beogradskog odbora

Ivica Cvetković

Stare vesti se nalaze na stranicama ARHIVA

Novosti || O Nama || Program || Pristupnica || RO